Sveta mesta

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

Hram Hristovog Vaskrsenja 

Hram Hristovog Vaskrsenja

Svetinja nad svetinjama, najsvetije mesto Hrišćanstva, pod svodom  ove  crkve nalaze se najvažnije i najvoljenije hrišćanske svetinje*30, na 9 svetih mesta. Veličanstvena i najpoštovanija Crkva. U kojoj se nalaze: kamen miropomazanja, Golgota ili Kalvarija, Adamov grob, kapela Svete Jelene, Kapela Časnog krsta, Kapela Anđela, Hristov Grob, Kapela Svetog Vartama, Tamnica Hristova, Centar sveta-Omfalos (pupak), Kapela Trnovog Venca, Kapela Svetog Longina, Grob Josifa iz Arimateje, Kapela Marije Magdalene.

Konstantin Veliki svojim Milanskim ediktom 313. godine zaustavio je progon hrišćanstva. Godine 324. Konstantin pobeđuje Likinija i postaje samodržac Rimskog carstva. Dvadesetog maja 324. godine počinje sa radom Prvi vaseljenski sabor u Nikeji. Na ovom saboru učestvovao je i jerusalimski episkop Makarije, koji je nekoliko puta razgovarao sa Konstantinom o svetim mestima na Golgoti, gde je stradao Isus Hristos, koje je bilo mesto hrišćanskih hodočašća.. U to vreme je sveta Jelena majka cara Konstantina pohodila je oblast Golgotu, sa zadatkom da nađe Časni krst. Tada je na Golgoti car Hadrijan postavio paganske statue sa namerom da spreči hodočašća hrišćana. Međutim sveta Jelena je u jednoj pećini našla Časni krst koji je kasnije položen na jednu upokojenu ženu, koja je vaskrsla, i time je pokazana sila Časnog krsta. Posle ovog divnog čuda, mesto Raspeća i pogrebenja Isusa Hrista postalo je dostupno svima.

Više o istoriji Hrama Hristovog Vaskrsenja i Hristovog groba.

plan Hrama Hristovog Vaskrsenja i Hristovog groba

Kamen miropomazanja

Kamen miro pomazanja

Po ulazu  u Crkvu Hristovog Vaskrsenja na svega 10 koraka je postavljen kamen miropomazanja. Tu se svakodnevno sreće veliki broj hodočasnika koji vrše metanija, molitve, koji mu se klanjaju, mirišu i ljube. Ova kamena ploča je ona na koju su pravedni Josif i Nikodim, nakon dobijanja odobrenja od Pilata, položili beživotno telo Isusa Hrista nakon što su ga spustili sa Časnog krsta. Na ovom kamenu su ga premazali mirom, zbog čega se ovaj kamen i naziva miropomazanjem i umotali ga Plaštanicom i položili i pripremljeni grob Josifa iz Arimateje. Ovaj kamen je žuto-roze boje, ponekada se oseća blag miris iz kamena. Na zidu iznad kamena se nalazi prelep mozaik koji opisuje silazak tela Hristovog sa krsta, njegovo pomazanje i polaganje u grob.

Mozaik miropomazanja

Adamov grob

Desno od kamena miropomazanja, iza vrata se nalazi grob praoca Adama, tu je on sahranjen po legendi. Od njegovog groba pa do Golgote tj.Kalvarije tačnog mesta raspeća Isusa Hrista se nalazi pukotina u steni, koja je prepukla od velikog zemljotresa u trenutku smrti Isusove. Niz ovu pukotinu se slivala Hristova krv i padala na Adamovu lobanju koja je sahranjena u grobu ispod Golgote. Adamovo telo je u Jerusalim doneo jevrejski car Melhisedek, sahranivši Adama na mesto iznad koga je, hiljadu godina kasnije, Isus razapet. Spasiteljevim Raspećem i njegovom časnom krvlju koja se slila na Adamovu lobanju, iskupljen je praroditeljski greh.

Golgota

Golgota, mesto Lobanje (Kalvarija)

Desno od kamena miropomazanja uz stepenice na visini od 28 metara,  se nalazi Kapela Grčke Kalvarije ili Golgote što u prevodu znači Lobanja (da lizbog toga što je stena imala igled lobanje ili zbog mnogih lobanja koje su se tu nalazile od raspeća kriminalaca), u posedu Grčke pravoslavne crkve i tačno mesto gde se nalazio vrh brda Golgota na kojem se nalazila stena sa pukotinom u koju su se pobadali krstovi za razapinjanje. Ovo mesto je u doba Rimljana bilo mesto pogubljenja najvećih prestupnika.

Sveta Golgota, mesto Lobanje, na ovom strašnom mestu gde je Gospod razapet između dva razbojnika, nalazi se crkvica. Svakodnevno se na prestolu, koji je podignut iznad mesta gde je stajao ukopan krst Hristov, služi Sveta Liturgija. Na ikonostasu iza Časne trpeze, prikazan je Gospod Isus Hristos na Krstu, u prirodnoj veličini. Levo i desno od ikonostasa, takođe u prirodnoj veličini, prikazani su Presveta Bogorodica i sveti Jovan Bogoslov, najverniji Hristov učenik. Sve je prekriveno srebrom.

Ne mogu se opisati emocije kojima su hodočasnici preplavljeni dok sa suzama i na kolenima, prilaze da celivaju dvanaestokraku zvezdu ispod časne trpeze, mesto na kome je Gospod skinut sa krsta. Sve ovo je izuzetno potresno. Hodočasnici ovde celivaju oltar, 12-okraku zvezdu u suzama, sa osećajem tuge i bola koji se ogleda i veri i iskupljenju za grehove, sve kroz čin pročišćenja duše.  Po raspinjanju Hrista nastalo je veliko nevreme i zemljotres koji je napravio pukotinu u steni i kroz ovu pukotinu se slila krv isusova na lobanju praoca Adama i to je bio čin iskupljenja grehova celog čovečanstva. Ta pukotina kaoi grob Adamov se vide u podu i nalaze u prostoriji ispod Grčke Kalvarije.

Kapela Trnovog venca 

Na desno po izlasku iz Grčke Kalvarije tj.Golgote nalazi se mala kapela u posedu Grčke pravoslavne crkve posvećena Trnovom vencu. Na ovom mestu je po miropomazanju Isusa Hrista bio položen trnov venac. Na istom mestu su se nalazili ljudi koji su se rugali Isusu dok je bio razapet na krstu.

Kapela Svete Jelene

Dalje nadesno se nakon 28 stepenika hodočasnik spušta u kapelu Svete Jelene gde su bili delovi mošti Svete carice Jelene, majke cara Konstantina Velikog, danas se deo mošti nalaze u rimu. Sa ovog mesta je carica Jelena nadgledala otkopavanje cisterne i vađenje časnog Krsta. Ova kapela je u posedu Jermenske pravoslavne crkve.

Obilazeći Svetu Zemlju sveta carica Jelena namisli da potraži časni Krst Hristov. Neki starac Jevrejin, po imenu Juda, jedini znade mjesto gde se Krst nahođaše, pa prisiljen od carice izjavi, da je Krst zakopan pod hramom Venerinim, koga podiže na Golgoti car Adrijan. Carica naredi, te porušiše taj idolski hram, pa kopajući u dubinu nađoše tri krsta. Dok carica bješe u nedoumici, kako da raspozna Krst Hristov, prolažaše mimo toga mjesta pratnja sa mrtvacem. Tada patrijarh Makarije reče, da meću na mrtvaca redom jedan po jedan krst. Kada metnuše prvi i drugi krst, mrtvac ležaše nepromenjeno. A kada staviše na nj treći krst, mrtvac oživje. Po tome poznaše, da je to časni i životvorni Krst Hristov. Metnuše ga po tom i na jednu bolesnu ženu, i žena ozdravi.

Tada patrijarh uzdiže krst, da ga sav narod vidi, a narod sa suzama pjevaše: Gospode pomiluj! Carica Jelena napravi kovčeg od srebra i položi u nj časni Krst. Docnije car Hozroj osvojivši Jerusalim, odvede mnogi narod u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. U Persiji Krst je ležao 14 godina. 628. godine car grčki Iraklije pobjedi Hozroja i sa slavom povrati Krst u Jerusalim. Ušavši u grad car Iraklije nošaše Krst na svojim leđima. No na jedanput stade car i ne mogaše ni koraka kročiti. Patrijarh Zaharija vide angela, koji sprečavaše caru da u raskošnom carskom odjelu ide pod Krstom i to po onom putu po kome je Gospod, bos i ponižen, hodio. To viđenje objavi patrijarh caru. Tada se car svuče, pa u bjednoj odjeći i bosonog uze Krst, iznese ga na Golgotu, i položi u hram Vaskrsenja, na radost i utehu cjelog hrišćanskog svjeta.

Iz ove kapele u njenom desnom uglu se nalazi mali hodnik i 13 stepenika koji vode do cisterne, mesta gde su bila zatrpana 3 krsta, jedan od njih je bio Časni Krst. Ova cisterna je u 18 veku pretvorena u kapelu Nalaska Časnog Krsta i u posedu je Katoličke crkve.

Kapela Nalaska Časnog Krsta

Kapela Svetog Longina

Po izlasku iz Kapele Svete Jelene, nadesno se nalazi Kapela Trnovog venca i ruganja Hristu, nakon nje se nailazi na kapelu Svetog Longina, rimskog vojnika koji je da bi proverio da je Isus zaista mrtav, kopljem probo njegove grudi. Ovo Longinovo koplje je nađeno u steni na mestu današnje kapele i ovo koplje je poznato kao LONGINOVO KOPLjE ILI KOPLjE SUDBINE za koju se vezuje sudbina sveta. Danas se ovo koplje nalazi u riznici u Beču , Austrija, kao jedna od najvećih relikvija zapadnog Rimskog carstva.

Sveti mučenik Longin, je bio prvi oficir koji je, posle Hristovog stradanja, skinuo vojnu uniformu i udaljio se od sveta radi Hrista. Bio je kapetan, starešina vojnika koji su prisustvali raspeću Isusa Hrista na Golgoti, o čemu svedoče jevanđelisti Matej,Marko i Luka. Opisujući Hristovo stradanje božanstveni Matej veli: “A kapetan i koji s njim čuvahu Isusa videvši da se zemlja trese i šta bi, poplašiše se vrlo govoreći: Zaista ovaj beše Sin Božji”.

Bio je, starešina vojnika, odnosno straže koja je čuvala Hristov grob. Kad su jevrejske starešine saznale za Hristovo vaskrsenje, potplaćivali su vojnike da pronose lažnu vest - da Hristos nije vaskrsao nego da su ga ukrali njegovi učenici. Pokušali su da potplate i Longina, ali on na to nije pristao. Jevrejske starešine su tada hteli da ga ubiju, ali on je saznao za to i, zajedno sa dva svoja druga, skinuo je svoj vojnički pojas, otišao kod apostola i krstio se, a zatim je tajno napustio Jerusalim i preselio se uKapadokiju. Tamo se predao postu i molitvi, i, kao živi svedok Hristovog vaskrsenja, obratio je mnoge neznabošce u istinitu veru. 

Tamnica Hristova

Dalje, nadesno, iza kapele Svetog Longina se nalazi tamnhica Hristova. na ovom mestu se nekada nalazila mala pećina u kojoj su boravili prestupnici pre razapinjanja na krst. U ovoj tamnici je bio i Isus Hrist čije su noge bile lancima vezane za stenu. na istom ovom mestu je Bogorodica sa ženama posmatrala razapinjanje svoga sina na krst. U Tamnici se nalazi čudotvorna ikona Presvete Bogorodice koja je jednom plakala.

Kapela Marije Magdalene

Na 10 koraka od Tamnice Hristove, ka zapadnoj strani Hrama se nalazi Kapela posvećena mariji Magdaleni. Na ovom mestu se Isus javio Mariji Magdaleni nakon Vaskrsenja. Ova Kapela je danas u posedu Katoličke crkve.

Sirijska kapela i grob Josifa iz Arimateje

Sirijska kapela

grob Josifa iz Arimateje

Dalje, kada se krene ka zapadnom krilu Rotonde, nailazi se na Sirijsku kapelu u posedu Sirijske pravoslavne crkve, u njenom levom uglu se nalazi mali prolaz u kome se nalazi grob Josifa iz Arimateje.

Josif iz Arimateje ili Josif Arimatrejski je, po svedočenju Novog zavjeta, bio stanovnik Judeje koji je vlastiti, već pripremljeni grob, prepustio Isusu Hristu nakon njegovog razapinjanja. Spominje se u sva četiri Evanđelja, a mnoge hrišćanske crkve ga slave kao sveca. Nakon Isusove smrti na Golgoti, Josif iz Arimateje je zamolio rimskog namesnika Pontija Pilata da mu dosvoli da Hristovo telo skine sa krsta i sahrani ga u sopstvenoj grobnici po važećim običajima. Rimski prokurator je to dozvolio i Josif je skinuo telo, povio ga u platno i položio u isklesan grob. „I skide ga, i obavi platnom, i metnu ga u grob isječen, u kome niko ne bijaše nikad metnut. I dan bijaše petak, i subota osvitaše“ (Luka 23:53). Prema važećem zakonu, i obešene osobe morale su da budu sahranjene pre zalaska Sunca. Kao član Sinedriona, Josif je dobro znao za takvo pravilo, pa se zato i usudio da Pilata izmoli da sahrani Isusa. Prema Jevanđelju po Jovanu, Josifu je pomagao i Nikodim, koji je doneo smesu smirne i aloje. Zajedno su povili Isusovo telo u povoje sa miomirisima, što je bio jevrejski običaj kod sahrana. Blizu Golgote Josif je imao vrt, i u njemu novu grobnicu, isečenu u kamenu, koju je spremio za sebe. Tu su preneli Isusovo telo i sahranili ga u prisustvu samo nekoliko žena. Među njima bila je i Isusova majka Marija, kao i Marija Magdalena. Josif je posle polaganja tela navalio na grobnicu veliki okrugli kamen. Po Mateju, visoki jevrejski sveštenici i fariseji su od Pilata tražili da osigura grob, jer su se bojali da Isusovi učenici ne ukradu telo i ne počnu da tvrde da je vaskrsao iz mrtvih. „Reče im Pilat: eto vam straže, pa idite i utvrdite kako znate“ (Matej 27:65). To su i učinili, zapečatili su grob i postavili stražu.

Hristov Grob i mesto Hristovog Vaskrsenja

ulaz u Hristov Grob, Edikule ili Kuvukliju

U središtu Rotonde, pa i samog Hrama Vaskrsenja se nalazi Hristov Grob ili Kuvuklija koja se sastoji iz 3 dela: od ulaza na kojem su redovi velikih svećnjaka i kandila se ulazi u kapelu Anđela, veličine 3h3 metra. U središnjem delu se nalazi kamena vaza u kojoj se nalazi deo kamena koji je polomio Anđeo kada je otvarao grob Isusa Hrista i ovaj kamen služi kao presto u liturgijama.

kapela Anđela

Hristov grob

Dalje, kada se prođe kroz kapelu Anđela ulazi se u Edikule, sam grob Isusa Hrista. Grob je veličine 2h2 metra, sa desne strane je postolje stena, na kojem je bilo položeno telo Hristovo. Grob je visine 112 cm i širine 72 cm tako da u njega mogu da uđu samo 3 osobe. Grobni presto je od stene i sa 3 strane ga okružiuuje stena, deo pećine, a četvrta strana je obložena mermerom i okrenuta je ka prostoru za stajanje. U Grobu Hristovom i u kapeli Anđela se svakodnevno vrše liturgije, prvo Bogosluženje imaju Grci, potom idu jermeni i na kraju Katolici, 3 puta dnevno, svakoga dana u trajanju od 12 sati.

I treći deo Kuvuklije čini Koptska kapela u posedu Koptske pravoslavne crkve koja se naslanja na Hristov grob sa spoljašnje strane, stoji naspram Sirijske kapele.

Kuvuklija, Hristov grob na Vaskrs, blagodetni oganj

Glavna crkva ili Katolikon

i Centar Sveta, Omfalos

Glavna crkva ili Katolikon (grč.)

Između Kapele Svete Jelene i Hristovog Groba se nalazi Katolikon, ili centralna crkva koja pripada Grčkoj pravoslavnoj crkvi. U njoj se nalze 2 trona: prvi pripada jerusalimskoj patrijaršiji, majci svih hrišćanskih crkava, a drugi tron pripada Antiohijskoj patrijaršiji. Između ova dva trona se nalazi ikonostas. U Katolikonu se nalazi i centar Sveta tzv. Omfalos (grč.) ili pupak.

Omfalos

Bazilika Hristovog rođenja, u Vitlejemu

Bazilika rođenja Hristovog se nalazi u mestu Vitlejemu, nedaleko od Jerusalima. To je novozavetno mesto označeno kao mesto rođenja isusa Hrista. Po Svetom pismu Isus se rodio 25 decembra po Julijanskom kalendaru, u pećini. Do danas je pećina pretrpela znatne izmene i iznad nje se nalazi Bazilika Hristovog rođenja, jedno od najvećih svetih mesta, a ujedno i svetinja Hrišćanskog sveta. Ova Bazilika pripada Jerusalimskoj patrijaršiji, pod nadzorom Grčke pravoslavne crkve.

Baziliku Hristovog rođenja je izgradila carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog oko 330 god. i ova bazilika je jedna, pored Hrama Vaskrsenja Hristovog, od prvih hrišćanskih hramova uopšte. Sama Bazilika je kroz istoriju relativno malo pretrpela izmene zato što je u mnogim sukobima, kroz istoriju Palestine i Svete zemlje, bila pošteđena.

Po ulasku u hram mogu se primetiti stubovi (sa oslikanim svetiteljima), sa leve i desne strane, koji su iz krstaških vremena.

Na levoj strani se nalaze vrata koja vode u crkvu Svete Katarine od Aleksandrije, koja je podignuta 1882. godine od strane franjevaca. U okviru te crkve se nalazi pet pećina. U jednoj od njih je blaženi Jeronim živeo. Na istočnom delu crkve Rođenja Hristovog se nalazi oltar, koji pripada Grčkoj pravoslavnoj crkvi. Oltar je ograđen velikim drvenim ikonostasom iz 1764. godine, koji je ukrašen ikonama i mnogobrojnim kandilima. Sa leve strane oltara se nalazi jermenska crkva, koja se sastoji iz dva oltara. Jedan je posvećen Bogorodici, a drugi mudracima koji se zove Oltar Kraljeva. Jermeni veruju da su mudraci tu ostavili svoje konje kada su došli da se poklone malome Hristu. Sa desne strane pravoslavnog oltara se nalazi Oltar Obrezanja, koji pripada grčkoj crkvi.

Mesto rođenja Isusa Hrista

Ispod pravoslavnog (grčkog) Oltara Obrezanja je ulaz u pećinu Hristovog Rođenja. Na ulazu u pećinu, sa leve strane, nalazi se stub na čijem vrhu je naslikana ikona (čudotvorna) Isusa Hrista.. Ulaz u pećinu potiče iz vremena krstaša, dok bronzana vrata od ulaza vodi poreklo iz vreme vladavine Justinijana. Silaskom dole, sa desne strane stepenica nalazi se mesto Hristovog Rođenja, tu je sagrađen mali oltar

Na mestu rođenja, danas se nalazi čuvena Vitljemska zvezda, srebrna sa 14 krakova na kojoj piše ``Hic de virgine Maria Iessus Christus natus est``- u prevodu Ovde je od device Marije rođen Isus Hrist. Nekada je zvezda bila od zlata i sa dragim kamenjem, ali je  1847 godine ukradena od strane turaka, pa je Abdul Medžed 1 lično finansirao već 1848 godine da se od srebra napravi po originalnom izgledu ova koja danas stoji.

Vitlejemska zvezda

Iznad Vitlejemske zvezde u polukružnoj niši se nalazi 16 visećih kandila, od kojih su 6 grčkih, 6 jermenskih i 4 katolička. Iza ovih kandila se nalaze pravoslavne ikone, i jod 2 stojeća kandila koja stoje pored Vitlejemske zvezde. Neposredno iznad mesta rođenja Isusa Hrista stoji mramorni tron. Na ovim prestolom mogu da vrše liturgije samo Grci i Jermeni. Prednji tron stoji na dva mermerna stuba, a u niši iznad njega se nalazi mali pravoslavni, Vizantijski (Romelijski) mozaik. U vremee kada nema službe, ovaj tron se zatvara rešetkama. Iznad samog prestola se nalazi još 6 pravoslavnih ikona.

Preko puta mesta Hristovog rođenja je Kapela Jasli, odnosno mesto gde je Isus položen u jasle. U Isusovo vreme, jasle su bile od gline, a ne od drveta(kako neki tvrde) ali su kasnije zamenjene i postavljene pozlaćene jasle. O Kapeli Jasli se brinu katolici.

Kapela Jasli

U blizini Hristovog rođenja, nalazi se i Mlečna pećina. U tu pećinu se, po predanju, Josif sa Bogorodicom i bebom Isusom sklonio, kako bi prenoćili. Dok je Djeva Marija dojila Hrista, nekoliko kapi mleka je palo iz Bogorodičinih grudi na kamen koji je pobeleo. Od tada se smatra da je on lekovit, pa mnogi stružu belu prašinu sa kamena, koju koriste za različite svrhe. Danas se na tome mestu nalazi franjevačka crkva koja je podignuta 1872. godine. Crkvu posećuju i muslimani. Narođito je posećena od strane hrišćana za vreme božića.

Soba tajne večere, Gornica, Srpska soba

Soba tajne večere

Gornjica, soba Poslednje, tajne večere, na Sionskoj Gori, jedna je od centralnih tačaka hodočašća ljudi iz celoga sveta. U Jerusalimu je od Saracena Sveti Sava srpski otkupio kuću Svetog Jovana Bogoslova u kojoj je bila Gornjica (soba Tajne Večere)  zlatom i srebrom koje je dobio od kralja Radoslava. Legenda kaže da je kupio tako, što je ceo pod prekrio zlatnim dukatima.  Sala poslednje Hristove večere nalazi se na Sionskoj gori u kojoj je prvobitno Isus Hristos apostolima oprao noge, a zatim, na poslednjoj večeri, ustanovio Svetu tajnu pričešća – euharistiju. Hranio je učenike svoje hlebom: ...jedite, ovo je telo moje Novog zaveta... i napojio vinom: ...pijte, jer ovo je krv moja za vas prolivena...

U istoj sobi su se dogodile Trojice, kad je Sveti duh sišao među apostole, četrdeseti dan po Vaskrsenju.  U ovoj sobi se Isus posle Vaskrsenja javio apostolima i u njoj je obećao silazak duha svetoga. To je mesto poslednjeg odmora svetog Stefana. 

Uz samu kuću Gornjicu- sobu tajne večere Sveti Sava srpski je  kupio i nadgradio manastir  Svetog Jovana  Bogoslova na Sionskoj Gori, na mestu doma Jovana Bogoslova, gde je Bogorodica dočekala svoje poslednje dane, koju će, zajedno s kućom, darivati kao metoh Lavri Svetog Save Osvećenog. U krstaškim ratovima i crkva i kuća su porušene.   Najverovatnije su je zapalili templari u poslednjem krstaškom ratu. Obnovili su je franjevci u 14. veku.

Sionska Gornica je prostorija na drugom spratu koja obeležava velikusobu gde je Isus jeo Poslednju Večeru sa svojim učenicima. Nalazi se direktno iznad Davidovog groba i u blizini Crkve Uspenja presvete Bogorodice na Sionskoj Gori. Lokacija Poslednje Večere nije poznata, a Biblijski izveštaji pružaju malo podataka. Ne može da bude u sadašnjoj odaji koja je izgrađena u 12. veku. Međutim, moguće je da se ova odaja nalazi iznad ili u blizini izvornog mesta Poslednje Večere i/ili Duhova. Ispod poda zgrade su Vizantijski i Rimski pločnic, a temelji potiču najdalje iz 2.veka naše ere.  Moguće je da se mala crkva Božija koja je postojala na Sionskoj Gori 130 g. naše ere spomenuo ju je Epifanije Kiparski)nalazila na ovom mestu. Opasnost i progonstva isključuju da su Hrišćani izmislili novo sveto mesto u 2.veku n.e., pa ako je aktivna crkva postojala 130. g. mora da je bila važna već neko vreme-možda zato što je soba Tajne večere bila u blizini. U to doba to je bio imućan kraj i moguće je da je bogati hrišćanin otvorio vrata svog doma i dao da se koristi kao crkva.

Crkva na Sionskoj Gori je rekonstruisana u 4. veku nove ere kad su progonstva hrišćana prestala i tada je bila poznata pod imenom Gornja Apostolska Crkva. Ovaj naziv se, međutim odnosio na ispunjavanje apostola Svetim Duhom na Duhove, a ne na Poslednju Večeru, što se takođe odigralo u gornjoj prostoriji (Dela apostolska 1:13; 2:1). Prema predanju, gornja soba u kojoj su se apostoli napunili Svetim Duhom nalazila sena Sionskoj Gori, kad ju je pomenuo Kiril Jerusalimski. U 5. veku, crkva se pominjala kao „Sion" majka svih crkava i negde u to vreme je počela da se povezuje samestom održavanja Tajne večere. To se izgleda temeljilo na logičnom zaključku: pošto su se Duhovi i Poslednja Večera desili u gornjoj odaji ,oba događaja su se odigrala u istoj prostoriji.

Vizantijska crkva je uništena u požaru 614. godine tokom napada Persijanaca i ponovo 965. godine. Bila je u ruševinama kad su stigli Krstaši, koji su je izabrali kao jednu od stanica na pokajničkoj litiji koja je prethodil akonačnom napadu na grad u julu 1099. godine. Sionsku Gornicu koju danas posećuju hodočasnici su izgradili krstaši u 12. veku kao deo Crkve Svete Marije Sionske. Krstaška crkva je postala jedna od Jerusalimskih dika, ali je ponovo propala nakon poraza Krstaša. Od sredine 13.veka, ostaci crkve su kradeni za građevinski materijal. Građevinu su zatim ponovo obnovili Franjevci u 14.veku i koristili je kao Franjevački manastir sve do 1522.god. Otomani su preobrazili prostoriju u džamiju 1524. Njih je manje zanimala hrišćanska tradicija ovog mesta od groba cara Davida (Proroka Davida) u muslimanskoj tradiciji) na donjem nivou.

U Sionsku Gornicu se dolazi sa glavnog puta na Sionskoj gori, kroz ulaz sa šiljastim lukom, zatim nizstepenište koje se nalazi odmah levo u dvorištu.  Dvorište je deo građevine koja je jednom bila sklonište za hodočasnike, pa turska kuća, a sada jevrejska ješiva, talmudska škola za mlade Jevreje koju pohađaju osobe od najmlađe dobi do ranih 20-ih).

Sionska gornica je privlačna pretežno prazna pravougaona prostorija sa stubovima i ukrštenim svodoma. Kapiteli na stubovima potiču uglavnom iz 12. veka i u gotskom su stilu. Na zidu odmah desno od vrata postoje tragovi boje iz 14. veka. Istočni deo je prvobitno imao oltar i pevnicu, ali su oni uništeni kad je izgrađena kupola iznad Davidovog groba na donjem nivou. Odaja je zadržala odlike džamije, uključujući obnovljene otomanske prozore od obojenog stakla sa arapskim natpisima i ukrašeni mihrab. Takođe postoje i dve arapske ukrasne ploče u zidu i levantska kupola.Stepenište u jugozapadnom uglu odaje vodi dole u Davidov grob. Kupolu nad stepenicama podržavaju mermerni stubovi sa upečatljivim kapitelom koji prikazuje pelikana kako kljucka roditeljeve grudi, simbol dobročinstva i žrtve u hrišćanskoj umetnosti. Stepenic ekraj minareta vode na krov sa kog se pruža lep pogled na Maslinovu Goru i dalje.

Davidov Grob

Davidov kovčeg

Ispod sobe Tajne večere, na donjem spratu krstaške građevine,  nalaze se male odaje koje se poštuju kao Davidov grob. Glavna odaja je prazna osim konotafa (praznog groba) prekrivenog tkaninom. Ovo mesto je po prvi put označeno kao Davidov grob u 11. veku, a u 15.veku je spojeno sa džamijom pšošto muslimani smatraju Davida jednim od pravih proroka. Uprkos nedavnim sumnjama u autentičnost groba, ovo je jedno od najpoštovanijih jevrejskih svetih mesta. Ovo je naročit ovažilo od 1948-1967. godine kad je Stari grad bio pod Jordanskom kontrolom. Kako je Zapadni zid bio nepristupačan za Jevreje, dolazili su ovde da se mole. Idanas se ulazna sala koristi kao sinagoga. Od 4. do 15. veka, grob se poistovećivao sa Duhovima i Bogorodičinom smrću, a prema predanju ovde je Hrist prao noge učenicima nakon poslednje večere (Evanđelje po Jovanu 13:1-17).

+http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/2729642-najsvetija-soba-hriscanstva-ovo-je-sala-u-kojoj-je-isus-hrist-sa-12-apostola-odrzao-tajnu-veceru-foto

Hram Vaznesenja Gospodnjeg

U fazi istraživanja

Nazaret

Hram Svetog Gavrila

Nazaret je grad na severu Izraela koji nastanjuju Arapi od kojih su 1/3 pravoslavci, a 2/3 su muslimani., ovo je jedini grad u Izraelu u kome je nedelja neradan dan.

Po Svetom pismu, Bogorodica je sa Isusom otišla u Nazaret, gde je Isus proveo svoje detinjstvo, pa ga zato često nazivaju Isus Nazarećanin. Isus je u Nazaretu prvo propovedao, pretpostavlja se da je to bilo u sinagogama.

Stara arhiepiskopija

Danas se u Nazaretu nalaze Pravoslavna crkva Svetog Gavrila na mestu na kome je Arhangel Gavrilo javio Bogorodici o rođenju Isusa Hrista, na istom mestu se nalazi i Marijino vrelo. nešto dalje od ovog hrama se nalazi katolički hram Blagoveštenja, koji je sagrađen nad pećinom Blagoveštenja i on je ujedno najveći hrišćanski hram u Svetoj Zemlji, za ovo mesto katolici veruju da je Arhangel Gavrilo obavestio Bogorodicu o rođenju Isusa Hrista. na brdu iznad Nazareta se nalazi i Hram mladog Isusa ili stara arhiepiskopija, zatim je tu hram Svetog Josifa na mestu gde se nalazila radionica Josifova i stara Sinagoga iz 11 veka u posedu Grko-katolika.

U Nazaretu se nalazi i Moskovija, kompleks zgrada koju je izgradila Imperijalna Pravoslavno Palestinsko društvo 1904 godine za smeštaj i edukaciju hodočasnika u Svetoj zemlji. U okviru kompleksa su se nalazili bolnica, trpezarija, apoteka, škola... i mogao je da primi oko 1000 hodočasnika. Nakon oktobarske revolucije Rusko hodočašće je zamrlo, pa je vlada SSSR-a 1964 godine prodala Moskoviju Izraelu, tako da su u njoj danas policija i pošta.

Moskovija

Mesto Hristovog krštenja, na reci Jordan

mesto Isusovog krštenja po mišljenju istoričara

Krštenje u današnje vreme

Tačna lokacija gde je Jovan Krstitelj krstio isusa Hrista je danas nepoznata. Ali se na osnovu nekih dokumenata i arheoloških nalaza smatra da je to lokacija na reci Jordan na 8 km od Jerihona i na 5 km od ušćna reke Jordan u Mrtvo more.

Gora Blaženstva

Hram Blašenstva

Gora Blaženstva sa hramom se nalazi na 4 km od Tabge i 12 km severno od Tiveriade. po katoličkom predanju na ovom mestu je Isus Hrist izgovoorio Besedu na gori (Matej 5:1-7; Luka 6:20-49). Hranm Blaženstva je izgražen 1937 godine i kupola je osmougaona i simbolizuje 8 blaženstva.

Galileja

Galileja

Galileja- severni deo Izraela koja se prostire od reke Jordan na istoku do Mediteranske obale na zapadu, veličine 70h40km. Galileja se na nogo mesta spominje u Starom u Novom zavetu. U istoriji po podeli Izrailjovog carstva nakon smrti Solomonove Galileja je ušla u sastav Izraelskog carstva. U narednih 6 vekova Galileja je prelazila iz ruke u ruku Vaviloncima, Persijcima, Vladarima Sirije i Egipta. IJevrejsko stanovništo je u Galileji bilo manjina sve do Simona Makabejskog koji je naselio Jevreje u Galileju dovodeći ih iz Judeje (1 Mak. 5:9-23). 63 god.pne celu Palestinu su osvojili Rimljani, kao i Galileju. Galileja je imala autonomiju pod Rimljanima i njome je upravljao Irod. Sedište Galileje je postao Seforis-Cipori , a 25 god. pne Tiveriada, a po padu Jerusalima bio je Sinedrion. U 7 veku su Galileju osvojili muslimani i sve do 20 veka je držali (osim 12 veka kada su Galileju držali krstaši). 

Galileja je staro i novozavetna oblast koja je imala veliku ulogu u pisanju istorije Svete zemlje: Galileja je bilo mesto gde su obitavali teški prestupnici (3 Car. 9:11; Par.6:76), prorok Isajija je prorekao da će stanovnici Galileje biti svedoci dolaska Mesije (Is. 9:14),  u Galileji se desila Blagovest Djeve Marije (Lk. 1:26-38; Mt 1:18-25)  i u galileji je Isus proveo svoje detinjstvo (Lk. 2:39-52), ovde je Spasitelj izgovorio Besedu na gori (t. 5-7; Lk 6:20-49) i činio je mnoga čuda.

U Galileji se nalaze druga Sveta mesta: gora Tavor, drevni Nazaret, Kapernaum, Kana, Megido, Kesarija Filipova, Tiveriada, Aendor, Sepforis, Cfat, Nain, Skifopolj-Bet Šean koji su staro- i novozavetna mesta

Grob Majke Božje, Hram na Getsimaniji

ulaz u Hram Bogorodičinog groba

Bogorodičin grob je jedan od pet najvećih hrišćanskih svetilišta.To je grbnica u steni gde je prema svedočenju apostola sahranjena Presveta Bogorodica. Ovu pećinsku crkvu krase viseća kandilai uzvišena atmosfera. Smešten je u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Getsimaniji u podnožju zapadne padine Maslinske gore u dolini Kedrona u Jerusalimu, Izrael.

Biblija ne pruža informacije o kraju Marijinog života ili mestu njenog pogreba. Predanja o Marijinom pogrebu u ovom delu Jerusalima datiraju iz 2 ili 3 veka. Predanja su ojačala u 5 veku, kad je snažno osporavana tvrdnja da je Marija sahranjena u Efesu.Oko 455. godine, drevni grob je pronađen kad je otkopan kamen koji ga je okruživao. Prvi pisani pomen o crkvi na ovom mestu datira iz 6 veka. Izgrađena je crkva kružne osnove iznad groba Mauricija Tiberija (582-602.g.), ali su je uništili Persijanci 614. Godine. Crkva je ponovo izgrađena i posetio ju je hodočasnik Arculf Franjevački biskup) 680. godine. On je zabeležio da je crkva imala dva nivoa oba kružnog oblika. Gornji nivo je imao četiri oltara; donji je imao oltar na istočnom kraju i Marijin grob na desnoj strani. Crkveni zapis iz 9.veka glasi da je tu služilo 13 sveštenika i duhovnika, 6 kaluđera i 15 časnih sestara.

Kad su stigli Krstaši pronašli su samo ruševine. Ponovo su izgradili crkvu 1130. godine i uključili Benediktanski manastir, te tako osnovali Opatijsku crkvu Svete Marije Josafatske. Manastirski kompleks je imao gotske stubove, freske crveno-na-zelenom i tri kule za zaštitu. Kraljica Melisanda Jerusalimska je sahranjena u donjoj crkvi 1161. godine. Kad je 1187. godine palo Krstaško kraljevstvo Saladin je razorio veći deo gornje crkve i upotrebio kamen za popravku gradskih zidina, ali je donja crkva (kripte) ostala gotovo netaknuta. Lokalitet su preuzeli Franjevci nakon odlaska Krstaša i otada ga dele Grci, Jermeni,Sirijci, Kopti, Abesinjani i Muslimani. Muslimani odaju poštu Bogorodičinom grobu jer je Muhamed na Noćnom putu od Meke do Jerusalima ugledao svetlost iznad Marijinog groba. Pored toga, kalif Omer se molio u Getsimaniji 638. godine.

centralni deo Hrama Bogorodičinog groba

Stepenice sa puta vode u kvadratno dvorište u kom se nalazi gornja crkva.Spoljni izgled crkve, 47 kamenih stepenica koje vode dole u pećinu i kraljevske hrišćanske grobnice u nišama sa desne i leve strane stepeništa datiraju iz 12. veka. Unutra, sedam stepenica naniže od ulaza, sa desne strane, nalazi se grobnica Kraljice Melisande koja je umrla 1161. godine. Grobnica je nekad bila zaštićena gvozdenim šipkama; luk sa motivom ljiljana još uvek  postoji. Preko puta njene grobnice nalazi se porodična kripta njenog sina, Kralja Boldvina ΙΙ Jerusalimskog. Zidovi koji okružuju stepenice potiču takođe iz 12. veka kao i prozori koji su zabarikadirani da bi izdržali izlivanje Kedrona. Melisandino telo je preseljeno u 14. veku na mesto u dnu stepeništa i njena grobnica se od tog vremena poštuje kao grobnica Marijinih roditelja, Joakima i Ane. Groboviporodice Kralja Boldvina se poistovećuju sa Josifovim grobom. Donja crkva na dnu stepeništa je Vizantijska kripta iz 5.veka, delimično isklesana u steni, prikazuje izvorno Vizantijsko zidarstvo.  Mesto je osvetljeno prigušenom svetlošću, a zidovi pocrneli od dima dajući mu izgled duboke starosti. Prostorija je raskošno ukrašena ikonama i mnoštvom visećih kandila. Bogorodičin grob se nalazi u istočnom delu kripte u maloj četvrtastoj kapeli sa apsidama na zapadu izgrađena, i istoku duža isklesana u kamenu. Veoma je sličan grobu njenog sina u Crkvi Svetog Groba. Oltaru grobnici prekriva ostatke grobnice koja možda datira iz 1. veka.  Niša jugozapadno od grobnice jeste mihrab, koji pokazuje u kom pravcu se nalazi Meka, a koji je postavljen nakon Saladinovog osvajanja. Preko puta, na suprotnom zidu, nalazi se grobnica iz 1. veka koja predstavlja dokaz o najranijoj upotrebi ovog mesta za sahranjivanje. Grčki i Jermenski oltari dele istočnu apsidu; Etiopijski oltar i cisterna zauzimaju zapadnu apsidu.

grobno mesto,koje je prazno pošto se Bogorodica uspela na nebo

Hram ima osnovu krsta: u centru je grobnica Presvete Bogorodice sa dva ulaza, na kraju pećine se nalazi oltar. U kamenom kivotu se vidi čudotvorna ikona Jerusalimske majke Božje, ruskog umetnika. Hram je danas u nadležnosti Grka i Jermena. Ovde je tradicija pred praznik Uspenja Presvete Bogorodice da iz Male Getsimanije koja je blizu hrama Hristovog groba hodočasnici noce plaštanicu Presvete Bogorodice, kao što su nekad apostoli nosili Bogorodicu do Getsimanije i njene grobnice.

Pogreb Bogorodice

Prema predanju  Bogorodica Marija je preminula u Jerusalimu a u Getsimaniji su je sahranili u grobnici u kojoj su prethodno bili sahranjeni njeni roditelji Sveti Joakim i Ana i Pravedni Josif za koga je bila zaručena. Pošto nije bio u mogućnosti da prisustvuje sahrani, Apostol Toma je došao nakon tri dana u Getsimaniju izmolio ih da otvore kovčeg kako bi se oprostio od Marije. Otvoreni kovčeg je bio prazan.

Kao uspomenu na smrt Bogorodice i dan kada se ona vaznela na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja,  praznuje se Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina 28. Avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendarua kada se završava i post koji traje14 dana. Velika Gospojina je jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Getsimanski vrt i Maslinova Gora

i Crkva Svih nacija

Maslinova gora i Getsimanija, nalaze se istočno od grada Jerusalima. Maslinova gora je  geografska  granica  između  pustinje  i  plodne  oblasti.  Kad  je  posećivao Jerusalim, Isus je sa svojim apostolima boravio u Vitaniji. Svakog dana dolazio je u grad pešice i vraćao se uveče, prelazeći preko Maslinove gore. Na njoj je govorio učenicima, predskazao uništenje Jerusalima (prema Luki, Djela, 1, 6 –12). Hristos se  uzneo  na  nebo  s  Maslinove  gore, 40  dana  posle  Vaskrsenja.  Mnoge  crkve na Maslinovoj gori posvećene su tim događajima (Ruski manastir Vaznesenja, Kapela Vaznesenja, crkva Peter Noster, Grobnica proroka, Ruska pravoslavna crkva Sv. Marije Magdalene i druge). Hrist je bio uhapšen u Getsimanskom vrtu u podnožju Maslinove gore. Sada se tamo nalazi osam maslina za koje hodočasnici veruju da su iz Isusovog vremena. Tu se nalazi Getsimanska pećina, gde je Isus proveo noć sa učenicima posle poslednje večere, a zatim ih ostavio da spavaju i povukao se nešto dalje na mesto agonije i molitve, gde se danas nalazi crkva Agonije. Tu ga je zatim izdao Juda i tu bio uhapšen. U blizini je Crkva groba Djeve Marije, mada danas neki smatraju da Marijin grob nije tu, na Getsimaniji nego u jednoj vizantijskoj kapeli blizu Efesa.

Na mestu, po verovanju katolika, gde se svake večeri molio Isus nalazi se Hram Svih Nacija. Bazilika Agonije (ili: Crkva svih nacija) nalazi se u podnožju Maslinove Gore u Jerusalimu pored Getsimanskog vrta. Crkva je nazvana po kamenu u Getsimanskom vrtu na kom se Isus Hrist molio noć pre hapšenja.

Tada dođe Isus s njima u selo koje se zove Getsimanija, i reče učenicima: Sedite tu dok ja idem tamo da se pomolim Bogu. I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva zabrinu se i poče tužiti.Tada reče im Isus: Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i tražite sa mnom. I otišavši malo pade na lice svoje moleći se i govoreći: Očemoj! Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako jahoću nego kako Ti. (Ev. po Mateju 26: 36-39).

Crkva iz 4 veka sagrađena na ovom mestu između 379 i 384 godine uništena je u zemljotresu 747 godine. Krstaši su izgradili novu, drugačije centriranu da bi pokrila tri izdanka stene u znak sećanja na tri Hristove molitve tokom noći.  Crkva je osveštana 1170 godine ali je nakon 1345. prestala da se koristi. Nakon eskavacije lokaliteta početkom 20 veka, Crkva je izgrađena 1924 godine zahvaljujući prilozima 12 nacija- otuda potiče drugo ime crkve sa 12 kupola ukrašenih nacionalnim grbovima. U centru crkvene lađe je kamen iz Vizantijske crkve, ograđen gvozdenim vencom od trnja. Mozaik u apsidi prikazuje Hristovu agoniju, a pored njega se nalaze mozaici koji prikazuju njegovo hapšenje i Judin poljubac. Plan Vizantijske crkve se ocrtava na crnom mermernom podu, a mogu se videti i  delovi Vizantijskog podnog mozaika. Spolja je pozlaćeni mozaik koji ukrašava zabat (nadvratak) takođe prikazuje Hristovu agoniju. Pored crkve se nalazi Getsimanski vrt sa drvećem maslina. Ovu crkvu Agonije su trgovci braća Bošković otkupili od Turaka za vreme osmanske vladavine.

Jerihon

Grčki manastir  Svetog Georgija Hozevita iznad Jerihona

Na ulazu u grad piše- Ovo je najstariji grad na svetu.Nalazi se na Autonomnoj palestinskoj teritoriji na zapadnoj obali reke Jordana, 15 kilometara severozapadno od Mrtvog mora. Nadmorska visina Jerihona je 258 metara ispod nivoa mora, i po tome je ovo najniži grad na svetu. 

Arheološki nalazi su ovde otkrili preko 20 po sebi nadovezujućih naselja od kojih je najstarije datirano oko 9000. p. n. e. Zidine su podignute u 5. milenijumu p. n. e. Tokom vremena su postojala naselja, pa postoje ruševine iz raznih epoha. Jevreji ga preotimaju od Hanana u toku osvajanja Palestine, što je opisano u Bibliji. U Bibliji se Jerihon naziva „Gradom palmi“. Rimljani su razorili grad godine 68. nove ere. Jerihon je novozavetni grad, spominje se u Novom Zavetu. On je važna stanica na putu Galileja Jerusalim. U njemu su propovedali prorok Ilija, Elisej i Jovan Krstitelj. Na molbu stanovnika Jerihona, prorok Jelisej je od izvora koji daje gorku i mutnu vodu stvorio izvor sa čistom pitkom vodom. I danas je taj izvor aktivan i oko sebe formira divnu oazu. Puno puta je Isus Hrist prolazio kroz Jerihon, u njemu je činio razna čuda, na.pr. dao je vid dvojici slepih ljudi. U Jerihonu je Isus sreo Zakheja, poreznika u čijoj kući je držao besedu. 

U Jerihonu se nalazi veliki hodočasnički Ruski centar koji služi za smeštaj i edukaciju hodočasnika. Ruski sveštenik otac Antonin je kupio veliku zemlju i kada je počeo da kopa za temelje kuće, naišao je na mozaike i delove zidova, kasnije se utvrdilo da se radi o Zakhejovoj kući. Na brdu 5 km od novog Jerihona, na ostacima starih kelija danas postoji Grčki pravoslavni manastir  Svetog Georgija Hozevita kojeg je osnovao Sveti Sava Osvećeni.

Pastirsko polje, Beit Sahur

Na 2 km istočno od Vitlejema se nalazi Polje Pastira. Ovo polje je značajno po tome što su u Hristovo vreme na njemu svoju stoku na ispašu izvodili mnogi pastiri, kada se jednog dana pojavio Anđeo Gospodnji sa otkrovenjem rođenja Hrista ~donosim Vam veliku radosnu vest, važna za sve ljude: ovog trenutka se u gradu Davida Spasitelja rodio Hristos Gospod~ (Luka 2.11). Radosni pastiri su otrčali svojim kućama i preneli vest o rođenju, `slaveći i hvaleći Boga kako im je rečeno` (Luka2.16). Od tada je ovo polje postalo Sveto mesto  i mesto hodočašća. Sveta Jelena, u 4. veku , majka cara Konstantina Velikog je na brdu sa pećinama izgradila manastir koji je dugo ostao nerazrušen, sve do dolaska krstaša, 11. vek, kada ga oni ruše. Danas postoji kao hram-pećina sa divnim mozaicima, a Arapi i Turci hodočasnici ga često posećuju. Od 1971 god. na inicijativu Jerusalimske patrijaršije, su počela arheološka istraživanja, a od 1978 god. i obnova manastira koja i danas traje. Arapi Ovo polje nazivaju Beit-Sahur.

Gora Tavor

brdo Tavor

Tavor se nalazi u severo-istočnom uglu Ezdrelonske doline, 20 km jugo-zapadno od Galilejskog jezera, u današnjoj palestini. Visine je 588 metara. Gora se prvi out pominje u Bibliji (Sud 4:5-16) u vezi sa pobedom Izraelaca. Iako se nigde ne spominje ime Tavor u Jevanđelima, većina Crkava danas smatra da se Preobraženje Gospodnje desilo upravo na vrhu brda (Mt 17:1-9, Mk 9:2-8, Lk 9:28-36). Na vrhu Tavora se nalaze 2 manastira,, Jedan je Pravoslavni i posvećen je Preobraženju Gospodnjem, a drugi je Rimokatolički i svaki tvrdi da se nalazi na mestu Preobraženja.

Rimokatolički          i        Pravoslavni manastir

Hebron

Ruski manastir Svete Trojice u Hebronu

Ime „Hebron“ dolazi od hebrejskog izraza za grad, što potiče od reči חבר (habar 598), odnosno „pridružiti se, spojiti, biti u savezu“. Ime „Hebron“ potiče od istog korena kao i Heber."Na arapskom „إبراهيم الخليل“ znači „Ibrahim prijatelj“, što simbolizuje da je, prema islamskom učenju, Alah (Bog) odabraoIbrahima (Avrama) za svog prijatelja .

Hebron se nalazi 30 km južno od Jerusalima. Poznat je po svojoj vinovoj lozi, grnčarskim i staklarskim radnjama. Grad Hebron karakterišu uske, granajuće ulice, kamene kuće s ravnim krovom i stari bazaari. Hebron je drugi najsvetiji grad jevrejske religije. Hebron je mesto gde se Gospod Bog javio u obliku tri anđela.

Hebron je staro i novozavetni grad. Za Hrišćane je veoma značajan jer se smatra da je praotac Adam i pramajka Eva su u Hebronu nastali i živeli. Kaže se da je Adam nastao od crvene zemlje, a u Hebronu je crvena zemlja u izobilju. Iznad grada se nalazi pećina Adama i Eve u kojoj po legendi su điveli Adam i Eva. U Hebronu je Avram video izbavljenje jevrejskog naroda i povratak iz Egipta. U Hebronu su se desila 3 značajna događaja: Avram je ispunio zavet dat Bogu, ustanovio je obrezanje, rodio se dugoočekivani sin Sarin i Gospod se javio u vidu tri anđela.

pećina Patrijarha, sinagoga i džamija

Najvažnija istorijska lokacija u Hebronu se nalazi u Pećini patrijaraha ili pećini Makpela (hebrejski: מערת המכפלה, ili Me'arat ha-Machpelah; arapski: الحرم الإبراهيمي, ili al-Haram al-Ibrahimi, „Utočište Abrahamovo“). Mesto je sveto za sve tri najdominantnije religije na tom području: judaizam, hrišćanstvo i islam. Prema „Prvoj knjizi Mojsijevoj“ Avram je kupio pećinu i okolno polje kako bi u njemu sahranio suprugu Saru. Jevreji veruju da su Avram, Sara, Isak,Rebeka, Jakov i Lea zakopani u pećini (preostali matrijarh, Rahela je sahranjena van Vitlejema). Zbog tog razloga Jevreju grad nazivaju „Gradom Patrijarha“, te je zbog toga jedan od najsvetijih judaističkih gradova (zajedno s Jerusalimom, Tiberijadom i Tzfatom). Sama pećina je drugo po svetosti u judaizmu, a crkve, sinagoge i džamije su se u gradu zidale kroz istoriju. Isakova hala je danas Džamija Ibrahimi, dok Abrahamova hala i Jakovova hala služe kao jevrejske sinagoge.

Sveto drvo Avramovo

Legenda kaže da Mamvrijski hrast, koji se nalazi u dolini mare, je mesto gde se prvi put javila Sveta trojica. U Bibliji se ne navodi tačno mesto i koji hrast gde su se ukazali anđeli. Ali u 1.veku Josif Flavije  ga naziva Velikanom i navodi da ovaj hrast postoji još od stvaranja sveta. Ovaj hrast je poštovan od strane hrišćana, muslimana, i jevreja. Oko ovog hrast su se okupljali jevreji, hrišćani i pagani. Car Konstantin veliki je srušio paganski hram koji se nalazio oko hrasta i izgradio prelep manastir kojeg su srušili Persijanci i posekli hrast. U 17.veku ruski iguman danilo navodi kako je Mamvrinski hrast na mestu starog panja, da je star i veliki. danas se pored starog stabla nalaze i 2 manja stabla, koje starosedeoci nazivaju Adam i Sara.

Kana Galilejska

Ostaci kuće u kojoj se odigralo venčanje

Crkva u Kani galilejskoj

Kana Galilejska je mesto u Galileji u kome je živeo Sveti Apostol Vartolomej i gde se po novozavetnom Jevanđelju po Jovanu (2.1-11) održala svadba na kojoj je Isus Hristos učinio čudo pretvaranja vode u vino. Kana se nalaza na mestu gde se danas nalazi gradić Kafr Kana sa oko 20 000 stanovnika, 7-8 kilometara, severoistočno odNazareta,

Po Jovanovom Jevanđelju (Jn. 2: 1-11) Isusa Hristosa, Bogorodicu i ostale mnogobrojne zvanice pozvao je Sv. Apostol Vartolomej u svoj dom, u Kanu Galilejsku, na venčanje svoga prijatelja. Tokom svadbe je nestalo vina i zvanice i apostol Vartolomej su bili zabrinuti. Bogorodica je predložila da umole njenog Sina da interveniše. Isus se opirao, govoreći da Njegovo vreme još nije došlo ali iz ljubavi prema apostolu Vartolomeju i svojoj majci naredio je da se u prazne ćupove ulije voda, koja se nakon njegove moltive pretvorila u vino.

Kafr Kana je danas značajna turistička logacija gde godišnje pristigne oko 250 000 turista. U centru gradića nalaze se dve crkve, jedna do druge, i obe svedoče da je na tom mestu bila svadba u Kani i kuća svetog Apostola Vartolomeja.

Pravoslavni hram Svetoj Georgija, na mestu gde je živeo apostol Vartolomej i gde se odigralo venčanje

Kapernaum

Ostaci stare sinagoge u Kapernaumu

Kapernaum mesto na severozapadnoj obali galilejskog jezera. Novptzavetno mesto, mesto rođenja apostola petra, Andreja, Jovana i Jakova. U kapernaumu je Isus Hrist mnogo propovedao u sinagogi. U Kapernaumu se danas nalaze 2 manastira: pravoslavni i katolički. U kapernaumu je Isus podučavao apostole Petra, Andreja, braću zavedejevu, Jovana Bogoslova i jakova i Levija matfeja. U Kapernaumu je Isus činio mnoga čuda koja se opisuju u ( Mt 4, 13-16; In 2,12 ...)

Betesda

Ostaci Betesde

Betesda ili stara banja, nalazi se uz severni zid Jerusalima, smeštena u starom koritu reke Bejt Zejta. U Hristovo vreme, banja je imala izgrađene plitke bazene u kojima su se kupali uglavno stari i bolesni, naročito paraplegičari, nepokretni... U Betesdi je Isus činio čuda, nepokretne je činio pokretnim.

Tabha - Hram umnoženja hleba i ribe

Sto umnoženja hleba i ribe

U Tabhu po predanju, Isus Hrist je umnožio hleb i ribu i sa 5 hleba i 2 ribe nahrab+nio oko 5000 svojih sledbenika. Na tom mestu se nekada nalazio predivni pravoslavni ranovizantijski hram iz 4.veka sa prdivnim mozaicima koji prikazuju floru i faunu Galileje i umnoženje hleba i ribe. danas se na tom mestu nalazi benediktanski katolički hram. U centru dvorišta se nalazi maslina i fontana sa ribama. Masline mogu da uzmu kao suvenir, turisti.

Magdala

ostaci stare Magdale

Magdala je grad koji se nalazi u Galileji, na iskrajku Genisaretske ravnice, na karavanskom putu Nazaret - Damask. Iz ovog grada je Marija Magdalena, koja je bila bliska učenica i pratilja Isusa Hrista iz Nazareta.

Grobnica četrdesetodnevnog Lazara iz Vitanije

Pravoslavni hram Lazara, Marije i Marte

Lazarev grob

Vitanija, mesto koje se nalazi na 3 km istočno od jerusalima, na drugoj strani Maslinske gore. danas je to Al-Azarija (Mesto Lazarevo). To je rodno mesto Lazara četvorodnevnog, sestara Marije i Marte. Isus je u Vitaniji oživeo Lazara nakon 4 dana smrti. Na mestu gde je bila Lazareva kuća danas se nalazi Pravoslavni hram posvećen Lazaru, Mariji I Marti i u njegovoj blizini se nalazi grob Lazara.
     

Gora Sion, Zion

Sionska gora(Davidov grad) u proročkoj literaturi i psalmima bila je duhovno  središte  Božijeg  naroda  i  dom  Božijeg  imena.  Danas  je  Sion  deo stenovitog brda južno od starog grada, opasan zidinama u II veku. Duhovni Sion, u smislu crkve i njenih vernika, hrišćani su u IV veku izgradili na brdu na kojem je stajala kuća Markove majke Marije hram,  u kojoj je Hristos slavio svoju poslednju, pashalnu večeru. Bilo je to takođe mesto Judinog izdajstva, Petrovog odricanja od Hrista, susreta apostola s vaskrslim Hristom, silaska Duha svetog na apostole, proslave euharistije. Tu se nalazi Crkva Petrovog kajanja, Crkva Usnuća Presvete Bogorodice (u  kripti  se  nalazi  spomenik  Bogorodice  usnule  na  samrtničkoj postelji pod ukrašenom kupolom), Davidov grob, soba Tajne večere.

Hrišćani su počeli da se okupljaju ovde posle Hristove smrti da se mole i odaju poštovanje u Sionskoj Gornici i  kasnije na kamenu gde je, kako neki tvrde, umrla Devica Marija.

Na Sionskom brdu se nalazi kuća, Sionska Gornica, soba na spratu, u kojoj se zbila Tajna večera-poslednjavečera), koja je nekada bila crkva, zatim džamija, a sada je mesto obilaska svih poklonika Svete zemlje. U neposrednoj blizini sale Tajne večere je i Davidov grob Psalmopisca. Neposredno pored zidina Starog grada i Sionske porte, kapije), na brdu Sion je i Crkva Uspenja presvete Bogorodice, a  u blizini je i starohrišćanska  jermenska crkva.

Na brdu Sion je bio grad Jevusej, koji je David osvojio. Kada je grad osvojen nazvan je Davidovim gradom. Sion je imao i druga i biblijska značenja, kao: Božiji grad, Jahvin grad, Sveto brdo...Prema Novom zavetu, Isus je održao govor na Sionskoj gori poznat kao Beseda na gori. Sionska gora se po Novom zavetu predstvlja i kao mesto iskupljenih ljudi i simbol novog spasenja.

Sveti Sava na Sionskoj gori

Sveti Sava je prilikom svog prvog hodočašća u Svetu zemlju sa patrijarhom Atanasijem iz Jerusalimske patrijaršije, bio veliki darodavac  manastira i crkava,  pa je i kuću gde se zbila poslednja Hristova večera - Sionska Gornica, gde se zbilaTajna večera) kupio od Saracena i platio je zlatom i srebrom koje je dobio od kralja Radoslava. Na Sionu je kupio i zemljište za srpski manastir, podigao je i Crkvu Svetog Jovana koju će zajedno s kućom i manastirom darivati kao metoh Lavri Svetog Save Osvećenog. U krstaškim ratovima i crkva i kuća i manastir  su porušeni. Najverovatnije su je zapalili templari u poslednjem krstaškom ratu. Obnovili su je franjevci u 14.veku(1355. godine). Ista kuća je bila i  mesto poslednjeg odmora svetog Stefana.