Природа и географија Јерусалима

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

Јерусалим лежи на висини брда Јудиних (Пс 87,1), тачно на 760m надморске висине и око 25km северозападно од Мртвог мора. Кречњачки плато јужног подручја пада према југу, и пресеца га данас већ потпуно претрпана градска долина (Ел-Вад, код Јосифа Флавија "Долина справљача сира", грч. "Тиропеон") у правцу север-југ. На источној страни лежи брдо Офел (920m) и Храмовно брдо (772m). Унутар града могу се тако опазити разлике у висинама. Од околних брда, у правцу запад-југ Јерусалим раздваја Еномова долина, а од Маслинске горе (изнад 800m) Кидронска долина. Иако Јерусалим има добре саобраћајне везе у свим правцима, пут са севера према југу дуж вододелнице, а и пут од Јерихона преко Вет-Орона за приморску равницу, мимоилазе градско насеље. Значај Јерусалима није у његовом географском положају, него у томе што га је Господ рекао: "Ту ће бити име моје" (1 Цар 8,29; Пс 68,17). Од животног значаја за сваки град је снабдевање водом. Једини непресушни извор код Јерусалима био је Гион у Кидронској долини, данас назван "Маријин извор". Био је повезан с градом Јевусеја (Јерусалимом) тунелом којим се силазило степеништем до извора. Касније је његова вода захватана најпре површински, а још касније цар Језекија ископао је тунел који је одводио воду у јужни део града, у тзв. Силоамску бању. На месту на којем се састају Еномова и Кидронска долина лежи дубински бунар "Рогел" или "Жичани бунар", данас Бир Ајуб (Јовов бунар). До бунара су допирале цистерне, које су скупљале зимску кишницу са падина Маслинске горе источно од града. Још у време пре Римског Царства, саграђена су два водовода, који су воду из извора Етамског из Соломоновог језера, југозападно од Витлејема, спроводили до Храма на удаљености већој од 12km.

Јерусалим  („место  мира“) је  свето  место  за  три  религије– јудаизам, хришћанство и ислам. То је историјско и географско место почетка хришћанске религије.  За  хришћане  Јерусалим  је  слика  Небеског  Јерусалима,  града  Божијег Kuds (Свети). Јерусалим лежи у централним Јудејским брдима, на рубу вододелнице између западне и источне падине. Западна падина је кишовита област медитеранске вегетације,  зелених  шума,  развијене  пољопривреде  и  већински  седелачког становништва. Источна падина је Јудејска пустиња, жућкастосивих каменитих брда и дивљих јаруга, с групицама шатора арапских номада. С истог места у кишни дан видимо чудесан контраст: на западу у шумовитим брдима и кланцима пада киша, а на  истоку  у  пустињском  пространству  сија  сунце.  Град  је  одувек  био  окренут пустињи. Његови пророци и прогнаници увек су се њој враћали у окриље. Она почиње одмах иза Скопуса и Маслинове горе– два суседна брда која гледају на град
с истока– и спушта се према голим обалама и сланим водама Мртвог мора, на само тридесетак  километара  од  града.  Тај  амбис,  који  зјапи  Јерусалиму  с  истока, привлачи град на начин који је тешко рационално објаснити. „Тло те пустоши је каменито, пејзаж грандиозан и страшан. У старини је сигурно изазивао у људима страх,  осећање  рањивости,  меланхолије,  сопствене  ништавности  и  подређености каприцима суровог Бога. Одатле су дошли први Јевреји прешавши реку Јордан; Римљани и Арапи такође“ (NastićD., 1997. с. 5).