Природа и Географија Синаја

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

СИНАЈ (грч: Όρος Σινά), планина по којој је названо цело полуострво, као и пустиња у близини. Неизвесно је етимолошко порекло речи, можда од имена месопотамског бога Сина. Синајско полуострво је огромно пространство које чини неки земаљски мост између Африке и Азије. На западу се граничи са Суецким каналом и Суецким заливом, док му источну границу чине Негев и Акабски залив. Северну и јужну границу чине Средоземно море на северу и Црвено море на југу. Његова укупна површина износи око 38.000 km2. Координате: 28° 32' 18" СГ Ш, 33° 58' 24" ИГД Синајска гора или Мојсијева гора, је планина, налази се на јужном делу Синајског полуострва у Египту, са највишим врхом од 2.285m. На читавом пространству Синаја данас у бедуинсиким насељима живи око 50.000 људи. Током историје окупирали су га Асирци, Вавилонци, Персијанци, Грци, Наватеји и Римљани.

Позната је у јеврејској, хришћанској и муслиманској традицији као место где је Мојсије примио Десет заповести. По Библијском предању ту у пустињи су јеврејски народ и Мојсије провели 40 година лутајући из египатског ропства, тражећи обећану земљу Ханан. На Синају су људи преко Мојсија добили десет Божијих заповести.
У Синајској пустињи на месту где се Мојсију јавио Господ (Јехова)(око 1400 г. пре Христа, код несагориве купине), 330. године света царица Јелена, мајка светог цара Константина Великог, подигла је капелу посвећену Богородици. Каснијом доградњом је настао најстарији хришћански манастир Свете Катарине, који се налази на југу Синајског полуострва.

На читавом пространству Синаја данас у бедуинсиким насељима живи око 50.000 људи. Током историје окупирали су га Асирци, Вавилонци, Персијанци, Грци, Наватеји и Римљани.