Sveta zemlja
 
Sveta zemlja
Sv.Arhangeli Jerusalim
Srpske svetinje    
 
  

Srpske svetinje u Svetoj Zemlji

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

 

 

U Svetoj Zemlji ima više hrišćanskih svetih mesta koja su od posebnog značaja za Srbe. Ta sveta mesta su i srpske svetinje koje su izgradili, osvećivali, darovali, u koje se molili i koje su čuvali Srbi. Ima ih dovoljno za izgradnju hrišćanskog identiteta jednog naroda, a koje su danas gotovo zaboravljene. Cilj ovog sajta je i revitalizacija kulture, duha i sećanja Srba na njihove svetinje u Svetoj Zemlji. Ove svetinje su:

 

Paraklis u crkvi Vaskrsenja Hristovog Manastir Svetog Georgija u Akri
Soba tajne večere, Gornjica Manastir Svetog Jovana Bogoslova u Akri
Dom Svetog Jovana Bogoslova na Sionu Manastir Svetog Teodosija Kinoviarha
Manastir Sv.Jovana Krst. u Jerusalimu Pirg Sv. Simeona, Lavra Save Osvećenog
Manastir Svetog Georgija u Jerusalimu Crkva Svetog Ilije na Karmelskoj gori
Manastir Sv. Arhangela u Jerusalimu Crkva Svetog Nikole na gori Tavor
Manastir Časnog Krsta u Jerusalimu Manastir Svetog Gerasima na Kalamonu

*Ovo je deo srpskog blaga i svetinja u Svetoj Zemlji. Ostale svetinje će biti naknadno upisane na ove stranice.

autori tekstova: N.Jonić, D. Mihalek, D. Davidov, J.Plamenac, S.Kovačević, V.Nedomački

 

                                

Mapa srpskih svetinja u Svetoj Zemlji         Mapa  srpskih svetinja u Jerusalimu

 

Mape srpskih svetinja u Jerusalimu i u Svetoj Zemlji, prikazuju hrišćanske pravoslavne svetinje koje su srpski svetitelji, vladari i monasi gradili, obnavljali, koristili.

 

 

O zadužbinama Nemanjića u Svetoj Zemlji i o srpskom monaštvu u Svetoj Zemlji

 

Hronika počinje od prvog pokloničkog putovanja arhiepiskopa Save I s početka XIII veka, o kome su u religiozno-književnom ushićenju pisali slavni hagiografi Domentijan i Teodosije, i traje sve do pesnika Jovana Dučića, koji je tridesetih godina XX veka, u putopisnoj, poetskoj prozi "Gradovi i himere" opisao svoj boravak u Jerusalimu. Srpska poklonička hronika duga je, dakle, osam vekova. Sakupljajući građu i izvornike, Dinko Davidov je utvrdio da su stvarni i duhovni dodiri Srba sa Jerusalimom bili trajni. Osam vekova građen je i održavan kult Jerusalima u srpskom narodu. A kad je reč o jerusalimskom kultu, tada se to ne može jednostavno obrazložiti. Povod za pokloničko putovanje, ili prihvatanje zračenja Jerusalima, Srbi su vazda osećali kao nasušnu potrebu. To je bilo zaveštanje arhiepiskopa Save – Svetog Save. ...Posle krstaških pohoda, nijedna evropska dinastija u srednjem veku nije imala tako čvrste veze sa Jerusalimom kao vladarski dom Nemanjića. Pa i kasnije, u tursko doba, hrlili su srpski monasi i svetovni ljudi u Jerusalim, prihvativši naziv hadžija – hadži, koji im je ostao kao sastavni deo imena, odnosno prezimena.

Od vladavine Stefana Nemanje počinju i prvi pomeni delovanja Srba u Palestini. Veliki župan Stefan Nemanja je bogato darivao i pretvarao u svoje zadužbine Gospodnju crkvu- Crkvu Vaskrsenja Hristovog- Hristov Grob u Jerusalimu, kao i crkve Svetog Jovana Preteče i Svetog Teodosija  Kinoviarha u Judejskoj pustinji.

Putovanja Rastka Nemanjića Svetog Save u Svetu Zemlju smatraju se izuzetno značajnim događajima njegovog života  i srpske države. To su opširno opisali već pisci njegovih žitija, Domentijan i Teodosije, a predmet su izučavanja, književnosti i umetnosti sve do naših dana.To je bio početak hodočašća (hadžiluka) Srba u Svetu Zemlju.Godine 1229. u Palestinu prvi put dolazi Rastko Nemanjić, kao prvi srpski arhiepiskop Sava. Monah Sava je obilazio jerusalimske crkve dugo se moleći u njima i bogato ih darivajući, proširivši tako znanja o Srbiji među istočnohrišćanskim svetom. 

Koliko je bilo uređeno (i da li je bilo uređeno) formalno-pravno stanje kada je Sveti Sava pohodio Sveti Grad? Taj period (1229-1239) bio je period primirja (mada se zvao Šesti krstaški rat). Veštom politikom (trgovinom? mahinacijama?) nemački kralj i rimski car Fidrih drugi Hoenštaufen uspeo je da od egipatskog ejubidskog sultana Al-Kamila dobije, na deset godina, nadzor nad Jerusalimom, Vitlejemom i Nazaretom. To je čekao Rastko Nemanjić. Bio je među prvima koji su iskoristili tu mogućnost, da bi se molio na svetim mestima. Nosio je u Svetu zemlju i na sveta mesta veliko blago i skupocene darove. Koliko je sve to bilo efikasno i pouzdano, kad je kroz četvrt veka Bejbars[1] sve uništio? Njihove materijalne ostatke danas pohodimo, hodočastimo, vidimo ih. Svesni smo veličine nemanjićke Srbije. Postoje li i neki pisani dokumenti svojinsko-pravnih odnosa? Ako i ne postoje, to nije toliko ni bitno. Mnogo su bitniji duhovni odnosti Srba sa Jerusalimom - što je istakao i Sveti Sava

Sveti Sava srpski "mnoge svete mošti u manastirima i u Jerusalimu i od patrijarha zatraživši i kupivši, i svete službene odežde i časne sasude, i po cijeloj Palestini ako bi nalazio što sveto i časno sveti arhiepiskop kupovaše, hoteći donijeti u svoje otačestvo".

Ono silno blago koje je dobio od kralja Radoslava, sveti Sava je utrošio u kupovinu crkvenih utvari i relikvija. Takođe, svuda je obilno darivao manastire, kao i samog patrijarha, i "nište" (siromašne). Odlazeći iz Jerusalima, od patrijarha je dobio srebrno žezlo, pri vrhu ukrašeno dijamantima, koje je bilo u manastiru Mileševa, da bi, zbog sigurnosti, sredinom 16. veka bilo, preneto u riznicu manastira Svete Trojice, kod Pljevalja gde se i sad nalazi. A iz Nikeje, sveti Sava doneće i najveću relikviju - delić krsta na kome je Gospod raspet.  Boravak i Svetoj zemlji iskoristio je da nabavi utvari i relikvije za mladu Srpsku pravoslavnu crkvu kojoj je bio glava, da je utvrdi podrškom jerusalimskog (a kasnije i aleksandrijskog i antiohijskog) patrijarha i monaškim kolonijama tamo gdje sve podsjeća na Isusa Hrista, ali i da - poradi na sebi, da što je moguće više izbistri svoju dušu. Sveti Sava je znao da duhovna iskustva pustinižitelja nemaju cijenu..Iz Akre, sveti Sava je otplovio u Malu Aziju, u Nikeju. Tu je vladar bio Jovan (Kalojovan) Vatac, koji je svetog Savu dočekao najvećim počastima. Darivao mu je odežde, crkvene sasude, mošti svetih, zlato i - djelić Časnog krsta, na kojem je Gospod raspet. Sada se ovaj djelić trojednog drveta čuva u manastiru Hilandaru. (Takođe, jedna čestica Časnog krsta, ali drugim putem, stigla je na Cetinje, i sada je na kivotu svetog Petra Cetinjskog.)

Na drugo pokloničko putovanje u Svetu zemlju, sveti Sava Srpski pošao je 1234. godine. Prethodno je našao sebi nasljednika, jeromonaha Arsenija, "koga tačno poznavaše da je više od drugih ukrašen bezlobnošću i pravdom", i "dade mu svu vlast koju je sam od Duha Svetoga primio" (hirotonijom). Arsenije (Sremac) je tako postao drugi arhiepiskop srpski. Mošti su mu danas u manastiru Ždrebaonica, kod Danilovgrada. Sveti Sava srpski je, možda i znajući da se u otadžbinu neće vratiti u tijelu, sve poradio na organizaciji Crkve koja je Božijom blagodaću njemu bila data na upravu, tako da i bez njega može da funkcioniše. Potom je opet uzeo veliko zlato od kralja Vladislava, ali sada i od Arhiepiskopije, i krenuo na put. Opet se na lađu ukrcao u Budvi (Starom gradu). Savin drugi put do Palestine, započet 1234. u Budvi, odveo ga je preko Brindizija, Kesarije i Jafe, do Akre, gde je odseo u svom manastiru. U samom Jerusalimu boravio je duže vreme, a iz njega je odlazio dva puta da obiđe svetinje Egipta i Sinaja. Pošto je posetio sva tri istočna patrijarha - jerusalimskog, aleksandrijskog i antiohijskog, krenuo je preko Carigrada u Srbiju.

Među svojim zadužbinama, ktitorstvima za manastire, crkve, bolnice koje su prikazane na ovoj stranici Sceti Sava srpski je po pisanju Domentijana"  Na mestu rođenja Svetog Jovana Krstitelja (gde je danas franjevačka crkva) dade „zlato Jerejima koji tu žive“. Zlato dade i Jerejima u Vitaniji, na mestu gde je Isus uskrsnuo iz mrtvih Lazara, „za spomen roditelja svojih i samoga sebe i sveljubaznog brata svoga, kralja kir Stefana“. Isto je ponovio i u Posnici Gospodojj (manastir Karantal nad Jerihonom). Zlato mnogo razdade svima po redu od Groba Gospodnjeg, časnom patrijarhu i kliru svete velike crkve Hristove i svima ubogim, i koga god nađe u svetom gradu Hristovom.

 

Posle Save Nemanjića, zadužbine i darove u Svetoj Zemlji nastavili su kralj Milutin, car Dušan, patrijarh Joanikije, Uroš Nejaki, Jakšići, Brankovići i mnogi drugi.

 

 

Paraklis u Crkvi Vaskrsenja Hristovog, crkvi Svetog groba

 

u fazi istraživanja

 

 

Soba tajne večere, Gornjica, Srpska soba


 

Gornjica, soba poslednje, Tajne Večere, na Sionskoj Gori, jedna je od centralnih tačaka hodočašća ljudi iz celoga sveta. U Jerusalimu je od Saracena Sveti Sava srpski otkupio ovu kuću Svetog Jovana Bogoslova u kojoj je bila Gornjica (soba Tajne Večere)  zlatom i srebrom koje je dobio od kralja Radoslava. Legenda kaže da je kupio tako, što je ceo pod prekrio zlatnim dukatima. 

Sala poslednje Hristove večere nalazi se na Sionskoj gori u kojoj je prvobitno Isus Hristos apostolima oprao noge, a zatim, na poslednjoj večeri, ustanovio Svetu tajnu pričešća – euharistiju. Hranio je učenike svoje hlebom: ...jedite, ovo je telo moje Novog zaveta... i napojio vinom: ...pijte, jer ovo je krv moja za vas prolivena...

U istoj sobi su se dogodile Trojice, kad je Sveti duh sišao među apostole, četrdeseti dan po Vaskrsenju. 

U ovoj sobi se Isus posle Vaskrsenja javio apostolima i u njoj je obećao silazak duha svetoga.

To je mesto poslednjeg odmora svetog Stefana. 

Uz samu kuću Gornjicu- sobu tajne večere Sveti Sava srpski je  kupio i nadgradio manastir  Svetog Jovana  Bogoslova na Sionskoj Gori, na mestu doma Jovana Bogoslova, gde je Bogorodica dočekala svoje poslednje dane. koju će, zajedno s kućom, darivati kao metoh Lavri Svetog Save Osvećenog. U krstaškim ratovima i crkva i kuća su porušene.   Najverovatnije su je zapalili templari u poslednjem krstaškom ratu. Obnovili su je franjevci u 14. veku. 

 

 

Od samog uspostavljanja diplomatskih odnosa između Izraela i Vatikana 1993, traju sporovi o Gornjici, Sobi Tajne večere. Katolička crkva traži da dobije njene ključeve. 2005. Vatikan je bio spreman da vrati u jevrejske ruke drevnu sinagogu u Toledu (koja je sada crkva Santa Marija la Blanka), u zamenu za Gornjicu. U decembru 2009. tadašnji zamenik ministra inostranih poslova Izraela Dani Ajalon prevremeno je prekinuo razgovore u Vatikanu. Izrael se ne slaže da vrati Gornjicu katoličkoj crkvi. Ona ne pripada nijednoj konfesiji, a katoličkoj crkvi je dopušteno da dva puta godišnje tu vrši obred. Vatikan tvrdi da su franjevci Gornjicu podigli u četrnaestom veku. Arhitektura ovog zdanja je, očigledno, iz doba krstaša, tj. iz trinaestog veka, tj. iz vremena Svetog Save. Gotovo svaki noseći stub ima drugačiji kapitel, što znači da je zdanje mnogo puta rekonstruisano. U krstastim svodovima, u presecima krstova, muslimani su intervenisali dodatkom kruga. Do 1917. godine to je bila džamija...

 

 

Manastir Svetog Jovana Bogoslova na Sionu

 

Na ovom mestu je bio manastir i dom Svetog Jovana Bogoslova

 

Uz samu kuću Gornjicu- sobu tajne večere Sveti Sava srpski je  kupio i nadgradio manastir  Svetog Jovana  Bogoslova na Sionskoj Gori, na mestu doma Jovana Bogoslova, gde je Bogorodica dočekala svoje poslednje dane. koju ć Sveti Sava srpski zajedno s kućom,, da bi osigurao zaštitu za svoje zadužbine, s obzirom da je Palestina bila pod vlašću Saracena,  poklonio Lavri Svetog Save Osvećenog. Kako veli Domentijan u žitijima Sa bratijom Velike lavre Svetog Save (Osvećenog) „satvori radosno slavlje“ u svom manastiru Sv. Jovana Bogoslova, u kome je i odsedao.

U krstaškim ratovima i crkva i kuća su porušene.   Najverovatnije su je zapalili templari u poslednjem krstaškom ratu. Obnovili su je franjevci u 14. veku. Pored nje, na mestu bivšeg srpskog manastira Jovana Bogoslova, od 1910. je impozantna nemačka benediktinska crkva Uspenja Bogorodice (Dormicion, Hagia Sion), koja dominira panoramom celog svetog grada Jerusalima. Tu je i franjevačka Kustodija Tere Sankte (Starateljstvo Svete Zemlje). O prisutnosti Svetog Save, njegovom vlasništvu nad Gornjicom, velikom manastiru Sv. Jovana Bogoslova – ni glasa... 

Na vrhu Sionske gore nalazi se Crkva usnuća gde je, po verovanju, umrla, odnosno usnula Bogorodica. U blizini se nalazi i starohrišćanska jermenska crkva.

Za Jevreje ovo mesto je izuzetno značajno, jer je Gornjica građena nad grobom cara Davida i to je, posle Zida plača, drugo po značaju i svetosti mesto jevrejskog hodočašća.

 

 

Manastir Svetog , Časnog Krsta u Jerusalimu

 

 

Manastir koji je sagrađen na mestu gde je iz jednog korena su izrasla 3 drveta: kedar, bor i kiparis od kojih je sačinjen krst na kome je kasnije razapet Isus Hrist, po božjem promislu.U gruzijskom manastiru Svetog krsta, Sava je podigao konake, na svom prvom hodočašću 1229 god. U crkvi Svetog Podnožja Božjeg, kako ističe Domentijan, „i danas stoje palate koje on stvori, kao i pomen roditelja njegovih i njega samog“ (danas: Manastir Svetog Krsta). Neki izvori tvrde da su i u katolikonu-glavnoj crkvi manastira bile freske Svetoga Save i Svetoga Simeona Mirotočivog?  Više o manastiru Svetog Krsta.

 

 

Manastir Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila u Jerusalimu

 

Manastir je podignut na mestu na kome se arhangel Mihail javio caru i psalmopesniku Davidu.
Kad je car David prebrojavao narod u Izrailju i Judeji, Bog se razgnevi na njega i opomenu ga preko proroka i dade mu tri mogućnosti za izbor kazne. Iako se car pokajao, morao je izabrati kaznu: sedam godina gladi, tri meseca gonjenja od neprijatelja ili pomor stanovništva. Car je izabrao ovu treću. Stradalo je sedamdeset hiljada ljudi. Tada bi znamenje i sveti arhangel Mihailo spusti mač u korice. To mesto je obeleženo srebrenim stubićem u središnjem delu crkve do oltara.

 

mesto na kome  je Arhangel  Mihail spustio svoj mač

 

Drugi veliki srpski ktitor, koji se proslavio zadužbinama u Srbiji i van nje, bio je kralj Milutin. Graditelj Gračanice, Banjske, Hilandarske crkve, osnivač bolnice u Carigradu, darodavac manastira na Sinaju, podigao je u Jerusalimu manastir Svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila. Srpski kralj je jerusalimske Arhanđele podigao na temeljima razrušenog manastira, zadužbini cara Konstantina i carice Jelene, a u znak zahvalnosti za pobedu nad Turcima u Maloj Aziji, koju je zajedno s Vizantincima, izvojevala Milutinova vojska. O tom događaju pisao je Milutinov letopisac, arhiepiskop Danilo. On u svom letopisu piše da je otmeni i bogobojažljivi kralj Milutin svome tastu, vizantijskom kralju Androniku Drugom, u pomoć poslao elitne ratnike, konjanike koji su predvodeni vojvodom Novakom Grebostekom do nogu potukli Turke. Bilo je to prvo srbsko – tursko odmeravanje snaga – katastrofalno za turske ratnike. Arhiepiskop Danilo je zapisao: "Srbi su njihova tela sekli kao trsku." Slaveći ime Gospodnje posle ove pobede, kralj Milutin je najpre podigao crkvu Svetih Arhangela, a posle je sagradio konake, malu bolnicu i jednu gostionicu za sve srbske i slovenske kaluđere i poklonike u Svetoj zemlji.Kako je ta bitka bila 1313, uzima se da su srpski Arhanđeli u Jerusalimu nastali te godine ili nešto malo kasnije.

Ovu srpsku svetinju u Jerusalimu darovali su potonji srpski vladari - kralj Stefan Dečanski i car Dušan, a za Dušanove vladavine prvi srpski patrijarh Joanikije podigao je u Palestini dve crkve - Svetog Ilije na Karmelskoj gori i Svetog Nikole na Tavorskoj gori.

 

ikonostas (Bogorodica, Isus Hris, Sveti  Sava srpski)



Da bi, međutim, srpski manastir u Jerusalimu mogao da očuva samostalnost, morao je imati prihode. Uklešten između jerusalimskih zidina i drugih manastirskih kompleksa, nije imao obradivih površina, niti metoha, pa je Milutinovoj zadužbini car Dušan obezbedio stalan dohodak. Manastiru u Jerusalimu je darovan sav prihod od crkve Svetog Nikole na ostrvu Vranjini u Skadarskom jezeru sa svim njenim metosima, a svečanom Poveljom, izdatom 1350, manastir je dobijao i 500 mletačkih perpera godišnje, koje su Dubrovčani davali za ustupanje Stona i Pelješca. Od tog vremena u Dubrovnik su redovno dolazili jerusalimski kaluđeri, koji su škrtim i preterano pedantnim Dubrovčanima morali svaki put da donesu punomoćje srpskog vladara i dokaz da su zaista sabraća srpskog manastira u Jerusalimu.

Manastir Svetih Arhanđela je primao ove prihode do 1501, kada je ovaj dohodak prešao na Hilandar i Sveti Pavle, manastire na Svetoj Gori. Iako je već tokom 15. veka srpska država propadala pred naletom Turaka, Dubrovačka republika je poštovala zaveštanje srpskih vladara isplaćujući ugovoreni iznos Svetogorcima sve do 19. veka. Srpski manastir u Jerusalimu se održao, čak je 1504. bio obnovljen. U kodeksnom rukopisu Grka Atanasiosa Ipsilandisa, pisanog u osamnaestom veku, koji je pronađen pre desetak godina na Sinaju, ima da "Srbi monasi, koji su bili pod jurisdikcijom pećkog arhiepiskopa, odavno su obitavali u manastiru svetog Arhangela u Jerusalimu i upravljali njim". To se odnosi na događaje iz 1533. godine, što je dokaz da je u prvoj polovini šesnaestog veka manastir bio srbski.

 

srbski paraklis

 

U prvoj polovini 17. veka upadi beduinskih plemena učinili su svoje. Manastir je opljačkan, stradalo je njegovo celokupno bratstvo i on je zapusteo.

Naravno, kad je sasvim nestalo srbske države, i kad su prihodi usahnuli, Grčka patrijaršija u Jerusalimu je preuzela srbski manastir i drži ga i danas. Crkva svetog Arhangela se nalazi se unutar gradskih zidina, u severozapadnom delu Jerusalima (u ulici Sveti Francisko br. 9), nedaleko od crkve Svetog groba, glavnog stecišta hrišćanskih hadžija. ovo kameno zdanje sa sivo-belom kupolom, usred zgrada, starih i doziđivanih, rušenih i prepravljanih. Jedna glavna i jedna bočna prostorija, bez ijednog traga starine ili slovenskog slova ili predmeta. Nema dokumenata koji svedoče o tome šta je sve na njoj rušeno i prepravljano, kakva je bila, kad je sagrađena. Ipak, to je, nema sumnje, crkva svetih arhangela Mihaila i Gavrila, koju je veliki kralj Milutin Stefan Uroš podigao u čast pobede nad Turcima i dao joj ime krsne slave svih Nemanjića.

Baveći se istraživanjem zadužbina Nemanjića u Svetoj zemlji, V. Nedomački, koristeći stare izvore, pominje kazivanja arhimandrita Porfirija Uspenskog, šefa ruske misije u Jerusalimu sredinom XIX veka, koji je boravio u manastiru Svetih arhanđela i tvrdio da da u njemu ima mnogo ikona, među njima i srpskih, 40 ćelija i da je manastir mogao da prihvati oko 200 poklonika. U manastiru su se nalazila trpezarija, bolnica, riznica i „divna biblioteka” sa grčkim, latinskim i slovenskim rukopisima i štampanim knjigama. Sve je razneto. Neke od rukopisnih knjiga nalaze se u bibliotekama Kijevske duhovne akademije, Moskve, Sankt Peterburga, Vatikana, manastira Svete Katarine i Pravoslavne grčke patrijaršije u Jerusalimu, gde je nedavno pronađen iluminirani rukopisni „Poklonik” „smernog Gavrila Tadića” iz 1662. godine. Svoja poklonička putovanja u Svetu zemlju, mnogi crkveni velikodostojnici patrijarsi i monasi, ali i pobožni građani iz svih srpskih zemalja, opisali su u svojim „Dnevnicima”, navodeći utiske i neobična saznanja i predanja koja su usput čuli i videli – dočaravajući atmosferu Levanta i dodir hrišćanskog i muslimanskog sveta.

Davidov u svojoj knjizi zapaža da posle krstaških pohoda nijedna evropska dinastija u srednjem veku nije imala tako čvrste veze sa Jerusalimom kao vladarski dom Nemanjića. Pa i kasnije, oblasni gospodari srpskih zemalja, Lazarevići, Brankovići, Balšići, Crnojevići, Petrovići, Obrenovići, crkveni prelati i monasi, ali i svetovni ljudi pohodili su, i darivali, svetilišta Jerusalima. I u doba turkokratije išli su srpski poklonici na Sveti grob, sledeći Domentijanov zapis o Svetom Savi: „Neću dati sna očima svojim, ni pokoja kolenima svojim, dok se ne poklonim mestima na kojima su stajale prečiste stope Spasitelja mojega.” / Sava Srpski.

Među slavnim srpskim poklonicima, ovu crkvu su kasnije pohodili i patrijarh Arsenije Treći Čarnojević (1683), beogradski mitropolit Mihailo (1883), patrijarh German (1959), patrijarh Pavle (1994), a otac Grigorije, rodom iz Osečine kod Valjeva, sabrat grčkog manastira Svetog Đorđa u Judejskoj pustinji, i danas, svakog Savindana, u nekadašnjoj Milutinovoj zadužbini, odsluži liturgiju na srpskom jeziku.

 

 video

Manastir svetih Arhangela u Jerusalimu

 

 

 

Lavra Svetog Save Osvećenog

 

 

Velika lavra svetog Save Osvećenog najznačajniji je manastir judejske pustinje. Njegova istorija je duga preko 1.500 godina. Nalazi se u srcu pustinje izmeću Vitlejema i Mrtvog mora. Podignut je na strmoj zapadnoj strani Kedronske doline. Manastir je osnovao sveti Sava Osvećeni 485. godine i još tada je nazvan Velika lavra. U celom osmom veku i prvoj polovini devetog veka manastir je bio u velikom procvatu. Tada je u njemu školovano preko 150 monaha, medu kojima su bili najveći učitelji pravoslavlja: sveti Jovan Damaskin, sveti Kozma Melod, sveti Stefan Čudotvorac i mnogi drugi. Najveće svetinje ovog manastira nalaze se u Sabornoj crkvi – jednobrodoj bazilici sa kupolom. To je građevina iz šestog veka. Unutar crkve je postavljen stakleni kivot sa netruležnim moštima svetog Save Osvećenog (438 – 532. godine), koje su uspešno vraćene iz Venecije, nakon mnogo vekova, 1965. godine. Prva crkva-pećina (nerukotvorena crkva) koja je posvećena svetom Nikoli ustanovljena je 486. godine od samog osnivača. Velike svetinje su i isposnica velikog branitelja i učitelja pravoslavlja svetog Jovana Damaskina, isposnica svetog Save, visoka kula-pirg iz vremena cara Justinijana. Pre dolaska u manastir sveti Jovan je bio prvi ministar kalifa Meleha. Sveti Jovan je za vreme ikonoborca cara Lava Isavrijanca pisao poslanice u odbranu svetih ikona. Car ga je zbog toga tužio kalifu, koji mu je za kaznu odsekao desnu ruku. Ruka je ostala tri dana na trgu. Za to vreme sveti Jovan se neprestano molio pred ikonom presvete Bogorodice, koja je bila u njegovoj ćeliji. Presveta Bogorodica mu se javila i rekla da prisloni na ruku odsečeni deo, koji je ponovo srastao sa rukom; na tom mestu ostao mu je trag kao crven konac. Povodom isceljenja na ikoni se pojavilo izobraženje još jedne šake, koje sveti Jovan Damaskin optoči srebrom. Prema živom predanju, sveti Sava Osvećeni ostavio je zaveštanje da se posle njegove smrti njegov žezal – paterica preda arhijereju carskog roda i istog imena kad bude došao u manastir. Kada je sveti Sava stupio u crkvu manastira Svetog Save Osvećenog dogodilo se čudo: žezlo Osvećenog, koje je na jednom tronu stajalo punih 700 godina (od upokojenja Osvećenog, 532. godine), odjednom je palo. Monasi su bili sumnjičavi i pratili su Savu srpskog, a kada je sutradan po ulasku Save srpskog u katolikon se desilo isto, žezlo nakog njegovog metanija opet palo, monasi se setiše zaveštanja Save Osvećenog, da će stići monah kraljevskog roda i istog imena - te mu poklone žezlo. Žezlo se danas čuva u Kareji. Bratija istog manastira pokloni mu dve ikone: "Mlekopitateljicu" koja je u Savinoj isposnici u Kareji, i najčuveniju hilandarsku ikonu, "Trojeručicu", koja je dugo bila "igumanija" manastira, a sada stoji na tronu pored igumanskog, u glavnoj manastirskoj crkvi. 

Srbi su bili ktitori manastiru Lavri Svetog Save Osvećenog, gde su podigli dve manastirske kule i izgradili paraklise, crkvice u njima.

Iz hrisovulje carice Mare, supruge turskog cara Murata drugog, kćerke Đurđa Brankovića, vidi se da je postojao ugovor između Jerusalimske patrijaršije i Srbske crkve. Srbski monasi su došli u lavru svetog Save Osvećenog i oslobodili ovaj manastir od razbojnika i pljačkaša. Oni su tada sazidali veliku kulu i u njoj paraklis, posvećen svetom Simeunu. Kada su na patrijarsijski presto došli Grci, odnosno patrijarh Teofil, isplatili su dug Srbima za gradnju kule i postavili za igumana Grka. Srbski monasi su upravljali lavrom Svetog Save Osvećenog 130 godina tokom celog 16. i prvih decenija 17.veka. 

 

.

 

Crkva Svetog Georgija u Akri

 

 

Već na svojim prvim koracima u Svetoj Zemlji, Sveti Sava je 1229. otkupio od Đenovljana crkvu Svetog Georgija u Akri, tadašnjem glavnom palestinskom pristaništu. U toj crkvi se poslednji put pomolio u Svetoj Zemlji, pred poslednji odlazak iz nje 1235. Crkvu je vratio, kao metoh, Velikoj lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji.

 

 

Crkva Svetog Jovana Bogoslova u Akri

 

 

Pretpostavlja se, do sada postoje samo malo podataka, da je Sveti Sava bio glavni ktitor i zadužbinar crkvi Svetog Jovana Bogoslova u Akri, u isto vreme kada je otkupio crkvu Svetog Georgija u Akri.  Do danas je crkva pretrpela mnoge izmene tako da nema isti izgled i veličinu koju ima danas.

 

 

Manastir Svetog Gerasima na Kalamonu

 

 

 

 

Na svom prvom hodočašću, Sveti Sava  srpski je  obišao i judejsku pustinju i naravno Lavru Svetog Save Osvećenog kao i reku Jordan i mesto krštenja Isusa. Pritom je na Kalamonu obišao jedan od najstarijih pravoslavnih manastira Palestine i Judeje, manastir Svetog Gerasima koji je u to vreme bio u oronulom stanju. On je darivao zlatom i srebrom manastir i bio upisan u red ktitora i zadužbinara i bio spominjan na liturgijama uz ktitore manastira veoma dugo. Da li je tako i danas, ne znam. Od srpskog blaga obnovljen je katolikon, podignuti su trpezarija i konaci. Više o manastiru Svetog Gerasima na Kalamonu.

 

 

 

Manastir Svetog Jovana Krstitelja u Jerusalimu

 

 

Manastir Svetog Jovana Krstitelja u Jerusalimu je jedna od najstarijih hrišćanskih crkava u svetu. Nju je izgradila carica Evdokija u 5.veku. Crkva je mnogo stradala u 11.veku od osvajača krstaša. Na svom prvom i drugom hodočašću Sveti Sava srpski je zaticao u jadnom stanju ovu bogomolju i darivao je srebrom i zlatom i u velikoj meri pomogao njenu revitalizaciju, nakon koje su se opet otvorila vrata ove crkve. Dugo je Sveti Sava srpski u njoj spominjan na liturgijama uz ktitore. Više o manastiru Svetog Jovana Krstitelja.

 

 

 

Manastir Svetog Proroka Ilije na gori Karmil

 

 

Ova gora je značajno mesto za sve hrišćane. Ona je bila utočište proroki Iliji kada je bio gonjen od sveštenika Vaala. Tu se prorok Ilija podvizavao i razmišljao. Na tom mestu je   prvi srpski patrijarh Joanikije, u vreme Dučanovog carstva, podigao manastir Svetog proroka Ilije. U ratovima muslimana i hrišćana je stradao i opusteo, čeka obnovu. Danas su samo ostale ruševine i po koja kelija u brdu.

 

 

Manastir Svetog Nikole na gori Tavor

 

Postoje spisi koji svedoče o tome da je srpski patrijarh Joanikije Prvi, u vreme cara Dušana,  pohodio manastire Svete Zemlje i darivao ih za izgradnju u ime srpske crkve. Jedan od njih je bio i manastir Svetog Nikole na gori Tavor. Ovog manastira danas nema, nastradao je u istoriji i danas su ostali samo temelji.

 

 

Manastir Svetog Georgija u Jerusalimu

 

u fazi istraživanja

 

 

Manastir Svetog Teodosija Kinoviarha 

 

u fazi istraživanja

 

 

Crkva Svetog Stefana

 

Na Sinaju je kralj Milutin podigao crkvu Svetog Stefana pri hramu Presvete Bogorodice i izdašno pomagao manastir Svete Katarine

 

u fazi istraživanja

 

 

Crkva Agonije u Getsimanskom vrtu

 

Ovu crkvu su u 15. veku otkupili od Turaka braća Bošković i obnovili je.

 

 

 Sveta Gora i Carigrad

 

Dok o vezama prvih Nemanjića sa Carigradom govore savremeni izvori, o njihovom boravku u vizantijskoj prestonici pored pomena svedoče i sačuvani spomenici. Prve posete monaha Save Carigradu, pominju se u vezi sa dobijanjem manastira Zig na Svetoj Gori, od cara Aleksija, kao i vezama njega i njegovog oca Stefana Nemanje sa carigradskim manastirom Bogorodice Evergetide (Blagodetelnice). Od biografa sv. Save, Teodosija, saznajemo da je on pored svoga oca smatran za jednog od njegovih ktitora. Pored toga, Prolog Tipika manastira Bogorodice Evergetide poslužio je sv. Savi kada je pisao Studenički i Hilandarski tipik.

Posle prvih Nemanjića naročito je žive veze sa Carigradom održavao kralj Milutin, zet vizantijskog cara Andronika Drugog, čijom je ćerkom Simonidom bio oženjen. U svojoj izuzetno zamašnoj graditeljskoj delatnosti posebno mesto zauzima bolnica koju je kralj Milutin podigao u vizantijskoj prestonici. Sigurno je da su Milutinovi naslednici pomagali ovu ustanovu koja je, budući da se nalazila u samom centru Carigrada, bila za njih od velikog značaja. Poznat je podatak da je ćerka Konstantina Dejanovića, Jelena, kao jedina srpska princeza na vizantijskom prestolu, iskoristila svoj položaj i mogućnosti da toj ustanovi pomogne. Značaj koji je ova Milutinova zadužbina uživala u Vizantiji, govori podatak da se pri ovoj bolnici nalazio poslednji carigradski univerzitet.

 

Izuzetno svedočanstvo bliskosti srpskih duhovnih veza sa Jerusalimom u vreme zalaska i nestanka srpske državne samostalnosti i početka viševekovnog islamsko-turskog ropstva, jeste pojava „Nikona Jerusalimca” u 15. veku, slavnog teologa, isihaste i duhovnika zetske kneginje Jelene Lazarević-Balšić, potom supruge velikog vojvode Sandalja Hranića Kosače, gospodara Hercegovine. Nikon je, za zamonašenu Jelenu, napisao „Povest o Jerusalimskim crkvama i mestima u pustinji”, u njegovom čuvenom „Goričkom zborniku”, nastalom 1441/42. na Gorici, na Skadarskom jezeru.

 

 

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Hilandar.info
 

Vesti iz Hilandara
 
Jerusalimska patrijaršija
 

Vesti iz Svete zemlje
 
Manastir Svetog Save Osvećenog
 

Manastir Svete Katarine Sinaj
 

Sveto pismo online
 
 
 
Mapa sajta
 

©2014-2017 Svetazemlja.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev