Vaskrs, Uskrs

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

VELIKI ČETVRTAK

VELIKI PETAK

VELIKA SUBOTA

VASKRS, VASKRSENjE ISUSOVO

Legende o šarenim jajima

VELIKI ČETVRTAK

Pred praznik Pashu, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na taj dan, koji se proslavlja kao Veliki Četvrtak, bila Tajna večera.

Isus je tada ustanovio Svetu Tajnu Pričešća govoreći: "Uzmite, jedite; ovo je telo moje." i "Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova" (Mt. 26, 26-28). Ove se reči mogu čuti u toku Svete Liturgije.

Gospod Isus Hristos je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako, sopstvenim primerom, kako treba da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da ljube jedni druge: "Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim" (Jn. 15, 12), i otvoreno govorio o predstojećem stradanju. 

Hristos je pred svima u toku Tajne večere rekao: "Zaista vam kažem; jedan od vas izdaće me" (Mt. 26, 21). "A Juda izdajnik njegov odgovarajući reče: da nisam ja učitelju? Reče mu (Isus): Ti kaza" (Mt. 26, 25). "Reče mu Petar: Neću te se odreći makar morao i umrijeti s tobom" (Mt. 26, 35). 

Isus Hristos zatim odlazi u Getsimanski vrt, gde se znajući za sva stradanja koja Mu predstoje moli Ocu. Juda je u vrt došao sa slugama prvosveštenika i fariseja, da Ga izda. Isusa im je pokazao celivajući Ga jer im beše rekao: "Koga poljubim, taj je" (Lk. 22, 47), a Hristos ga je upitao "Judo, zar cjelivom izdaješ Sina Čovječijega?"(Lk. 22, 48).

Te noći pošto su Hrista odveli, učenici su bili kao stado bez pastira, izgubljeni i očajni. Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta Ga se do zore odrekao. Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom, Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, te se iz dubine duše pokajao i plakao, moleći oproštaj.

Zora sledećeg dana nije najavljivala ništa dobro, bio je to dan Hristovog konačnog stradanja - Veliki petak.

(Bogosluženja na Veliki četvrtak)

Veliki Četvrtak je dan posvećen spomenu ustanovljenja Tajne večere odnosno Svete Evharistije (lomljenje hlebova), odnosno na „umovenije" (pranje) nogu, na oproštajnu besedu Isusa Hrista s učenicima — u Sionskoj gornici i na putu za Getsimanski vrt, na prvosvešteničke molitve Gospodove pred stradanja, i na predaju Bogočoveka na stradanje. Na Veliki četvrtak služi se Liturgija Svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio Svetu Tajnu Pričešća. Na taj dan uveče, čita se dvanaest odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom.

izvor: www.spc.rs

VELIKI PETAK

Kao što mu je Hristos prorekao na Tajnoj večeri, pre petka ujutro apostol Petar se, u strahu da i njega ne zatvore i kazne, tri puta odrekao svog Gospoda. Shvativši šta je uradio, odmah se pokajao u gorkom plaču. Izdajnik Juda, kad je saznao da je Isus osuđen na smrt, mučen grižom savesti obesio se. Pilat ponudi jevrejskom narodu da im pusti jednog zatvorenika, kao što je to bio običaj pred Pashu, ali narod je izabrao razbojnika i buntovnika Varavu, a za Hrista je povikao skoro u glas: "Raspni ga! Raspni ga!" Vojnici vuku Isusa, šibaju Ga i rugaju Mu se, stavljaju Mu na rame krst na kome će biti razapet i vode Ga, zajedno sa dva razbojnika koja će podvrći istoj kazni, na Golgotu. Pred samim brdom Isus klonu pod težinom krsta, pa vojnici nateraju Simona Kirinejca da Mu ponese krst. Na Golgoti vojnici razapinju Hrista, a Njemu sa jedne i druge strane - dva razbojnika. Iznad glave Hristove na krst su prikucali tablicu sa natpisom: "Isus Nazarećanin, car judejski". Blizu krsta stoje apostol Jovan, Bogorodica, Marija Kleopova, Marija Magdalina i Salomija, majka sinova Zavedejevih. Pod krstom vojnici dele kockom Hristove haljine, kao što je prorečeno u pismu, a dok se jedan razbojnik ruga razapetom Hristu drugi Ga moli da ga pomene u carstvu Svome. U trenutku kad je Hristos u mukama umro na krstu, nad zemljom je bila tama, zavesa u Jerusalimskom hramu koja je razdvajala svetinju od svetinje nad svetinjama pocepala se na dvoje, od gornjeg do donjeg kraja... Pošto su Mu kopljem probili rebra da bi se uverili da je mrtav, vojnici po Pilatovoj naredbi dopuste Josifu iz Arimateje, Nikodimu i ostalim Isusovim prijateljima da skinu Njegovo telo s krsta, pomažu Ga mirisima i polože u grob izdubljen u steni. Položivši telo u grob, oni navale na vrata od groba težak kamen i raziđu se u velikoj tuzi. Bilo je to veče uoči jevrejskog praznika Pashe. Svake godine na Veliki petak Crkva oživljava u nama događaj Hristovog stradanja na krstu za ljudske grehove. Veličanstvena tišina Velikog petka najavljuje već izvojevanu pobedu u kosmičkoj bitki Bogočoveka protiv Satane i smrti. Satana je halapljivo progutao mamac koji će uništiti njegovu vlast - Jagnje Božije. Zlim ljudima ništa nije tako mrsko i odvratno kao dobar čovek. A ukoliko pred sobom imaju čoveka bez ikakvog greha, onda postaju gori od zveri, jer životinja ubija i komada plen samo da utoli glad, a čovek to radi iz najnižih pobuda, da bi uživao u tuđim mukama.

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Judeji su uz grozne poruge, Isusa Hrista bičevali. Rimljani su nastavili sutradan krvavi pir. Pilat je sve to mirno gledao. Njegov kukavičluk je bio veći od ljudskog osećanja za pravdu, i sudijskog poštovanja zakona. U želji da Isusa potpuno ponize, rimski vojnici su mu obukli skerletnu odoru, jer skerletna boja je bila boja careva i niko drugi nije smeo da je nosi. Skakali su i igrali oko njega smejući se caru, a na glavu su mu stavili trnov venac, kao krunu. U svom bezumlju nisu znali da su, iz želje da ga ponize, ustvari posvedočili istinu. Isus jeste bio Car nad carevima, jer njegovo carstvo nije od ovoga sveta.

Tu surovu igru su nastavili Judeji, kad im je Pilat predao Isusa, rekavši da nikakve krivice na nalazi na njemu, odnosno, da taj čovek nije prekršio nikakav zakon, dakle, on je nevin. Surovi i opaki Irod, bludnik, rodoskrvnitelj i ubica sv. Jovana Preteče, je mogao sve da prihvati, ali ne i da pred njim stoji nevin čovek. Onaj ko u sebi nema ni trunčicu čistote, ne može da prihvati da ona postoji kod drugih. Želeći da se naj nevinijem od svih ljudi koji su ikada zemljom hodili naruga, Irod je naredio da Isusu obuku belu odoru, koja je znak nevinosti. Tako su i Judeji priznali istinu (iako toga nisu bili svesni), mada im je namera bila da pokažu poruganog, ismejanog i uniženog čoveka, kojeg je svetina do juče slavila kao Proroka i Spasitelja. Tako su u oba slučaja, iako zbog lakrdije i bestijalnog iživljavanja i Rimljani i Judeji, iako nesvesno priznali Isusa Hrista za ono što je on i bio, Bezgrešni Car.
Tog strašnog dana Pilat i Irod su se izmirili, jer su pre toga bili u zavadi. Ujedinilo ih je zlo delo.

Kad su Judeji videli da mogu samo da muče Isusa, ali da ne mogu da ga osude, rekli su Pilatu da se Isus ustvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a takav greh mora da kazne Rimljani. Kako je to bilo vreme uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da jedan zatvorenik bude pušten na slobodu. Tada je u zatvoru bio Varava (Baraba), osuđen zbog ubistva rimskih vojnika i pobune protiv Rimljana. Pilat je pitao narod koga hoće da oslobodi, Isusa ili Varavu, i narod je tražio Varavu, a kad je pitao šta da uradi sa Isusom, svetina je počela da urla: „Raspni ga! Raspni ga!"

Isusu su opet obukli njegovu odeću koju mu je istkala Presveta Bogorodica, u kojoj je išao i propovedao, za koju su vojnici kasnije bacali kocku, i time su se ispunile reči iz Psalma da će se za njegove haljine bacati kocka.

Natovarili su mu teški krst na leđa i poveli ga putem koji i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica Bola (Via dolorosa). Usput su ga pljuvali, dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosi krst stradanja. I jedna dobra žena, Veronika, istrčala je iz kuće i maramom obrisala krv, znoj i pljuvačku sa Isusovog lica. On nije mogao rečima da joj se zahvali, ali je to učinio na svoj način. Na marami je ostala slika lika Hristovog. Kako onda tako i danas. Ta marama postoji i na njoj je nerukotvoreni lik Hristov.

Na brdu Golgota (Lobanja), bila su tri krsta. Hristov u sredini i dvojice razbojnika sa strane, i to je bio jedan od načina na koji su želeli da ga ponize.

Čak i tada, posle svih mučenja i ponižavanja koja je doživeo, Hristos nije kleo, on je molio Oca svog nebeskog da oprosti ovim ljudima jer ne znaju šta čine.

Kad je konačno, oko tri sata popodne, po našem računanju vremena, duh svoj predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, se pobunila protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlja, zavesa u Hramu se rascepila odozgo do dole, i kamenje se raspadalo u prah uz užasan prasak. Tako su se obistinile Hristove reči da će i kamenje progovoriti. I mrtvo kamenje je svedočilo Živoga Boga.

(Bogosluženja na Veliki petak)

Na Veliki petak Crkva je sve momente sveštenih događaja spasenja sveta označila bogosluženjem. Vreme hvatanja Spasitelja u Getsimanskom vrtu i osudu Njegovu od arhijereja i starešina na stradanje i smrt - bogosluženjem jutrenja, vreme vođenja Spasitelja na sud ka Pilatu - bogosluženjem prvog časa, vreme osude Gospoda na sudu kod Pilata - bogusluženjem trećeg časa, vreme krsnih stradanja Hrista - šestim časom, a skidanje tela Hristovog sa krsta - večernjom (na večernju iznosi se plaštanica na sredinu hrama, radi poklonjenja mrtvom Gospodu, na njoj predstavljenom). Časovi na Veliki petak svršavaju se ovim redom: prvi, šesti, deveti i zovu se carski časovi - jer su vizantijski carevi uvek prisustvovali na ovim časovima u crkvi, a posle njih je bivalo mnogoljetije carevima.

izvor: www.spc.rs

VELIKA SUBOTA

U subotu po raspeću, dođoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Ovo su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti Njegovo Telo, i tako će narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao, “Poslije tri dana ustaću” (Mt. 27, 63). „Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“ (Mt. 27, 65-66). Na Veliku Subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja.

(Blagodatni oganj, Sveta vatra-Jerusalim)

O poslednjim časovima Velike subote, pred uskršnje jutro, vernici tri puta obilaze oko crkve. Noć je. Posle svakog kruga zaustavljaju se pred zatvorenim vratima hrama. U crkvi vlada mrak. Sva svetla i sveće su pogašene. To su poslednji trenuci pre bleska uskršnje radosti koja je oličena u pozdravu – „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!” Crkvene dveri otvaraju se i zvona zvone. Hram je obasjan svetlošću. Uskršnja zora za vernike je ovaploćenje događaja opisanih u jevanđeljima: „A posle subote, u svanuće prvog dana nedelje, dođe Marija Magdalena i druga Marija da gledaju grob. I gle, zemljotres bi veliki, jer anđeo gospodnji siđe s neba, pristupi, odvali kamen i seđaše na njemu. A lik mu je bio kao munja, a odelo njegovo belo kao sneg. Od straha pred njim uzdrhtaše stražari i postaše kao mrtvi. Tada anđeo progovori i reče ženama: ’Vi se ne bojte; znam naime da tražite Isusa raspetoga. Nema ga ovde. Jer vaskrse kao što reče; dođite i vidite mesto gde je ležao. I idite brzo i recite njegovim učenicima da je vaskrsao iz mrtvih, i gle, on ide pred vama u Galileju, onde ćete ga videti…” (28. glava Jevanđelja po Mateju).

Takođe na Veliku subotu, u Crkvi Vaskrsenja Gospodnjeg u Jerusalimu, odnosno Crkvi Hristovog groba, u maloj kapeli odigrava se svake godine jedno od najvećih čuda pravoslavlja. Reč je o blagodetnom ognju, plamenu koji se, po tvrdnji vernika, pojavljuje na Hristovom grobu u Jerusalimu, na bogosluženju. Njegova pojava je i potvrda uskrsnuća Isusa Hrista. Inače, bogosluženje u subotu, u Hramu Svetog groba, podseća na događaje Hristovog stradanja i uvod u njegovo vaskrsenje.
Pre nego što će jerusalimski patrijarh stići do mesta gde se nalazio Hristov grob, on uvek nanovo biva zapečaćen voskom. Uz pevanje „Kirie eleison” („Gospode pomiluj”), jerusalimski patrijarh dolazi do crkve u pratnji duge litije. Tri puta obilazi oko crkve. Skida svečanu bogoslužbenu odoru i ostaje u belom stiharu, širokoj košulji. Sva uljana kandila ugašena su još prethodne noći. Crkva je u tami.  Patrijarh ulazi najpre u kapelu, malu odaju ispred groba, a zatim prilazi grobu. Kleči ispred mesta na kome je Hrist ležao posle smrti.

Blagodatni oganj spušta se posle izgovorenih molitvi. Pojavljuje se svetlost, slična munji koja je, prema Jevanđelju, pratila i anđela prilikom Hristovog vaskrsenja. Iz samog središta kamena, počinje da se izliva svetlost. Ona se zatim uzdiže, kako opisuje jerusalimski patrijarh, kao magla koja se podiže iznad vode. Čini se kao da je kamen prekriven vlažnim oblakom. Svetlost ponekad samo pokrije kamen. Neki put je obasjana i čitava kapela, pa ljudi koji stoje izvan mogu da vide tu neobičnu svetlost. To je svetlost koja ne spaljuje, ali se u određenom trenutku pretvara u stub i tada je mogućno na njoj upaliti sveću.   
 Jerusalimski patrijarh prima blagodetni oganj i, izlazeći, deli plamičak, odnosno daje drugima – jermenskom, zatim koptskom patrijarhu i svima koji su prisutni. Razleže se usklik na različitim jezicima koji kazuje isto. Da je Hrist još jednom vaskrsao. Svi koji su prisustvovali ovom događaju u Crkvi Vaskrsenja Gospodnjeg, kažu isto. Da je doživljaj pojave blagodatnog ognja na Uskrs u Jerusalimu, nešto jedinstveno, neuporedivo.  I ovde, na Uskrs, vernici pevaju: „Danas proleće miomiriše, a nova tvar likuje. Danas je dan Vaskrsenja i proslavimo ga slavljem, jedan dugog zagrlimo i recimo – braćo! I onima koji nas mrze oprostimo sve…”

izvor: www.spc.rs

VASKRSENjE ISUSOVO, VASKRS

(Mt.28,1-20)

A pošto minu subota, na osvitku prvog dana nedjelje, dođoše Marija Magdalina i druga Marija da osmotre grob.
I gle, zemlja se zatrese veoma; jer anđeo Gospodnji siđe s neba. i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih i sjeđaše na njemu.

A lice njegovo bijaše kao munja, i odijelo njegovo bijelo kao snijeg.

I u strahu od njega uzdrhtaše stražari, i postadoše kao mrtvi.

A anđeo odgovarajući reče ženama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetoga tražite.

Nije ovdje; jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mjesto gdje je ležao Gospod.

I idite brzo i recite učenicima njegovim da ustade iz mrtvih; i gle, on će pred vama otići u Galileju; tamo ćete ga vidjeti. Eto kazah vam.

I izišavši brzo iz groba, sa strahom i radošću velikom pohitaše da jave učenicima njegovim.

A kad iđahu da jave učenicima njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Radujte se! A one pristupivši, uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se.

Tada im reče Isus: Ne bojte se, idite te javite braći mojoj neka idu u Galileju, i tamo će me vidjeti.

A dok one iđahu, gle, neki od stražara dođoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se dogodilo.

A oni sastavši se sa starješinama učiniše vijeće, i dadoše vojnicima dovoljno novaca, govoreći:

Kažite: učenici njegovi dođoše noću i ukradoše ga dok smo mi spavali.

I ako to čuje namjesnik, mi ćemo ga uvjeriti i vas osloboditi brige.

A oni uzevši novce, učiniše kao što bijahu naučeni. I razglasi se ova riječ među Judejcima do danas.

A Jedanaest učenika otidoše u Galileju, na goru kuda im je zapovjedio Isus.

I kad ga vidješe, pokloniše mu se; a neki posumnjaše.

I pristupivši Isus reče im govoreći: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji.

Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha,

Učeći ih da drže sve što sam vam zapovjedio; i, evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin.

Vaskrsenje Hristovo je najveći događaj u istoriji. Po njemu se hrišćanstvo razlikuje od svih ostalih religija.

Osnivači svih drugih religija su smrtnici, dok je Glava Crkve vaskrsli Hristos. Vaskrsenje Hristovo je obnavljanje ljudske prirode, presazdanje ljudskog roda, življenje eshatološke realnosti...Apostol Pavle jasno propoveda: Ako Hristos nije ustao, uzalud vera naša (1. Kor. 15, 17). Vera svoju istinitost i silu duguje svetlom događaju Vaskrsenja Hristovog. Bez njega su hrišćani jadniji od sviju ljudi (1. Kor. 15, 19).

(Praznovanje Vaskrsa)

Crkva Hristovo Vaskrsenje praznuje od trenutka Njegovog silaska u ad (pakao, jevr. šeol, prim. prev.), gde je od vlasti smrti i đavola oslobodio duše starozavetnih pravednika. Evo na koji način to praznuje naša Crkva. Iz bogoslužbenih tekstova jasno je da praznovanje Vaskrsenja počinje od Velikog petka, kao što vidimo iz posledovanja jutrenja na Veliku subotu, kada se iznosi plaštanica. Isto tako, i besede Svetih Otaca na Veliki petak zapravo govore o vaskrsenju i pobedi. To se ispoljava i u sveštenoj ikonografiji Vaskrsenja. Crkva je odredila da se za istinsku ikonu Vaskrsenja Hristovog smatra izobraženje Njegovog silaska u ad. Naravno, postoje i ikone Vaskrsenja koje izobražavaju Hristovo javljanje mironosicama i učenicima, ali je ikona Vaskrsenja prevashodno izobraženje uništenja smrti. Ono se dogodilo Hristovom silaskom u ad, kada je Njegova duša, zajedno s Njegovim božanstvom (tj. s Njegovom božanskom prirodom), sišla u ad da bi oslobodila duše starozavetnih pravednika koji su ga iščekivali kao Izbavitelja.Izobraženje Vaskrsenja Hristovim silaskom u ad ima mnoge i ozbiljne bogoslovske razloge. Kao prvo, zato što niko nije video Hrista u času kada je ustao, kad je izašao iz groba „zapečaćenog kamenom". Zemljotres i silazak anđela koji je odvalio ploču sa groba dogodili su se da bi se žene-mironosice uverile da je Hristos vaskrsao. Kao drugo, zato što je Hristova duša, sjedinjena s Njegovom božanstvom, sišla u ad i uništila vlast smrti i đavola, budući da je On Svojom sopstvenom smrću pobedio smrt. Iz pravoslavnog predanja jasno se vidi da je Hristovom smrću potpuno poražena smrt. Usled toga, u Crkvi pevamo: „Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt pobedi..." Njegova trijumfalna pobeda nad smrću dogodila se svakako u onom času kada je Hristova duša, sjedinjena s božanstvom (božanskom prirodom), uništila smrt. Kao treće, Hristos je Svojim silaskom u ad od smrti oslobodio Adama i Evu. Dakle, pošto je posredstvom Adama došlo do pada vascelog ljudskog roda i pošto je on naš rodonačalnik, tako i posredstvom Adamovog vaskrsenja okušamo plodove vaskrsenja i spasenja. Zbog jedinstva čovečije prirode, ono što se dogodilo praocu, dogodilo se i vasceloj čovečijoj prirodi. Iz tih razloga se karakterističnom ikonom Vaskrsenja Hristovog smatra Njegov silazak u ad, jer je suština praznika Vaskrsenja umrtvljavanje smrti i svrgavanje đavola: Umrtvljenje smrti i adovo ukidanje praznujemo, pevamo u Crkvi. Rušenje ada i umrtvljavanje smrti jesu najdublji smisao praznika Vaskrsenja. ​

Izvodi iz predavanja objavljenog u knjizi "Praznici Gospodnji", izd. manastira Rođenja Presvete Bogorodice (Pelagija), 1995. Prevod sa novogrčkog: Antonina Pantelić

izvor: www.spc.rs

Legende o šarenim jajima

O gnezdu grlice na Golgoti, poklonu koji je primio car Tiberije, izboru neveste i o tome šta se dogodilo s jajima Simona iz Kirine kad je potrčao da pomogne nesrećniku i ponese njegov teški krst…
ao savršen organizam, jaje je od davnina bilo ne samo simbol plodnosti, već pravog čuda – zbog tada neobjašnjivog rađanja živog bića iz nečeg naizgled vrlo jednostavnog, a posebnog. Ukratko, na jaja se gledalo kao na nešto što poseduje naročitu moć. Stavljana su u temelje kuća kako bi oterala zlo, u krila tek udatih devojaka ili bi jaja čekala mladence na kućnom pragu… Vezana za kult proleća i obnove života, i u vreme nastanka hrišćanstva, postala su znak ne samo obnove prirode, već i ponovnog rađanja života – vaskrsenja. Kao što je pile probilo ljusku jajeta, tako je i Hrist na Uskrs ustao iz groba.
A Uskrs je najveći hrišćanski praznik. Praznik nad praznicima. Uvek pada u nedelju, prvu iza punog meseca, posle prolećne ravnodnevice.

Obojena jaja su, dakle, simbol proleća, obnovljenog života, a crvena jaja simbolizuju Hristovu krv. Mnogobrojne su legende o tome kako je nastao običaj bojenja uskršnjih jaja. Jedna od njih govori da je ispod krsta na Golgoti, gde je bio razapet Isus Hrist, bilo gnezdo grlice. Hristova krv kapala je na ptičja jaja koja su postala rumena. U spomen na nevino prolivenu krv i Hristovo vaskrsenje, hrišćani boje jaja u crveno. Crvena boja je zbog toga znak radosti, vaskrsenja.

Prema drugoj priči, početak ovog običaja je takođe iz vremena Hristovog vaskrsenja. Naime, posle tog događaja, njegovi sledbenici došli su u Rim kako bi propovedali Jevanđelje. Kada je Marija Magdalena izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima „Hristos vaskrs” i pružila mu na dar crveno jaje. Ovakav poklon objašnjava se činjenicom što je među Rimljanima, baš kao i kod mnogih drugih naroda, negovan običaj darivanja jaja pri nastupanju nove godine koja je počinjala – u proleće. A kada su prvi hrišćani saznali za ovaj dar, počeli su da se ugledaju na Mariju Magdalenu, učenicu i sledbenicu Isusa Hrista.
Šaranje jaja smatra se sveštenom radnjom, pa se za taj obred žene i devojke pripremaju molitvom. Priča kaže da je nekada davno u Srbiji živeo knez koji se zarekao da će buduću ženu za sina naslednika izabrati na poseban način. To će biti ona devojka koja će doneti najlepše uskršnje jaje. Budući da je mladić bio knežev sin, a osim toga i naočit i pošten, devojke su se dale na posao. Jer, ko takvog momka ne bi poželeo za muža?

Jerusalimska legenda govori o siromašku koji je krenuo na pijacu sa korpom svežih jaja za prodaju. Idući ka pijaci primetio je stradalnika koga je pratila povorka. Nesrećnik je posrtao pod teškim drvenim krstom. Uspinjao se prema brdu gde je trebalo da bude razapet. Videvši paćenika, siromah je osetio sažaljenje i ostavio jaja pokraj puta. Prišao je osuđeniku i bez reči poneo njegov teški krst. Kada se kasnije vratio, našao je svoju korpu sa jajima nedirnutu. Ali, tu ga je čekalo iznenađenje: jaja koja je trebalo da proda, bila su crvene boje. Čovek koji je bio osuđen bio je Hrist, a onaj koji mu je pomogao – Simon iz Kirine.   Zato su obojena jaja simbol ne samo uskrsnuća, već i duhovnog preobražaja.

izvor: politikin-zabavnik.rs