Značaj Sinajskog poluostrva

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

Sinajska pustinja

Sinaj je bio scena nekih najvažnijih događaja izrailjske istorije. Međutim, kada Stari Zavet govori ο Sinaju, on ne misli na celo poluostrvo nego na pet manjih krajeva divljine na ovoj prostranoj teritoriji, kao što su: Sur, Sin, Sinaj, Faran i Zin. Sinajska pustinja se nalazi oko gore Sinaja. Ipak, njenu tačnu lokaciju teško je ustanoviti, jer se njene granice određuju prema drugim geografskim nazivima, takođe neodređenim. U opštim crtama, Biblija određuje ovaj deo pustinje između pustinja Sina i Farana - u blizini Elima, Refidima i Kivrot-Antave (2 Moj 16,1; 19,1-2; 4 Moj 10,12; 33,5-16).

Tradicionalna lokacija Sinajske pustinje je u južnom središnjem delu poluostrva. U ovoj pustinji Izrailjci su se ulogorili kada su primili Zakon (2 Moj 19; 3 Moj 7,38), gde je sproveden popis naroda (4 Moj 1,19; 3,14, 26,64), a gde su svetkovali Pashu (4 Moj 9,5). Takođe, u ovoj pustinji Mojsije je video nesagorivu kupinu (2 Moj 3,1-2; Dap 7,30,38). U Sinajskoj pustinji postavljena je skinija daleko izvan logora, ο kojoj se govori u (2 Moj 33,7; 34,34; 3 Moj 1,1; 4 Moj 1,1; 3,14). U Sinajskoj pustinji Izrailjci su i drugi put praznovali Pashu, na godinu dana posle prve Pashe u Egiptu (4 Moj 9,1).

Sinajska gora

Gora Sinaj je planina na kojoj je Mojsije primio Zakon (2 Moj 31,18; 34,29,32; 3 Moj 26,46; Nem 9,13). Biblijski pisci govore ο gori Sinaju pod raznim nazivima: "gora", "gora Božija", "gora Horiv" i "gora Božija u Horivu". Ova planina je imala značajnu ulogu u duhovnom razvoju Mojsijevom (2 Moj 3,1-12), a njen svešteni karakter uvećan je kad je Sinaj postao mesto božanskog otkrivenja (2 Moj 19,18,20,23; 24,16; 5 Moj 33,2; Sud 5,5; Ps 68,8). Božije prisustvo na njenom vrhu simvolisalo je božansku zaštitu (Sud 5,4-5; Ps 68,9). U svojoj alegoriji ο dva zaveta, Apostol Pavle koristi Sinaj da simvoliše Stari Savez (Gal 4,24-25; Jev 12,19-21).

Na tu Sinajsku goru, obavijenu gustim oblacima, pred sabranim narodom na padini gore, sišao je Bog okružen hiljadama Anđela (up. 5 Moj 32,3 i Ps 38,17 sa Dap 7,38,53; Jev 2,2), s munjama i gromovima i moćnim trubnim zvucima (2 Moj 19,16; Jev 12,18). Odatle je Bog izgovorio Deset zapovesti zakona (2 Moj 20,1) i dao Mojsiju, jedinom čoveku, koji je bio na gori tokom 40 dana i noći (2 Moj 24,18), mnoge uredbe (propise) koje se odnose na život naroda u zajednici, ustrojstvo skinije, služenje svetu i žrtvoprinošenje (2 Moj 21-31).

Posle ovoga, Mojsije je sišao sa dve tablice zaveta (31,18; 35,15-16), ali kad je video zlatno tele, negodovao je i razbio ih (32,19); zatim je isklesao dve nove tablice na koje je Bog prstom urezao Dekalog, posle drugog 40-dnevnog boravka na gori (34,1-28; up. 5 Moj 9,9; 10,4). Ostale uredbe date na Sinaju zapisane su u knjigama Mojsijevim, bez naročitog poretka, s povremenim istorijskim zapisima (3 Moj 7,38; 25,1; 26,46; 27,34; 4 Moj 3,1-5,14; 5,23; 29,1). Na drugim mestima nalaze se otkrivenja i proglasi koje je Bog dao Mojsiju na gori. U (Gal 4,24-25) Apostol Pavle upoređuje Sinaj, "koji rađa za robovanje", čija je praslika bila Agara, s gornjim Jerusalimom, čija je praslika bila Sara. Isto tako, (Jev 12,18) poredi strašnu goru Sinaj s divnom gorom Sion.

Lokacija Gore Sinaj

Mada knjige Izlaska (2 Moj) i Brojeva (4 Moj) pružaju mnoge detalje ο pravcu putovanja Izrailjaca iz Egipta u Moav, malo navedenih mesta sa izvesnošću može da se identifikuje. U stvari, ο pravcu lutanja po Sinaju još i danas se diskutuje. Stručnjaci se najčešće opredeljuju za jedan od moguća tri pravca kretanja: severni, centralni i južni. Sledstveno tome, dovodi se u pitanje i lokacija gore Sinaj. Negde oko desetak planina na Sinaju i u severozapadnoj Arabiji identifikuje se sa ovom svetom gorom. Ali naučnici ne prihvataju nijednu jednoglasno.

Pošto nijednu od teorija ο gori Sinaju ne potkrepljuju arheološki nalazi, moraju se uzeti u obzir jevrejska i hrišćanska tradicija. U vezi s tim možemo reći da bi gora Sinaj najverovatnije mogla da bude sadašnja tkz. Mojsijeva gora, ili neka druga planina u njenoj neposrednoj blizini. Ova identifikacija pretpostavlja da su Izrailjci išli preko poluostrva južnim pravcem puta, i tako stavlja Sinajsku pustinju i njenu slavnu goru-planinu u jugosredišnje Sinajsko poluostrvo.

SINAITI

SINAITI, naziv za monahe sa Sinajske gore; monasi koji se vezuju za Sinajsku goru. Veza srpskih zemalja sa Pravoslavnim Istokom i njihovim duhovnim precima potiče još iz vremena svetitelja Save. Prilikom svog drugog putovanja na Istok, Sveti Sava je bogato darivao tamošnje manastire, a svetu Četrdesetnicu provodi na Sinajskoj gori u postu i molitvi. Te duhovne veze nastavljene su i kasnije, a posebno u vreme vladavine srpskog kneza Lazara, despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića.

U njihovo vreme srpski monasi odlaze u Palestinu, a daleko veći broj monaha sinaita dolazi preko Svete Gore u Srbiju. Njihovo duhovno središte bio je manastir Ravanica; tu su pridošli monasi podizali sebi pustinožiteljske naseobine po uzoru na sinajske i svetogorske skitove. Takva monaška staništa ubrzo su rasprostranjena oko manastira Ljubostinje, Mojsinja, Ždrela (Gornjak), u okolini Peći, Dečana i Prizrena. Među sinaitima pridošlim u Srbiju treba pomenuti: Romila Ravaničkog, prepodobnog Romana Sinaita, prepodobnog Nestora, prepodobnog Martirija, prepodobnog Sisoja, prepodobnog Zosima Tumanskog, preiodobnog Grigorija Molčanika i prepodobnog Jova Sinaita.

izvor: http://www.pravoslavlje.net