O duhovnoj i kulturnoj baštini Svete zemlje, Jerusalima i Sinaja.

-- internet stranice nastale uz pomoć Jerusalimske patrijaršije --

Οι Άγιοι Τόποι  Svяtaя Zemlя ארץ הקודש  The Holy Land  الأراضي المقدسة  La Terra Santa

Sveta zemlja – zemlja rođenja Hristosa Spasitelja, Zemlja Blagoveštenja Presvete Bogorodice, Sretenja i Krštenja Hristovog, zemlja gde je Isus Hristos živeo, učio, činio čudesa, zemlja Tajne večere na kojoj je ustanovio svetu tajnu Svete Evharistije, ali i mesto gde je bila izdaja Judina, gde se desilo Hristovo stradanje, raspeće, „smrt“ na krstu. Zemlja gde se desilo njegovo Slavno Vaskrsenje, Vaznesenje na nebesa i silazak Svetog duha na Apostole sve je ovo Sveta zemlja, njena prošlost, sadašnjost i budućnost.

U Svetoj zemlji je protekao život majke Božje i bilo njeno slavno Uspenje, iz iste ove Svete zemlje su sveti Apostoli krenuli na propoved širom tada poznate Vaseljene. Ovo je zemlja u kojoj se i prolila krv prvih mučenika Hristovih.

Drugim rečima, Sveta zemlja je duhovna kolevka svih hrišćana. Jerusalim za vek i vekova je Sveti Grad, a Jerusalimska patrijaršija - majka svih Crkava.

Najburnija i najnemirnija od svih, istorija Svete zemlje, nije poremetila zadivljujuće i veličanstveno držanje hrišćanskog duha i crkvene tradicije. Mnoga carstva, vojske, ratovi, revolucije koje su potresale Svetu zemlju nisu uspele da unište ono što se vidi u dubinama noći kada monah svoje molitve upućuje Gospodu na Svetom Grobu. Tako je bilo vekovima i biće.

Vreme i prostor koje je Isus Hristos pohodio, a njegovim stopama i znameniti Hilandarci, stvarajući veze između Svete Zemlje i manastira Hilandara.

Hodočašće u Svetu Zemlju

U pravoslavnom shvatanju hodočašće obuhvata posetu svetim mestima, poštovanim manastirima i hramovima koji su vezani za ime Spasitelja. U savremenom svetu, hodočašće se meša sa turizmom. Uprkos očiglednoj sličnosti, ovi koncepti su prilično različiti. Dok turizam ima za cilj sticanje novih znanja i iskustava; hodočašće je poseta svetih mesta čisto verske i duhovne prirode, koja podrazumeva da poklonik - hodočasnik već ima dobro stečena znanja o njima, a sve uz blagoslov svoje Crkve. Pokloni se svetinjama, uputi molitve, duhovno se zbliži sa Svetiteljem, vremenom, mestom i samim događajem koji izgrađuju sveto mesto i duhovno se pročiste. Sve u cilju da se u Hristu vidi svoj put i da se svojoj kući vrati kao bolja i duhovno kvalitetnija osoba.

Manastir Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila u Jerusalimu

Srpska kapija  (New gate)

Do kraja 16.veka u neposrednoj blizini srbkog manastira Sv.Arhangela je bila i njemu pripadajuća 11-ta kapija Jerusalima, tzv. Bab-al Srb (srpska kapija), koja je u 17 veku porušena, izmeštena oko 70 metara severo-zapadno, i od istog kamena i veoma sličnog izgleda je izgrađena 1889.god. tzv. Nova kapija Jerusalima (na slici).  (izvor:Golden Jerusalem Menashe Har-el, Politika 7.januar 2020.god.)

nekadašnja Srpska kapija Jerusalima (Bab al Srb)

slika: Jerusalim, biografija S.S.Montefjore, 2016.

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014