Ходочашћа

Ходочашћа

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

Ходочашће по православним лаврама, манастирима Палестине и Јудеје и погледај мапу:

Велика Лавра Светог Саве Освећеног	Келија Схоларијева
Лавра преп.Јефтимија	Келија Јеремијина
Манастир Светог Теоктиста	Пустињске келије
Манастир преп.Теодосија	Нова Лавра
Келије Кастелинске	Келије новозаветника
Лавра Семиустна

Пут суза - Via Dolorosa

Српско поклоничко путовање у Свету земљу - Текст Весна Кнежевић Балетић

Палестина, Јудејска пустиња и Кедрон

Православне Лавре и Манастири

Карта старих Византијских, православних манастира у околини Лавре Светог Саве Освећеног, јерусалимског

Велика лавра преподобног Саве Освећеног

Овај манастир, један од најстаријих и најзначајнијих у целом хришчанском и православном свету је основао Свети Сава Освећени у 5.веку. Територијално овај манастир- лавра се данас налази на територији Палестине у Кедронској пустињи на обали реке Кедрон, између Јерусалима и Мртвог мора. Данас Лавру настањује 17 монаха, претежно Грка, али има и Срба, Руса и Румуна. Око манастира, ако и саме неке мансатирске зграде леже на дебелим, јаким зидовима који потичу из различитих периода, уз две велике осматрачнице које се налазе на највишим тачкама.

Прва осматрачница која је у саставу спољњег зида Лавре је Јустинијанова кула, коју је изградио Јустинијан у 6.веку. Улога ове осматрачнице је била одбрана манастира од упада пљачкаша и разбојника, често су то у историји били Сарацени који су настањивали околне области. У 19. и 20. веку, ова осматрачница је била библиотека и архив манастира, па је средином 20.века већи део фонда библиотеке и архива пребачен у библиотеку Јерусалимске патријаршије у Јерусалим. Другу кулу је изградио Свети симеон Мироточиви или Стефан Немања Српски, па се назива и Симеонова кула. Налази се ван зидина лавре на око 50 метара на узвишици, месту где се молила мајка Светог Саве, имала је улогу осматрачнице, одбрамбене куле, скрипторијума и каптаже за воду.

Када је Свети Сава освећени 482 године тражио место за манастир, њему се јавио Анђео који је изашао из пећине и показао му место за манастир. Свети Сава освећени је тако на високој стрмој литици изнад реке Кедрон направио једну кулу, испод које су биле монашке келије, а цео предео обилује пећинама у којима се подвизавају монаси. По изградњи куле, одмах испод ње је велика пећина која у основи има облик крста, и природни отвор навише ка кули и велики отвор кроз који је добијала светлост. Велики проблем је била вода, пустиња је овде веома сурова. Једне ноћи у току молитве када није било воде,Свети Сава се молио за воду и чуо је одједном буку, то је било магаре које је копитала ударало у стену, из које је потекла вода по 5 капи. До дан данас тај извор је веома издашан водом јт. даје по 5 капи у минути и дневно напуни 12 посуда и главни проблем манастира је био решен. У време оснивања Лавре, Лавра је бројала око 80 монаха.

Лавра Светог Саве до дан данас живи без престанка, све време је Лавра активна и пише историју светског православља. Ова Лавра је први манастир који је изградио Свети Сава Освећени и она је најзначајнија по много чему. За време овоземаљског живота Свети Сава Освећени и његови ученици су за кратко време подигли 11 манастира, и сви они су у близини ове Лавре. На почетку градње Лавре, Свети Сава се почео да подвизава у пећини у дну будућег манастира и ту је касније настао параклис и црква -ТЕОКТИСТОС ЕКСЛИСИА- што значи од Бога сачињен, посвећен Светом Николи. Свети Сава је боравио у тој цркви -пећини и око 502 године су га многи Палестинци обилазили да чују и науче духовне мудрости. Монашко братство се увећавало, тако да је већ ите 502 године изгражена главна црква-католикон посвећен Благовештењу Пресвете Богородице, трпезарија и конаци.

Мошти Светог Саве Освећеног

Свети Сава Освећени је по својој светости постао познат у читавом свету. Умро је 532. године. Унутар цркве је постављен стаклени кивот са нетрулежним моштима Светог Саве Освећеног (438 – 532. године), које су успешно враћене, након много векова, из Венеције 1965. године. Манастир је четрнаест пута у својој историји доживео разне непријатељске нападе. Али по казивању Анђела са којима је често био Свети Сава, да ће манастир дочекати други Христов долазак, за сада се обистињује, до дан данас манастир је остао активан и сачуван.

Свети Сава Освећени је установио узвишени монашки подвиг, који је он наследио од Светог Јевтимија Великог, а тако је живео и Свети Стефан Чудотворац Монашки живот у манастиру Светог Саве је веома строг. Манастир живи по византијском времену, што значи да дванаест сати дана увек се поклапа са заласком сунца. Богослужења почињу сат или два после поноћи, трају шест до седам сати сваки дан, а у Великом посту она трају и до десет сати. У манастиру се једе само једанпут дневно, изузев суботе, недеље и великих празника, када се постављају две трпезе.

После Светог Саве, Лавра је најпознатија по Светом Јовану Дамаскину, који је живео средином осмог века, будући у то време највећи теолог, философ и химнограф читаве хришћанске царевине. Лавра је такође позната по Светом Михаилу Сингелосу и двојици иконопоштовалаца Светом Теофану и Теодору. Њих тројицу је Свети Теодор Столпник позвао у Константинопољ да бране православље од иконоборачке јереси. Саваити су познати по томе што су увек били бранитељи вере, не само у Светој Земљи него и изван ње. Многи познати и непознати саваити пострадали су мученички у време Персијанаца 614. године, док су други такође страдали у време арапског разбојништва и пустошења 796. године.

Поред Светог Саве Освећеног други по значају монахје био Свети Јован Дамаскин, велики подвижник, књижевник, лингвиста, философ, истирочар. Он је у захвалности што му је Богородица зацелила исечену руку, ПРИДОДАО СРеБРНУ ТРЕЋУ РУКУ НА СВОЈОЈ ИКОНИ БОГОРОДИЦЕ И ПОСТАЛА БОГОРОДИЦА ТРОЈЕРУЧИЦА КОЈА СЕ ДАНАС ЧУВА У ХИЛАНДАРУ.

Руски игуман Данило приликом своје посете Светој земљи 1106-1107. године, пише да се у Лаври молио пред моштима петорице великих светитеља и да се у манастиру на све стране осећао благоухани мирис: Светог Јована Дамаскина, Јована Исихасте, Теодора Едеског, преподобномученика Михаила и Светога Афродисија.

Спбски монаси су били у већини и управљали Лавром Светог Саве Освећеног око 130 година. И до данас увек је неко од српских монаха у манастиру.

За православну цркву веома је значајан Типик Светог Саве Освећеног, којим су устројена богослужења и поредак у православној цркви. Типик Светог Саве је држан веома дуго после његове смрти. Њега су се придржавали и многи други велики оци - Свети Харитон, Јевтимије Велики, Теоктист, Софроније и Јован Дамаскин. Из Лавре Светог Саве овај типик се проширио до Константинопоља и Свете горе, а имао је великог утицаја и на живот студитских манастира у Цариграду.

Обавезно посетите и кулу Светог Саве Српског која се налази на око 30 метара удаљена од Лавре Светог Саве Освећеног.

Лавра преподобног Јефтимија

Лавра преподобног Јефтимија је саграђена у 5.веку одмах након његовог упокојења на месту његове келије. У персијском рату 614 год. је била срушена, али су је Турци обновили и од ње направили џамију, а из великог поштовања према Јефтимију и његовој духовној мудрости, а нарочито моћи да лечи болесне. Турци су на темељима православне светиње тако направили џамију и назвали је по њиховом пророку Мојсију- Неби Муса. И данас се виде темељи и поједини делови православног манастира. Муслимани у џамији знају и причају детаљно о историјату џамије и хришћанске Лавре .

Манастир Светог Теоктиста

Манастир Светог Теоктиста, је добио име по Светом Теоктисту пријатељу и сабрату Светог Јефтимија, он је био и први игуман манастира. Основао је манастир када је кренуо у пустињу из Фаранског манастира. До данас се незна тачна локација манастира, а претпоставља се, по старим списима, да се налази на око 14 километара од Јерусалима, низ поток ка Јерихону. Данас се у тој области налази пар рушевина, ископина, а једна од њих је манастир, тј. на свега 5 километара од Манастира Светог Јефтимија. Данас у обилазак ових рушевина воде Палестинци који живе у том крају и причају о историји манастира.

Манастир преподобног Теодосија

Манастир преподобног Теодосија је саграђен на месту пећине у којој су спавали свети Мудраци по повратку у своје земље на истоку након што су обишли тек рођеног Исуса Христа у Витлејему. Свети Сава Освећени наводи у својим делима да је преподобни Теодосије живео на неких 35 корака од манастира у киновији, келији коју је за себе изградио, 465 године. Арапи га називају Деир Доси и Ибн Обеид. У њему је обитавао Свети Сава Српски и богато га даривао. По неким списима се Свети Сава Српски сматра и ктитором, обновитељем манастира. Манастир се налази на 10 км источно од Беит Сахура.

На око 20 км североисточно од манастира се налази и Кастелинска киновија. Ова киновија је данас са траговима лепе цркве са подним мозаицима.

Лавра Семиустнаја, Гептастом

Ову лавру је својевољно подигао Јаков, монах из Велике Лавре Светог Саве ОСвећеног, јерусалимског, на обали језера Семиуст. Из овог језера је узимао воду Свети Сава Освећени на 15 км од Велике Лавре. Ова Лавра је порушена, али се ова област и данас назива Семиустна у којој се налазо више моначких келија.

Киновија, пећина Схоларија

Ова киновија Схоларија је названа по првом игуману Јовануи Схоларију који је био ученик преподобног Саве Освећеног. Ова киновија је настала је из замка или куле императорке Евдокије која се налазила на највишем делу пустињског брда, од пећинске киновије на запад од Лавре Светог Јефтимија је 30 км. Ова киновија је била веома активна у време Светог Саве Освећеног.

Киновија Јеремије

Киновија јеремије се налази у сувом кориту потока ка севедру када се крене од пећинске киновије, на око 5 км од ње, на путу од Велике Лавре ка Јордану.

Пећинска киновија

Налазила се у самом потоку, данас је то вероватно суво корито реке., на удаљености од Велике Лавре Светог Саве Освећеног на 15 км, недалеко од замка ка западу, а од киновије Јеремијине на 5 км на југ. Овде је у великој пећини била црква која се називала Пећинска киновија. Данас се не зна њена локација.

Нова Лавра

Основана недалеко од Фекуи, на југу, при Фекујском потоку. Локација ове Лавре је непозната, али може да се дође до ње ако се следе описи из Јефтимијевог животоописанија, инока Кирила, који је и сам живео у овој Лаври, после изгнанства монаха из ње који су били заражени Оригеновим учењем.

Киновија новозаветника

Киновија новозаветника се налазила северно од Велике Лавре, на обали реке Кедрон. Данас су видљиви остаци ове киновије.

карта за ходочаснике

ПУТ СУЗА - VIA DOLOROSA

Виа Долороса је прилично нова творевина, која потиче из XVI века, а њене станице су утврђене тек у XIX веку. То је ритуал који слави само католичка црква и није поткрепљен историјским чињеницама. У православним источним црквама не постоје такви обреди.

Пут бола (Via Dolorosa) или Пут Крста (Via Crucis), најзначајнији процесуални пут западног хришћанства, евоцира Исусово страдање. То је тесна, кривудава, поплочана, понегде засвођена, на неколико места живописана улица, којом је Господ ишао од Суднице до Костурнице (јеврејски Голгота), носећи свој крст, док је стигао до места где ће да га разапну. На том путу има девет станица, и још пет у цркви Васкрсења или Светог Гроба, које означавају места на којима се одиграо неки посебан догађај страдања.

Прва станица је Пилатова судница. Заузимала је, наводно, место Преториума код степеница, низ које је Исус сишао на улицу и које се помињу као Свете Степенице(Scala Sancta). Оне су пренете пре неколико векова у цркву Св. Јована у Риму(али је остало место на коме су оне биле).

Друга станица је Везивање крста (на рамену Христа).

Трећа станица је место где је Исус пао под теретом крста први пут.

Код четврте станице је Исус сусрео своју мајку.

Код пете станице, Симон Киринејац је узео од Христа крст.

Код шесте станице Га је срела Вероника и рупцем му обрисала зној са чела.

Код седме станице је пао други пут.

Код осме станице је Исус тешио групу жена које су плакале.

Код девете станице Исус пада под тежином крста трећи пут. Овде је крај Виа Долороси, као путу., јер Девета је Станица у самој Цркви Христовог Васкрсења (Светог Гроба), као и пет преосталих станица (скидање одеће са Христа, разапињање Исуса на крст, смрт Исуса на крсту, спуштање са крста, полагање у гроб).

Model of the Byzantine city, with the Via Delarosa path in blue.

Наводна рута кретања Исуса до Гоглоте

Прва станица

Друга станица, налази се преко пута прве станице испрд Фрањевачког самостана

Олтар у Фрањевачком самостану који осликава подизање крст од стране Исуса

Између 2 и 3 станице се налази лук Ecce homo-Ево човека, који је део Славолука Хадриана, који је био део Антонијевог дворца, данас је у саставу катедрале Ecce homo.

Трећа станица је место где је Исус пао под теретом крста први пут.

Четврта станица се налази веома близу треће станице у улици Ел-Вад, Хагаи. Овде је наводно, Исус видео своју мајку и рекао јој: "мајко, види свог сина".