Значај Синајског полуострва

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

Синајска пустиња

Синај је био сцена неких најважнијих догађаја израиљске историје. Међутим, када Стари Завет говори ο Синају, он не мисли на цело полуострво него на пет мањих крајева дивљине на овој пространој територији, као што су: Сур, Син, Синај, Фаран и Зин. Синајска пустиња се налази око горе Синаја. Ипак, њену тачну локацију тешко је установити, јер се њене границе одређују према другим географским називима, такође неодређеним. У општим цртама, Библија одређује овај део пустиње између пустиња Сина и Фарана - у близини Елима, Рефидима и Киврот-Антаве (2 Мој 16,1; 19,1-2; 4 Мој 10,12; 33,5-16).

Традиционална локација Синајске пустиње је у јужном средишњем делу полуострва. У овој пустињи Израиљци су се улогорили када су примили Закон (2 Мој 19; 3 Мој 7,38), где је спроведен попис народа (4 Мој 1,19; 3,14, 26,64), а где су светковали Пасху (4 Мој 9,5). Такође, у овој пустињи Мојсије је видео несагориву купину (2 Мој 3,1-2; Дап 7,30,38). У Синајској пустињи постављена је скинија далеко изван логора, ο којој се говори у (2 Мој 33,7; 34,34; 3 Мој 1,1; 4 Мој 1,1; 3,14). У Синајској пустињи Израиљци су и други пут празновали Пасху, на годину дана после прве Пасхе у Египту (4 Мој 9,1).

Синајска гора

Гора Синај је планина на којој је Мојсије примио Закон (2 Мој 31,18; 34,29,32; 3 Мој 26,46; Нем 9,13). Библијски писци говоре ο гори Синају под разним називима: "гора", "гора Божија", "гора Хорив" и "гора Божија у Хориву". Ова планина је имала значајну улогу у духовном развоју Мојсијевом (2 Мој 3,1-12), а њен свештени карактер увећан је кад је Синај постао место божанског откривења (2 Мој 19,18,20,23; 24,16; 5 Мој 33,2; Суд 5,5; Пс 68,8). Божије присуство на њеном врху символисало је божанску заштиту (Суд 5,4-5; Пс 68,9). У својој алегорији ο два завета, Апостол Павле користи Синај да символише Стари Савез (Гал 4,24-25; Јев 12,19-21).

На ту Синајску гору, обавијену густим облацима, пред сабраним народом на падини горе, сишао је Бог окружен хиљадама Анђела (уп. 5 Мој 32,3 и Пс 38,17 са Дап 7,38,53; Јев 2,2), с муњама и громовима и моћним трубним звуцима (2 Мој 19,16; Јев 12,18). Одатле је Бог изговорио Десет заповести закона (2 Мој 20,1) и дао Мојсију, једином човеку, који је био на гори током 40 дана и ноћи (2 Мој 24,18), многе уредбе (прописе) које се односе на живот народа у заједници, устројство скиније, служење свету и жртвоприношење (2 Мој 21-31).

После овога, Мојсије је сишао са две таблице завета (31,18; 35,15-16), али кад је видео златно теле, негодовао је и разбио их (32,19); затим је исклесао две нове таблице на које је Бог прстом урезао Декалог, после другог 40-дневног боравка на гори (34,1-28; уп. 5 Мој 9,9; 10,4). Остале уредбе дате на Синају записане су у књигама Мојсијевим, без нарочитог поретка, с повременим историјским записима (3 Мој 7,38; 25,1; 26,46; 27,34; 4 Мој 3,1-5,14; 5,23; 29,1). На другим местима налазе се откривења и прогласи које је Бог дао Мојсију на гори. У (Гал 4,24-25) Апостол Павле упоређује Синај, "који рађа за робовање", чија је праслика била Агара, с горњим Јерусалимом, чија је праслика била Сара. Исто тако, (Јев 12,18) пореди страшну гору Синај с дивном гором Сион.

Локација Горе Синај

Мада књиге Изласка (2 Мој) и Бројева (4 Мој) пружају многе детаље ο правцу путовања Израиљаца из Египта у Моав, мало наведених места са извесношћу може да се идентификује. У ствари, ο правцу лутања по Синају још и данас се дискутује. Стручњаци се најчешће опредељују за један од могућа три правца кретања: северни, централни и јужни. Следствено томе, доводи се у питање и локација горе Синај. Негде око десетак планина на Синају и у северозападној Арабији идентификује се са овом светом гором. Али научници не прихватају ниједну једногласно.

Пошто ниједну од теорија ο гори Синају не поткрепљују археолошки налази, морају се узети у обзир јеврејска и хришћанска традиција. У вези с тим можемо рећи да би гора Синај највероватније могла да буде садашња ткз. Мојсијева гора, или нека друга планина у њеној непосредној близини. Ова идентификација претпоставља да су Израиљци ишли преко полуострва јужним правцем пута, и тако ставља Синајску пустињу и њену славну гору-планину у југосредишње Синајско полуострво.

СИНАИТИ

СИНАИТИ, назив за монахе са Синајске горе; монаси који се везују за Синајску гору. Веза српских земаља са Православним Истоком и њиховим духовним прецима потиче још из времена светитеља Саве. Приликом свог другог путовања на Исток, Свети Сава је богато даривао тамошње манастире, а свету Четрдесетницу проводи на Синајској гори у посту и молитви. Те духовне везе настављене су и касније, а посебно у време владавине српског кнеза Лазара, деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића.

У њихово време српски монаси одлазе у Палестину, а далеко већи број монаха синаита долази преко Свете Горе у Србију. Њихово духовно средиште био је манастир Раваница; ту су придошли монаси подизали себи пустиножитељске насеобине по узору на синајске и светогорске скитове. Таква монашка станишта убрзо су распрострањена око манастира Љубостиње, Мојсиња, Ждрела (Горњак), у околини Пећи, Дечана и Призрена. Међу синаитима придошлим у Србију треба поменути: Ромила Раваничког, преподобног Романа Синаита, преподобног Нестора, преподобног Мартирија, преподобног Сисоја, преподобног Зосима Туманског, преиодобног Григорија Молчаника и преподобног Јова Синаита.

извор: http://www.pravoslavlje.net