(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014
ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
ВЕЛИКИ ПЕТАК
ВЕЛИКА СУБОТА
ВАСКРС, ВАСКРСЕЊЕ ИСУСОВО
Легенде о шареним јајима
ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК
Пред празник Пасху, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан, који се прославља као Велики Четвртак, била Тајна вечера.
Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа говорећи: "Узмите, једите; ово је тело моје." и "Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова" (Мт. 26, 26-28). Ове се речи могу чути у току Свете Литургије.
Господ Исус Христос је својим ученицима опрао ноге учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима. Заповедио им је и да љубе једни друге: "Да љубите једни друге као што ја вас љубим" (Јн. 15, 12), и отворено говорио о предстојећем страдању.
Христос је пред свима у току Тајне вечере рекао: "Заиста вам кажем; један од вас издаће ме" (Мт. 26, 21). "А Јуда издајник његов одговарајући рече: да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза" (Мт. 26, 25). "Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом" (Мт. 26, 35).
Исус Христос затим одлази у Гетсимански врт, где се знајући за сва страдања која Му предстоје моли Оцу. Јуда је у врт дошао са слугама првосвештеника и фарисеја, да Га изда. Исуса им је показао целивајући Га јер им беше рекао: "Кога пољубим, тај је" (Лк. 22, 47), а Христос га је упитао "Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?"(Лк. 22, 48).
Те ноћи пошто су Христа одвели, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута Га се до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје. Кад је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, те се из дубине душе покајао и плакао, молећи опроштај.
Зора следећег дана није најављивала ништа добро, био је то дан Христовог коначног страдања - Велики петак.
(Богослужења на Велики четвртак)
Велики Четвртак је дан посвећен спомену установљења Тајне вечере односно Свете Евхаристије (ломљење хлебова), односно на „умовеније" (прање) ногу, на опроштајну беседу Исуса Христа с ученицима — у Сионској горници и на путу за Гетсимански врт, на првосвештеничке молитве Господове пред страдања, и на предају Богочовека на страдање. На Велики четвртак служи се Литургија Светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио Свету Тајну Причешћа. На тај дан увече, чита се дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.
извор: www.spc.rs
ВЕЛИКИ ПЕТАК
Као што му је Христос прорекао на Тајној вечери, пре петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савести обесио се. Пилат понуди јеврејском народу да им пусти једног затвореника, као што је то био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника и бунтовника Вараву, а за Христа је повикао скоро у глас: "Распни га! Распни га!" Војници вуку Исуса, шибају Га и ругају Му се, стављају Му на раме крст на коме ће бити разапет и воде Га, заједно са два разбојника која ће подврћи истој казни, на Голготу. Пред самим брдом Исус клону под тежином крста, па војници натерају Симона Киринејца да Му понесе крст. На Голготи војници разапињу Христа, а Њему са једне и друге стране - два разбојника. Изнад главе Христове на крст су прикуцали таблицу са натписом: "Исус Назарећанин, цар јудејски". Близу крста стоје апостол Јован, Богородица, Марија Клеопова, Марија Магдалина и Саломија, мајка синова Заведејевих. Под крстом војници деле коцком Христове хаљине, као што је проречено у писму, а док се један разбојник руга разапетом Христу други Га моли да га помене у царству Своме. У тренутку кад је Христос у мукама умро на крсту, над земљом је била тама, завеса у Јерусалимском храму која је раздвајала светињу од светиње над светињама поцепала се на двоје, од горњег до доњег краја... Пошто су Му копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, војници по Пилатовој наредби допусте Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину Његово тело с крста, помажу Га мирисима и положе у гроб издубљен у стени. Положивши тело у гроб, они навале на врата од гроба тежак камен и разиђу се у великој тузи. Било је то вече уочи јеврејског празника Пасхе. Сваке године на Велики петак Црква оживљава у нама догађај Христовог страдања на крсту за људске грехове. Величанствена тишина Великог петка најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против Сатане и смрти. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт - Јагње Божије. Злим људима ништа није тако мрско и одвратно као добар човек. А уколико пред собом имају човека без икаквог греха, онда постају гори од звери, јер животиња убија и комада плен само да утоли глад, а човек то ради из најнижих побуда, да би уживао у туђим мукама.
У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Јудеји су уз грозне поруге, Исуса Христа бичевали. Римљани су наставили сутрадан крвави пир. Пилат је све то мирно гледао. Његов кукавичлук је био већи од људског осећања за правду, и судијског поштовања закона. У жељи да Исуса потпуно понизе, римски војници су му обукли скерлетну одору, јер скерлетна боја је била боја царева и нико други није смео да је носи. Скакали су и играли око њега смејући се цару, а на главу су му ставили трнов венац, као круну. У свом безумљу нису знали да су, из жеље да га понизе, уствари посведочили истину. Исус јесте био Цар над царевима, јер његово царство није од овога света.
Ту сурову игру су наставили Јудеји, кад им је Пилат предао Исуса, рекавши да никакве кривице на налази на њему, односно, да тај човек није прекршио никакав закон, дакле, он је невин. Сурови и опаки Ирод, блудник, родоскрвнитељ и убица св. Јована Претече, је могао све да прихвати, али не и да пред њим стоји невин човек. Онај ко у себи нема ни трунчицу чистоте, не може да прихвати да она постоји код других. Желећи да се нај невинијем од свих људи који су икада земљом ходили наруга, Ирод је наредио да Исусу обуку белу одору, која је знак невиности. Тако су и Јудеји признали истину (иако тога нису били свесни), мада им је намера била да покажу поруганог, исмејаног и униженог човека, којег је светина до јуче славила као Пророка и Спаситеља. Тако су у оба случаја, иако због лакрдије и бестијалног иживљавања и Римљани и Јудеји, иако несвесно признали Исуса Христа за оно што је он и био, Безгрешни Цар.
Тог страшног дана Пилат и Ирод су се измирили, јер су пре тога били у завади. Ујединило их је зло дело.
Кад су Јудеји видели да могу само да муче Исуса, али да не могу да га осуде, рекли су Пилату да се Исус уствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а такав грех мора да казне Римљани. Како је то било време уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да један затвореник буде пуштен на слободу. Тада је у затвору био Варава (Бараба), осуђен због убиства римских војника и побуне против Римљана. Пилат је питао народ кога хоће да ослободи, Исуса или Вараву, и народ је тражио Вараву, а кад је питао шта да уради са Исусом, светина је почела да урла: „Распни га! Распни га!"
Исусу су опет обукли његову одећу коју му је исткала Пресвета Богородица, у којој је ишао и проповедао, за коју су војници касније бацали коцку, и тиме су се испуниле речи из Псалма да ће се за његове хаљине бацати коцка.
Натоварили су му тешки крст на леђа и повели га путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица Бола (Via dolorosa). Успут су га пљували, добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи крст страдања. И једна добра жена, Вероника, истрчала је из куће и марамом обрисала крв, зној и пљувачку са Исусовог лица. Он није могао речима да јој се захвали, али је то учинио на свој начин. На марами је остала слика лика Христовог. Како онда тако и данас. Та марама постоји и на њој је нерукотворени лик Христов.
На брду Голгота (Лобања), била су три крста. Христов у средини и двојице разбојника са стране, и то је био један од начина на који су желели да га понизе.
Чак и тада, после свих мучења и понижавања која је доживео, Христос није клео, он је молио Оца свог небеског да опрости овим људима јер не знају шта чине.
Кад је коначно, око три сата поподне, по нашем рачунању времена, дух свој предао Оцу, сва природа, Божја творевина, се побунила против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља, завеса у Храму се расцепила одозго до доле, и камење се распадало у прах уз ужасан прасак. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и камење проговорити. И мртво камење је сведочило Живога Бога.
(Богослужењa на Велики петак)
На Велики петак Црква је све моменте свештених догађаја спасења света означила богослужењем. Време хватања Спаситеља у Гетсиманском врту и осуду Његову од архијереја и старешина на страдање и смрт - богослужењем јутрења, време вођења Спаситеља на суд ка Пилату - богослужењем првог часа, време осуде Господа на суду код Пилата - богуслужењем трећег часа, време крсних страдања Христа - шестим часом, а скидање тела Христовог са крста - вечерњом (на вечерњу износи се плаштаница на средину храма, ради поклоњења мртвом Господу, на њој представљеном). Часови на Велики петак свршавају се овим редом: први, шести, девети и зову се царски часови - јер су византијски цареви увек присуствовали на овим часовима у цркви, а после њих је бивало многољетије царевима.
извор: www.spc.rs
ВЕЛИКА СУБОТА
У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63). „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66). На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.
(Благодатни огањ, Света ватра-Јерусалим)
O последњим часовима Велике суботе, пред ускршње јутро, верници три пута обилазе око цркве. Ноћ је. После сваког круга заустављају се пред затвореним вратима храма. У цркви влада мрак. Сва светла и свеће су погашене. То су последњи тренуци пре блеска ускршње радости која је оличена у поздраву – „Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!” Црквене двери отварају се и звона звоне. Храм је обасјан светлошћу. Ускршња зора за вернике је оваплоћење догађаја описаних у јеванђељима: „А после суботе, у свануће првог дана недеље, дође Марија Магдалена и друга Марија да гледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер анђео господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, а одело његово бело као снег. Од страха пред њим уздрхташе стражари и посташе као мртви. Тада анђео проговори и рече женама: ’Ви се не бојте; знам наиме да тражите Исуса распетога. Нема га овде. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите место где је лежао. И идите брзо и реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих, и гле, он иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети…” (28. глава Јеванђеља по Матеју).
Tакође на Велику суботу, у Цркви Васкрсења Господњег у Јерусалиму, односно Цркви Христовог гроба, у малој капели одиграва се сваке године једно од највећих чуда православља. Реч је о благодетном огњу, пламену који се, по тврдњи верника, појављује на Христовом гробу у Јерусалиму, на богослужењу. Његова појава је и потврда ускрснућа Исуса Христа. Иначе, богослужење у суботу, у Храму Светог гроба, подсећа на догађаје Христовог страдања и увод у његово васкрсење.
Пре него што ће јерусалимски патријарх стићи до места где се налазио Христов гроб, он увек наново бива запечаћен воском. Уз певање „Кирие елеисон” („Господе помилуј”), јерусалимски патријарх долази до цркве у пратњи дуге литије. Три пута обилази око цркве. Скида свечану богослужбену одору и остаје у белом стихару, широкој кошуљи. Сва уљана кандила угашена су још претходне ноћи. Црква је у тами. Патријарх улази најпре у капелу, малу одају испред гроба, а затим прилази гробу. Клечи испред места на коме је Христ лежао после смрти.
Благодатни огањ спушта се после изговорених молитви. Појављује се светлост, слична муњи која је, према Јеванђељу, пратила и анђела приликом Христовог васкрсења. Из самог средишта камена, почиње да се излива светлост. Она се затим уздиже, како описује јерусалимски патријарх, као магла која се подиже изнад воде. Чини се као да је камен прекривен влажним облаком. Светлост понекад само покрије камен. Неки пут је обасјана и читава капела, па људи који стоје изван могу да виде ту необичну светлост. То је светлост која не спаљује, али се у одређеном тренутку претвара у стуб и тада је могућно на њој упалити свећу.
Јерусалимски патријарх прима благодетни огањ и, излазећи, дели пламичак, односно даје другима – јерменском, затим коптском патријарху и свима који су присутни. Разлеже се усклик на различитим језицима који казује исто. Да је Христ још једном васкрсао. Сви који су присуствовали овом догађају у Цркви Васкрсења Господњег, кажу исто. Да је доживљај појаве благодатног огња на Ускрс у Јерусалиму, нешто јединствено, неупоредиво. И овде, на Ускрс, верници певају: „Данас пролеће миомирише, а нова твар ликује. Данас је дан Васкрсења и прославимо га слављем, један дугог загрлимо и рецимо – браћо! И онима који нас мрзе опростимо све…”
извор: www.spc.rs
ВАСКРСЕЊЕ ИСУСОВО, ВАСКРС
(Мт.28,1-20)
А пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб.
И гле, земља се затресе веома; јер анђео Господњи сиђе с неба. и приступивши одвали камен од врата гробних и сјеђаше на њему.
А лице његово бијаше као муња, и одијело његово бијело као снијег.
И у страху од њега уздрхташе стражари, и постадоше као мртви.
А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетога тражите.
Није овдје; јер устаде као што је казао. Ходите да видите мјесто гдје је лежао Господ.
И идите брзо и реците ученицима његовим да устаде из мртвих; и гле, он ће пред вама отићи у Галилеју; тамо ћете га видјети. Ето казах вам.
И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим.
А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши, ухватише се за ноге његове и поклонише му се.
Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети.
А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило.
А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи:
Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали.
И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге.
А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас.
А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус.
И кад га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше.
И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.
Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа,
Учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека. Амин.
Васкрсење Христово је највећи догађај у историји. По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија.
Оснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос. Васкрсење Христово је обнављање људске природе, пресаздање људског рода, живљење есхатолошке реалности...Апостол Павле јасно проповеда: Ако Христос није устао, узалуд вера наша (1. Кор. 15, 17). Вера своју истинитост и силу дугује светлом догађају Васкрсења Христовог. Без њега су хришћани јаднији од свију људи (1. Кор. 15, 19).
(Празновање Васкрса)
Црква Христово Васкрсење празнује од тренутка Његовог силаска у ад (пакао, јевр. шеол, прим. прев.), где је од власти смрти и ђавола ослободио душе старозаветних праведника. Ево на који начин то празнује наша Црква. Из богослужбених текстова јасно је да празновање Васкрсења почиње од Великог петка, као што видимо из последовања јутрења на Велику суботу, када се износи плаштаница. Исто тако, и беседе Светих Отаца на Велики петак заправо говоре о васкрсењу и победи. То се испољава и у свештеној иконографији Васкрсења. Црква је одредила да се за истинску икону Васкрсења Христовог сматра изображење Његовог силаска у ад. Наравно, постоје и иконе Васкрсења које изображавају Христово јављање мироносицама и ученицима, али је икона Васкрсења превасходно изображење уништења смрти. Оно се догодило Христовом силаском у ад, када је Његова душа, заједно с Његовим божанством (тј. с Његовом божанском природом), сишла у ад да би ослободила душе старозаветних праведника који су га ишчекивали као Избавитеља.Изображење Васкрсења Христовим силаском у ад има многе и озбиљне богословске разлоге. Као прво, зато што нико није видео Христа у часу када је устао, кад је изашао из гроба „запечаћеног каменом". Земљотрес и силазак анђела који је одвалио плочу са гроба догодили су се да би се жене-мироносице увериле да је Христос васкрсао. Као друго, зато што је Христова душа, сједињена с Његовом божанством, сишла у ад и уништила власт смрти и ђавола, будући да је Он Својом сопственом смрћу победио смрт. Из православног предања јасно се види да је Христовом смрћу потпуно поражена смрт. Услед тога, у Цркви певамо: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт победи..." Његова тријумфална победа над смрћу догодила се свакако у оном часу када је Христова душа, сједињена с божанством (божанском природом), уништила смрт. Као треће, Христос је Својим силаском у ад од смрти ослободио Адама и Еву. Дакле, пошто је посредством Адама дошло до пада васцелог људског рода и пошто је он наш родоначалник, тако и посредством Адамовог васкрсења окушамо плодове васкрсења и спасења. Због јединства човечије природе, оно што се догодило праоцу, догодило се и васцелој човечијој природи. Из тих разлога се карактеристичном иконом Васкрсења Христовог сматра Његов силазак у ад, јер је суштина празника Васкрсења умртвљавање смрти и свргавање ђавола: Умртвљење смрти и адово укидање празнујемо, певамо у Цркви. Рушење ада и умртвљавање смрти јесу најдубљи смисао празника Васкрсења.
Изводи из предавања објављеног у књизи "Празници Господњи", изд. манастира Рођења Пресвете Богородице (Пелагија), 1995. Превод са новогрчког: Антонина Пантелић
извор: www.spc.rs
Легенде о шареним јајима
О гнезду грлице на Голготи, поклону који је примио цар Тиберије, избору невесте и о томе шта се догодило с јајима Симона из Кирине кад је потрчао да помогне несрећнику и понесе његов тешки крст…
ао савршен организам, јаје је од давнина било не само симбол плодности, већ правог чуда – због тада необјашњивог рађања живог бића из нечег наизглед врло једноставног, а посебног. Укратко, на јаја се гледало као на нешто што поседује нарочиту моћ. Стављана су у темеље кућа како би отерала зло, у крила тек удатих девојака или би јаја чекала младенце на кућном прагу… Везана за култ пролећа и обнове живота, и у време настанка хришћанства, постала су знак не само обнове природе, већ и поновног рађања живота – васкрсења. Као што је пиле пробило љуску јајета, тако је и Христ на Ускрс устао из гроба.
А Ускрс је највећи хришћански празник. Празник над празницима. Увек пада у недељу, прву иза пуног месеца, после пролећне равнодневице.
Обојена јаја су, дакле, симбол пролећа, обновљеног живота, а црвена јаја симболизују Христову крв. Многобројне су легенде о томе како је настао обичај бојења ускршњих јаја. Једна од њих говори да је испод крста на Голготи, где је био разапет Исус Христ, било гнездо грлице. Христова крв капала је на птичја јаја која су постала румена. У спомен на невино проливену крв и Христово васкрсење, хришћани боје јаја у црвено. Црвена боја је због тога знак радости, васкрсења.
Према другој причи, почетак овог обичаја је такође из времена Христовог васкрсења. Наиме, после тог догађаја, његови следбеници дошли су у Рим како би проповедали Јеванђеље. Када је Марија Магдалена изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима „Христос васкрс” и пружила му на дар црвено јаје. Овакав поклон објашњава се чињеницом што је међу Римљанима, баш као и код многих других народа, негован обичај даривања јаја при наступању нове године која је почињала – у пролеће. А када су први хришћани сазнали за овај дар, почели су да се угледају на Марију Магдалену, ученицу и следбеницу Исуса Христа.
Шарање јаја сматра се свештеном радњом, па се за тај обред жене и девојке припремају молитвом. Прича каже да је некада давно у Србији живео кнез који се зарекао да ће будућу жену за сина наследника изабрати на посебан начин. То ће бити она девојка која ће донети најлепше ускршње јаје. Будући да је младић био кнежев син, а осим тога и наочит и поштен, девојке су се дале на посао. Јер, ко таквог момка не би пожелео за мужа?
Јерусалимска легенда говори о сиромашку који је кренуо на пијацу са корпом свежих јаја за продају. Идући ка пијаци приметио је страдалника кога је пратила поворка. Несрећник је посртао под тешким дрвеним крстом. Успињао се према брду где је требало да буде разапет. Видевши паћеника, сиромах је осетио сажаљење и оставио јаја покрај пута. Пришао је осуђенику и без речи понео његов тешки крст. Када се касније вратио, нашао је своју корпу са јајима недирнуту. Али, ту га је чекало изненађење: јаја која је требало да прода, била су црвене боје. Човек који је био осуђен био је Христ, а онај који му је помогао – Симон из Кирине. Зато су обојена јаја симбол не само ускрснућа, већ и духовног преображаја.
извор: politikin-zabavnik.rs
osmrtnice
smrtovnice
osmrtnicama ljubuški
umrli ljubuški
osmrtnice grude
smrtovnice bihac
smrtovnice srebrenik
smrtovnice jablanica
smrtovnice bihac |