Božić i božićni običaji

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

Sveto pismo

(Luka 2:7-20)

I kad onamo bijahu, dođe vrijeme da ona rodi.
I rodi sina svojega prvenca, i povi ga, i metnu ga u jasle; jer im ne bijaše mjesta u gostionici.
I bijahu pastiri u onome kraju koji čuvahu noćnu stražu kod stada svojega.
I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.
I reče im anđeo: ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu.
Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu.
I eto vam znaka: naći ćete dijete povito gdje leži u jaslima.
I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskijeh, koji hvaljahu Boga govoreći:
Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.
I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugome: hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo što nam kaza Gospod.
I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dijete gdje leži u jaslima.
A kad vidješe, kazaše sve što im je kazano za to dijete.
I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri.
A Marija čuvaše sve riječi ove i slagaše ih u srcu svojemu.
I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i vidješe kao što im bi kazano.

(Matej 2:1-11)

A kad se rodi Isus u Vitlejemu Judejskome, za vremena cara Iroda, a to dođu mudraci s istoka u Jerusalim, i kažu:
Gdje je car Judejski što se rodio? Jer smo vidjeli njegovu zvijezdu na istoku i došli smo da mu se poklonimo.
Kad to čuje car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim s njim.
I sabravši sve glavare svešteničke i književnike narodne, pitaše ih: gdje će se roditi Hristos?
A oni mu rekoše: u Vitlejemu Judejskome; jer je tako prorok napisao:
I ti Vitlejeme, zemljo Judina! ni po čem nisi najmanji u državi Judinoj; jer će iz tebe izići čelovođa koji će pasti narod moj Izrailja.
Onda Irod tajno dozva mudrace, i ispitivaše ih kad se pojavila zvijezda.
I poslavši ih u Vitlejem, reče: idite i raspitajte dobro za dijete, pa kad ga nađete, javite mi, da i ja idem da mu se poklonim.
I oni saslušavši cara, pođoše: a to i zvijezda koju su vidjeli na istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gdje bješe dijete.
A kad vidješe zvijezdu gdje je stala, obradovaše se veoma velikom radosti.
I ušavši u kuću, vidješe dijete s Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se; pa otvoriše dare svoje i darivaše ga: zlatom, i tamjanom, i smirnom.

Hram Isusovog rođenja u Vitlejemu

Crkva Rođenja Isusovog u Vitlejemu je glavno hrišćansko sveto mesto, pored Crkve Groba i Vaskresenja Isusovog u Jerusalimu i predstavlja tradicionalno mesto Isusovog rođenja. To je i jedna od najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava.

U Bibliji

Rođenje Isusa 25 decembra po Julijanskom kalendaru, 7 januara po Gregorijanskom kalendaru (na Božić) se pripoveda u jevanđeljima po Mateju i Luki. Matej daje utisak da su Marija i Josif bili iz Vitlejema i kasnije se preselili u Nazaret zbog Irodovog dekreta, dok Luka ukazuje da su Marija i Josif bili iz Nazareta, a da je Isus rođen u Vitlejemu, dok su bili u gradu za vreme popisa stanovnika. Naučnici smatraju da su ove dve priče kontradiktorne i veruju da su tekstovi Mateja pouzdaniji zbog istorijskih problema sa Lukinom verzijom. Ali obe naučne strane slažu se da je Isus rođen u Vitlejemu,a  odrastao u Nazaretu. Prema Luki 2:7 (u tradicionalnom prevodu), Marija "ga položili u jaslama, jer nije bilo mesta za njih u gostionici." Ali Grčki prevod takođe može biti izrečen, "ona ga je položila u jasle, jer nisu imali prostora u sobi" -  možda  bi trebalo da zamislimo da se Isus rodio u mirnoj zadnjoj sobi kuće.

Međutim, mučenik Justin i evanđelista Jovan iz 1.veka ne navode da je Isus rođen u pećini, što je i logično pošto u su njegovo vreme kuće pravljene tako da su se naslanjale na pećine i potkapine, ljudi su živeli u delu kuće, a domaće životinje u zadnjem delu tj. pećini gde su bile štale. Po rođenju, Isusa su obišla tri Sveta mudraca koji su mu podarili SVETE DAROVE: ZLATNE PLOČICE, MIRTU I SVETO MIRO- OVI DAROVI SE DANAS ČUVAJU U MANASTIRU SVETOG PAVLA NA SVETOJ GORI, ATOS, A DONELA IH JE MARA BRANKOVIĆ KĆER DESPOTA ĐURĐA BRANKOVIĆA.

Istorija Crkve Rođenja Hristovog

Prvi dokazi o pećini, u Vitlejemu, u kojoj se rodio Isus je u spisima Justina Mučenika iz 160 god. ne. Predanje je takođe potvrđeno od strane Origena i Jevsevije u 3. veku. 326 god. ne, car Konstantin Veliki i njegova majka Helena su finansirali izgradnju ove crkve iznad same pećine. Prva crkva, osvećena je 31. maja 339 god. n.e, imala je osmougaonu osnovu i postavljena je iznad same pećine. U središnjem delu crkve je bio otvor prečnika 4 metra okružen ogradom kroz koji se pružao pogled u pećinu. Danas je ovaj otvor zatvoren podnim mozaikom iz 4.veka koji je preživeo do danas. 

Hram  je prepravljen i proširen od strane Justinijana  530 god.n.e., na osnovi koja je ostala do dan danas. Persijanci su je poštedeli tokom invazije  614 god.n.e., jer su prema legendi, bili impresionirani oslikanim Svetim mudracima na ulazu u hram kao ipostupkom Svetih Mudraca koji su bili Persijanci, a koji su pohodili mladog Isusa i Bogorodicu . Ova činjenica je uzeta u obzir na Svetom Sinodu u Jerusalimu u 9. veku i donet je zaključak da se ikone poštede i pretenduje na freskopisanje u cilju da će neprijatelji kada budu viđali Hrišćansku lepotu u hramovima biti odvraćeni od njihovog uništenja. Muslimanima je od vremena Omara (639.god.) bilo dozvoljeno da koriste južni oltar za bogosluženje što je natearalo muslimane da odbace dekret Hakima, Egipatskog diktatora (1009.god.) o uništenju hrišćanskih spomenika.

Krstaši su osvojili Jerusalim 6. juna 1009.god. Baldvin I i II su krunisani u ovoj crkvi i pomogli da Franci i Vizantinci sarađuju u potpunosti u ulepšavanju unutrašnjosti crkve (1165-69. god.). Grčki natpis na severnom ulazu beleži ovaj događaj. Crkva Rođenja je bila mnogo zapuštena u vreme Mameluka i u osmanskom periodu, ali ne i uništena. Veći deo mermera crkve je opljačkana od strane Turaka i sada krasi hram na steni u Jerusalimu. Zemljotres1834.god. i požar 1869.god. uništili su deo pećine, ali je crkva ponovo preživela. 1847.god., jedan Turčin je ukrao čuvenu Vitlejemsku zvezdu, koja je bila od zlata i sa dragim kamenjem.  Po saznalju muslimanski Aga je lično platio da se izradi Vitlejemska zvezda od srebra po originalnom izgledu što je i učinjeno i sada na mestu rođenja Isusovog stoji srebrna Vitlejemska zvezda. Ova krađa Vitlejemske zvezde je bila i razlog početka Krimskog rata 1854-56.god..

1852. god. je, podeljeno starateljstvo  nad crkvom  između pravoslavne, rimokatoličke i jermenske crkve. Grci drže najveći deo kao i samu pećinu rođenja Isusovog.

Šta videti u crkvi Rođenja

Vrata poniznosti, mali pravougaoni ulaz u crkvu, nastala je u osmansko vreme da spreči krađu od pljačkaša, i da primora hodočasnike da se poklone svetom mestu i da spreče ulazak neprijatelja na konjima. Ulazna vrata smanjena su od pređašnjih krstaških vrata. Postoji i  špicasti luk iznad ovih vrata iz 6.veka na kojem je skica cara Justinijana.

Širok naos ostao je nedirnut još iz doba cara Justinijana, 6 vek., samo je krov zamenjen u 15.veku i 19.veku. U samoj crkvi se nalaze tri naosa koji se oslanjaju na 44 stuba, naosi i kupole su oslikane, freskopisane predivnim slikama.

.

Kolonada iz Konstantinovog vremena

Kolonade ili stubovi su od ljubičasto-ružičastog mermera i potiču još iz Konstantinovog doba, iz 4.veka, odlično su očuvani. Iznad njih u dva naosa, na obe strane se nalaze freske i mozaici koji datiraju iz 1160 godine, koji opisuju Vaseljenske sabore i Biblijske motive. Mnogi nisu očuvani ali postoji njihov detaljan opis iz 1628 godine, autor je bio Vasilije slikar kako stoji u potpisu na zidu.

mozaik u podu Hrama

Jedan deo poda je prekriven daskama ispod kojih se nalazi prelepi mozaik iz Konstantinove Crkve (4.vek), sa motivima ptica, cveća i vinove loze. Ispred glavnog oltara se nalazi osmougaoni mozaik koji je najlepši po motivima i na molbu, monasi mogu da ga otvore i da se vidi, ovaj mozaik je sačinjen u vreme Cara Justinijana u 6.veku. U okviru istog mozaika se nalazi osmougaona mala fontana u čijem postolju piše" za sećanje i počinak i oproštenje grehova onih čija imena Gospod zna". Arheolozi su otkrili i osmougaoni krevet u dnu oltara, koji je bio pun vode.

silazak u pećinu ispod Oltara

Glavni oltar na istočnoj i jedan na južnoj strani Crkve (oltar obrezanja) je u vlasništvu Grčke pravoslavne crkve. Glavni oltar ima Pravoslavni ikonostas sa pozlaćenim krunisanim anđelom, ikone, kandila i lampe. na severnoj strani hrama je visoki Jermenski oltar tri Kralja posvećen Magi koja je u blizini vezivala konje, i u severnoj apsidi je Jermenski oltar posvećen Devici Mariji.

mesto rođenja Isusovog, u podu je Vitlejemska zvezda

Pećina rođenja je centralno mesto Hrama, u pećinu se spušta stepenicama iz oltara. Ovo mesto se smatra i poštuje kao pravo mesto rođenja od 2.veka. U mermeru se nalazi 14-tokraka srebrna Vitlejemska zvezda na kojoj piše "Ovde je od Device Marije rođen Isus Hrist-1717" Iznad Zvezde se nalazi 15 kandila, od kojih 6 pripada Grcima, 5 Jermenima i 4 Katolicima.

Vitlejemska zvezda

Ostalo uređenje pećine potiče posle 1869 god. kada se desio veliki požar u pećini, jedino su sačuvana vrata sa Severnog i južnog ulaza u pećinu koja potiču iz vremena Justinijana iz 6.veka. U pećini preko puta mesta rođenja, na oko 5 metara,  nalazi se Kapela jasli - Manger, jasle su u vlasništvu katoličke crkve. Iznad kapele Manger je mozaik iz 12.veka. Pored Jasli, tj.ove kapele vode stepenice za napolje i ako se dalje nastavi njima odlazi se u Crkvu Svete Katerine.

Božićni običaji

Položajnik         Česnica           Božić

Položajnik

Položajnik je osoba koja na Božić donosi sreću u dom u koji ulazi. Zato je najbolje da ta osoba bude - dete

Kada osvane prvi januar i shvatimo da smo dočekali novu godinu, okićena jelka kao da postaje manje važna jer ustupa mesto hrastovim granama - badnjacima. Tu su i slama, orasi, bademi, lešnici, suvo voće... Različiti znaci da se približava poslava Božića po pravoslavnom, julijanskom kalendaru - dan Hristovog rođenja.
Jedan od naših najlepših božićnih običaja jeste dolazak položajnika u kuću. Položajnik je prva osoba koja u božićno jutro ulazi u dom u kom se proslavlja Božić. Dakle, položajnik „polazi naš dom”. Po opštem verovanju, položajnik donosi sreću u kuću u koju ulazi. Upravo zbog toga, najpoželjnije je da položajnik bude dete. Jer, dete je simbol sreće i nastavka života: dečije duše su čiste, njihova srca su bezazlena i ispunjena ljubavlju. Ima li lepšeg prazničnog poklona?
To ne znači da položajnik ne može da bude i odrasla osoba, rođak, komšija, prijatelj, pa čak i putnik namernik... Zanimljivo je da na selu, u nekim našim krajevima položajnik može da bude i životinja, na primer vo, iako to nije čest slučaj. Međutim, najčešće je položajnik ipak dete. Uostalom, to je naglašeno i u Jevanđelju po Mateju, gde se, između ostalog, kaže: „Ko prima dete u ime moje, mene prima...”. Tu je i preporuka da onaj koji ne bude ponovo kao dete, neće moći da uđe u carstvo nebesko...
Prema običaju, položajnik desnom nogom zakorači u dom porodice koju pohodi na Božić. Ukućane pozdravlja rečima: „Hristos se rodi! Srećan Božić!”, a domaćica odgovara: „Vaistinu se rodi, srećan Božić!”.
Svojevremeno, položajnika je domaćica posipala žitom i privodila vatri, odnosno ognjištu ili kaminu. Položajnik bi tada u vatru bacio novčić i badnjakom džarao po vatri, tako da iz hrastove grančice pršte varnice. Tom prilikom izgovarao je sledeće reči:

Koliko varnica, toliko sreće
u domu.
Koliko varnica, toliko parica.
Koliko varnica, toliko jaganjaca
u toru.
Koliko varnica, toliko napretka.
Koliko varnica... i tako dalje...

Završavao bi ipak:

Najviše zdravlja i veselja,
daj Bože!

Položajnik nije običan gost, on je simbol mudraca sa Istoka koji su došli da se poklone tek rođenom Hristu. U našem narodu postoji običaj da položajnika treba počastiti i darivati.
Proslava Božića traje tri dana. Mnogi se pitaju šta posle da rade s badnjakom. Ranije se badnjak nosio u voćnjak ili u šumu blizu kuće i ostavljao po drveću. Ljudi koji žive u gradovima nemaju tu priliku i gotovo svako oseća grižu savesti ako badnjak baci u smeće. Zato badnjake nose u parkove, vezuju ih za grane drveća, pa ptičice od njih prave gnezdo.

autor:M. Ognjanović

Česnica

U vreme zimskih praznika, kao uostalom i prilikom mnogih drugih verskih obreda, na ovaj ili onaj način, često se pominje hleb. On je značajan i moćan simbol života, preobražaja, snage, ali i nesebičnosti, skromnosti, duhovna hrana čije deljenje je čin vere. Za hrišćane, hleb je simbol samog Isusa Hrista. Običaj je da se za pravoslavni Božić priprema česnica, obredni hleb. Moglo bi da se kaže da je reč o skromnom kolaču. Nalik je nasušnom hlebu. Mesi se na prvi dan Božića, rano ujutro. Osobenim ga čini to što se u njega dodaje osveštana voda (kojom se brašno polije kao da se prekrsti) ali i – novčić.   
Razume se, novčići mogu da budu razni i različite vrednosti. Zlatni, srebrni, ali i najobičniji. Neke porodice čuvaju poseban novčić baš za česnicu. Koriste ga iz godine u godinu, uvek jedan te isti. Jer, parica je tu više kao znak i poruka, a manje kao vrednost.  Treba imati u vidu da se u nekim krajevima u česnicu, umesto novčića, stavljalo i zrno pšenice ili kukuruza, bob, pa čak i iverak od lomljenja badnjaka.
Važno je, dakle, ostaviti neki znak koji će biti otkriven kada se ispečena česnica podeli. I taj znak će biti znak sreće koja se prenosi, nada da će život biti bolji. Zato su rukama brašnjavim od mešenja česnice domaćini u ranija vremena dodirivali voćke, ambare, košnice, štale... Testo od obrednog hleba trebalo je da donese dobar rod tokom sledeće godine. Hleba koji će biti dovoljan za sve. 

Česnica se pravi od brašna, kvasca, vode, malo soli i – zavisno od količine brašna – nekoliko kašika ulja. Peče se u pećnici kada testo naraste, a na gornjem delu može da se utisne određeni simbol.
Međutim, još pre nego što se pristupi mešenju česnice, valjalo bi imati na umu da na dan praznika kojim hrišćani obeležavaju dan Hristovog rođenja ne bi trebalo da bude razmirica među ukućanima. U stvari, to je izuzetna prilika da se svi pomire i upute jedni drugima reči i misli ljubavi. I da budu radosni. Niko ne bi trebalo ni da se ljuti, a kamoli da udari drugoga. 

Kada svi sednu za trpezu, koja za one koji su postili predstavlja prvi mrsni obrok posle posta, domaćin kuće podiže česnicu. Zajedno s ukućanima okreće je tri puta, sleva nadesno.Kada česnica bude prelomljena preko sredine, svima se odlomi komad. Najvažnije je da deo česnice dobije položajnik, a jedan se čuva i za putnika namernika, odnosno odsutnog člana porodice. Kao što je mnogima poznato, položajnik je osoba koja prva ulazi u nečiji dom na Božić. Po običaju, to je rano ujutro, pre nego što većina ustane. Položajnik donosi sreću u kuću onoga kod koga dolazi. Zato je najbolje da to bude – dete. Jer, dečje srce je čisto, bezazleno i ispunjeno ljubavlju. 
Lomljenjem česnice počinje božićni ručak. Osoba koja u svom komadu hleba bude našla novčić smatraće se posebno srećnom. Veruje se da će biti pod blagoslovom, te se upravo njoj poverava početak važnih poslova tokom cele godine. Osoba koja je našla novčić ili neki drugi simbol u česnici biće posebno srećna, bar do sledećeg Božića. Beležeći narodne običaje, Vuk Karadžić je u Hercegovini našao veoma duhovitu priču o tome kako se prilikom okretanja česnice šalilo na račun bogatstva. Dva čoveka okretala su česnicu između sebe. Jedan od njih je upitao: „Milam li se?” (da li se pomalja iza česnice). Drugi mu je odgovorio: „Milaš malo!” Prvi je uzvratio: „Sad malo, a dogodine nimalo!” Dakle, česnica će od bogatog roda pšenice biti toliko velika, dovoljno velika da se domaćin iza nje – sakrije!

U nekim krajevima pola česnice čuva se za Mali Božić, odnosno Novu godinu po julijanskom kalendaru ili praznik Svetoga Save. U Vojvodini česnica i nije tako skroman kolač. Stavljaju i orahe i šećer, i pravi se od kora, kao pita. Zato se i ne lomi, već seče. Tajno stavljanje znaka sreće se podrazumeva. U svakom slučaju, deljenje hleba (pa i kolača) podseća na milosrđe, samilost i skromnost. Jasno je da smo stalno u iskušenju da na te važne stvari zaboravimo. Tim povodom možemo zajedno da se setimo mudre i vrlo duhovite opaske argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa (1899–1986) u čijim venama je, uzgred budi rečeno, tekla krv različitih vera. On je kao zreo čovek, navršivši sedamdeset tri godine, napisao sledeće:
„Siromaštvo je užasno, ali je bogatstvo još užasnije. Kada bi trebalo da biram između ove dve krajnosti, voleo bih da budem – kao što sam uvek i bio – više siromašan nego bogat. Jer, život bogatih je grozan i verujem, kao Bernard Šo, da će bogati jednog dana dići revoluciju zato što više pate!” 
 

Božić

Po hrišćanskom predanju, 7. januara 1. godine po julijanskom, a 25. decembra po gregorijanskom kalendaru, rođen je Isus Hristos. Ovaj praznik je verska i porodična svečanost koju svetkuju sve hrišćanske crkve i njihovi vernici.
Do 16. veka svi hrišćani Božić su slavili istog dana. Uvođenjem gregorijanskog kalendara 1582, nazvanog po papi Grguru XIII (Gregorius), pravoslavne crkve nastavile su da ga slave prema julijanskom kalendaru, ali su neke – poput grčke, rumunske i bugarske – kasnije prihvatile novi kalendar. 

Proslavljanje Hristovog rođenja delimično se oslanja na prastare narodne običaje i verovanja u rođenje boga Sunca i boga biljnog sveta i zelenila. Unošenje badnjaka u kuću i stavljanje na vatru potiče iz drevnog vremena i verovanja da će na taj način biti obezbeđena sreća, napredak i plodnost. Tog dana pravoslavni hrišćani pozdravljaju se rečima„Hristos se rodi!” i„Vaistinu se rodi!”.

autor. S.Delibašić, izvor: Politikin Zabavnik