Правни статус Свете Земље

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

Политика

Политички Израел је уређен парламентарним системом, а држава је декларисана као демократска република са изборним правом гласа. Председник Израела је шеф државе, али његова права су ограничена и углавном церемонијална. Посланици парламента већински бирају премијера која најчешће долази из највеће парламентарне странке. Премијер има улогу шеф владе и шефа кабинета. Израелски парламент познат као Кнесет има 120 чланова. Свака странка добија одређен број места за своје посланике у односу на пропорционалну сразмерност. Да би нека политичка странка постала парламентарна, неопходно је да на изборима пређе праг од 2% гласова. Овакав низак проценат неопходности за улазак у Кнесет неминовно доводи до коалиционе владе. Парламентарни избори дешавају се сваке четири године. Међутим, услед нестабилности владајуће коалиције или изгласења неповерења влади, Кнесет може да распусти владу и распише нове изборе. Основни закон Израела функционише као некодификовани устав, те је због тога 2003. године парламент почео да ради на нацрту званичног устава који би се базирао на основу ових закона.

Административна подела

Израел је подељен на 6 округа:

Северни (3.490 km², 1.130.000 становника) са седиштем у Назарету, Хаифа (округ) (854 km², 990.000 становника) са седиштем у Хаифи, Тел Авив (округ) (170 km², 1.730.000 становника) са седиштем у Тел Авиву, Централни (1.242 km², 1.430.000 становника) са седиштем у Рамли, Јерусалим (округ) (557 km², 820.000 становника) са седиштем у Јерусалиму и Јужни (14.387 km², 800.000 становника) са седиштем у Биршеби. Јудеја и Самарија (није под директном управом из Јерусалима - окупирана територија)

Међународни односи

Израел је успоставио дипломатске односе са 161 земљом и има 94 дипломатске мисије широм света.[41] Само су три државе чланице Арапске лиге нормализовали односе с Израелом; Египат и Јордан потписали су мировни споразум 1979. и 1994. док се Мауританија 1999. године одлучила за потпуну дипломатску сарадњу. Упркос мировном и дипломатском споразуму између Египта и Израела, многи Египћани и даље сматрају Израел за непријатељску државу.

Током 2009. године Мауританија, Катар, Боливија и Венецуела суспендовале су економску и дипломатску сарадњу са Израелом као резултат незадовољства сукобима у Појасу Газе. Према израелском закону, Либан, Сирија, Саудијска Арабија, Ирак и Јемен су непријатељске земље и израелски грађани не могу да их посећују без дозволе Министарства унутрашњих послова.

Совјетски Савез и Сједињене Америчке Државе су биле прва две земље које су признале државу Израел. Њихово признаље уследило је готово истовремено. Сједињене Државе декларисали су Израел за свог примарног савезника на Блиском истоку, на основу „заједничких демократских вредности, религиозног афинитете и безбедносних интереса“. Сједињене Државе обезбедиле су 68 милијарди долара војне и 33 милијарди долара економске помоћи. Америчким Законом о Међународној помоћи, Израелу је донирано више новца него било којој другој држави. САД је један од водећих заговорника арапско-израелских мировних процеса, иако се њени ставови о Голанској висоравни, Јерусалим и насељима разликују од ставова Израела.

Република Индија је 1992. године успоставила пуне дипломатске односе са Израелом, са којим негује јаку војну, технолошку и културну сарадњу. Према међународном истраживању јавног мњења спроведенг током 2009, у име израелског министарства иностраних послова., Индија је највише произраелски земља на свету.[50][51] Индија је највећи купац израелске војне опреме и Израел је, након Руске Федерације, други по величини војни партнер Индије. Индија је такође други по величини азијски економски партнер Израел и ове државе имају високо развијену сарадњу на пољу свемирске технологије.

Сарадња са Немачком најразвијенија је на пољима образовања и науке; у настојањима да две земље ојачају своје војне и економске односе. Немачка је на име оштета израелским држављанима и преживелим жртвама холокауста исплатила 25 милијарди евра. Уједињено Краљевство задржало је пуне дипломатске односе са Израелом од његовог оснивања. У време владавине бившег премијера Тонија Блера, Краљевство је покушало да унапреди односе са државом за коју сматра да има „природне“ односе након Британског мандата у Палестини. За време владавине династије Пахлава, Иран је имао дипломатске односе за Израелом али је признање прекинуто током Иранске револуције.

На афричком континенту највећи Израелски савезник је Етиопија.

Palestina (zvanično Država Palestina) je delimično priznata država na Bliskom Istoku. Službeno je nastala unilateralnim usvajanjem deklaracije o nezavisnosti koju su 15. novembra 1988. u egzilu u Alžiru donele Palestinska oslobodilačka organizacija i Nacionalno veće Palestine. Međunarodno-pravni status priznat joj je u novembru 2012. nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN, kada je Palestini dodeljen status države posmatrača u Ujedinjenim Nacijama (sa 138 glasova za, 9 protiv i 41 suzdržanih).