Sveta zemlja
 
Sveta zemlja
Sv.Arhangeli Jerusalim
Uspenje Bogorodice    
 
  

Uspenje Presvete Bogorodice

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

 

 

 

Jerusalim – Praznik Uspenja Presvete Bogorodice datira još iz prvih vekova hrišćanstva, a 582 godine, kada je na prestolu bio vizantijski car Mauricijus, praznik se već posvuda slavio. Da bi 595 godine praznik bio utvrđen da se praznuje 15. avgusta (po novom kalendaru 28.avgusta) u čast pobede, koju je tog dana Mauricijus izvojevao nad Persijancima.

U skladu sa kazivanjem, Novog Zaveta, posle Isusovog Vaznesenja, Marija, po volji Svog Sina, ostala je da o njoj vodi brigu, apostol Jovan i sa svim je apostolima ostala u molitvenoj zajednici (Dela ap. 1: 14). Prilikom praznika Pedesetnice, Marija, kao i ostali apostoli, primila je dar Duha Svetoga (Dela ap. 2 :1-14). Kanonski tekstovi ne govore ništa o smrti Presvete Bogorodice.

Crkveni istoričar Nikifor Kalista (14. vek) detaljno je izložio predanje, koje nam predaje o okolnostima Uspenja Presvete Bogorodice. Predanje se zasniva na svedočenju Svetog sveštenomučenika Dionisija Areopagita i istraživanjima koje je zatim opisao apologeta  Meliton, episkop Sardijski u II veku.

 

Predanje kaže:

Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću pokazao je primerom svojim kako treba poštovati roditelje svoje"
Viseći na krstu u mukama, Isus se seti Matere Svoje i pokazujući na apostola Jovana reče joj – Ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: Eto ti majke.
Kada je zbrinuo svoju majku, izdahnuo je.  Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastanila i Bogorodica i ostala da živi do kraja svojih dana na zemlji.
Svojim molitvama, blagim savetima, krotošću i trpeljivošću ona je mnogo pomagala apostolima Sina svoga.
Uglavnom sve vreme do smrti provela je ona u Jerusalimu obilazeći često ona mesta, koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Sina svoga.
Naročito je često pohodila Golgotu, Vitlejem i goru Jeleonsku.
Od njenih dužih putovanja pominje se njena poseta svetom Ignjatiju Bogonoscu u Antiohiji, poseta svetom Lazaru četvorodnevnom, episkopu kiparskom, poseta Svetoj Gori koju je ona blagoslovila, i bavljenje u Efesu sa svetim Jovanom za vreme velikog gonjenja hrišćana u Jerusalimu.
U svojoj starosti ona se često molila Gospodu i Bogu svome na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegova, da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javi joj se arhangel Gavril, i objavi joj, da će kroz tri dana biti upokojena.
S velikom radošću ona se vratila u svoj dom poželevši u srcu, da još jedanput u ovom životu vidi sve apostole Hristove.
Gospod joj ispuni ovu želju, i svi apostoli, nošeni angelima i oblacima, najedanput se sabraše u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; potom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke i bolesti telesne.
Apostoli uzeše kovčeg s telom njenim, od koga izlažaše aromatni miris, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše u vrt Getsimanski u grobnicu svetih Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanjaše ih oblak po Promislu Božjem.
Neki sveštenik jevrejski, Atonije, dohvati rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom času angel Božji odseče mu obe ruke. Tada on zavapi apostolima za pomoć, i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista.
Apostol Toma beše izostao, opet na Božjem Promislu, da bi se tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici. Trećeg dana stiže i on, i poželi da celiva telo Presvete Prečiste.
No kada apostoli otvoriše grob, nađoše samo plaštanicu, a tela nisu bila u grobu. Toga večera ona se javi apostolima – mnoštvom angela okružena, i reče im – Radujte se, ja ću biti s vama navek. Ne zna se tačno, koliko godina je imala Bogorodica u vreme smrti, ali preovlađuje mišljenje, da je bila prešla šezdeset godina.
 

Praznik Uspenja Presvete Bogorodice sa posebnom svečanošću se proslavlja u Getsimaniji, mestu Njenog pogreba. Nigde srce nije toliko tužno zbog razdvajanja od Presvete Bogorodice i nigde se toliko mnogo u ushićenju ne raduje, u uverenju da se Ona brižljivo zauzima za celi svet.

Sveti grad Jerusalim je odvojen od Jeleonske (Maslinske) gore Kedronskom dolinom ili Josafatskom. U podnožju Maslinske gore je Getsimanski vrt, čija maslinova stabla i danas rađaju i donose plod.

 

Getsimanski vrt, mesto gde se molio Isus Hrist i gde ga je Juda Ikariotski predao Rimskim vojnicima

 

Sveti Bogootac Joakim se predstavio kao 80-to godišnji starac, nekoliko godina posle uvođenja-Vavedenja u hram Presvete Bogorodice. Sveta Ana, ostavši udovica, prešla je iz Nazareta u Jerusalim i živela je u blizini crkve.

U Jerusalimu je stekla dva imanja: prvo na Getsimanskoj kapiji, a drugo – u dolinu Jocafat. Na drugom je imanju načinila kriptu za preminule članovime porodice, gde je već bio sahranjen Joakim. Tu, u Getsimanskom vrtu, Spasitelj se često molio sa Cvojim učenicima.

Prečisto telo Matere Božje je bilo pogrebeno na porodičnom groblju. Od samog Njenog pogreba, hrišćani su se sa strahopoštovanjem odnosili prema grobu Majke Božije, da su čak na tom mestu i hram podigli. U toj su crkvi čuvali dragoceni veo kojim je povito prečisto i blagouhano Njeno telo.

Praznik Uspenja Presvete Bogorodice, pripada broju velikih praznika, koje nazivamo zajedničkim imenom „Dvanaest praznika“, i slavi se 15. avgusta po starom kalendaru (28. avgusta po novom kalendaru).

Na današnji dan Crkva spominje pravednu smrt Presvete Bogorodice – događaj, koji nam oslikava u isto vreme tugu, zbog kraja životnog puta Zastupnice za ljudski rod, ali i radost zbog sjedinjenja Prečiste Majke Božije sa Gospodom, Sinom Njenim.

O zemaljskom životu Presvete Bogorodice nakon smrti na Krstu i Spasiteljevom Vaskrsenju, znamo iz Svetog Predanja. Do progona, koje je Irod podigao na Crkvu, Bogorodica je bila u Jerusalimu, a zatim se preselila, zajedno sa apostolom Jovanom Bogoslovom u Efes.

Dok je tamo živela, odlazila je u posetu Svetom Lazary na Kipar i Svety Gory, kojy je blagoslovila kao Cvoj deo. Neposredno pre smrti, Bogorodica se vratila u Jerusalim.

Prisnodjeva je često bivala na tim mestima, koja su bila povezana sa najvažnijim događajima u zemaljskom životu Njenog Božanskog Sina: Vitlejem, Golgota, Sveti Grob Gospodnji, Getsimanija, Maslinska gora. Tamo bi se usrdno molila.

Prema predanju, Judeji su, po prvosvešteničkom nalogu, pokušali da Je ubiju i to na taj način, što su u Sveti Grob Gospodnji, postavili stražara, ali u momentu kada bi tamo dolazila Presvata Bogorodica, vojnici bi gubili vid, tako da Bogorodicu nikada nisu mogli videti.

Jednog dana, dok se molila na Maslinskoj gori, tri dana do njene končine, Arhangel Gavrilo je Izvestio Majku Božju o Njenom upokojenju i dao Joj je rajsku grančicu mira i radosti – simbol pobede nad smrću i truljenjem (raspadanjem).

Bogorodica je o tome, šta se dogodilo, kazala apostolu Jovany Bogoslovy, a on je izvestio apostola Jakova, brata Gospodnjeg, a preko njega i cely Jerusalimsku Crkvu, u kojoj je i sačuvano predanje o Uspenijy Presvete Bogorodice.

 

Grobnica Svetih Joakima i Ane

 

Pre usnuća, Presveta Bogorodica je svu svoju oskudnu imovinu zaveštala udovicama koje su joj ppisluživale i naredila da bude sahranjena u Getsimaniji, nedaleko od grobova Cvojih roditelja i pravednog Josifa zaručnika.

 

 

Franjevački hram Uspenja Presvete Bogorodice, podignut je na mesty gde je bila kuća apostola Jovana – mesto Uspenja Presvete Bogorodice

NA OVOM ISTOM MESTU JE BIO MANASTIR SVETOG JOVANA KOJI JE PODIGAO SVETI SAVA SRPSKI, A KOJEG SU NEMAČKI FRANjEVCI SRUŠILI I PODIGLI OVU GRAĐEVINU*

 

Na dan Uspenja Presvete Bogorodice, na čudesan način iz svih krajeva vaseljene bili sabrani oko samrtničke postelje Presvete Bogorodice u Jerusalim, gotovo svi apostoli, koji su već otišli u različite zemlje sa zadatkom da propovedajy Reč Božiju. Po promislu Božijem, tada nije stigao samo apostol Toma.

Odjednom je zasijala neizreciva svetlost, da je čak i dnevno svetlo zamračila; krov se otvorio i Cam je Hristos sišao sa mnoštvom anđela. Presveta se Bogorodica obratila Gospodu sa molitvom zahvalnosti i zamolila je da budu blagosloveni svi koji budu poštovali Njenu uspomenu.

Ona je takođe molila Svog Sina da je zaštiti od mračnih satanističkih sila, kao i vazdušnih mitarstva. Zatim je Bogomati, radosno predala Svoju dušu u ruke Gospodu i odmah se začulo anđeosko pevanje.

Od blagouhanog mirisnog Njenog tela, bolni bi odmah ozdravljali. Počeo je svečani prenos Prečistog Tela iz Jerusalima u Getsimaniju. Petar, Jovan i Jakov, zajedno sa ostalim apostolima poneli su na ramenima odar Majke Božije.

Apostol Petar je odpočeo sa pevanjem psalma, „izlazak sinova Izrailjevih iz Egipta“, zazvučala je svečana himna. Nad odrom se pojavio okrugli oblak u obliku krune, osvetljen svetlošću. Ova je kruna lebdela nad povorkom do mesta gde je obavljen pogreb. U povorci su bili i judeji i to oni, koji nisu poverovali u Hrista.

Prvosveštenici su poslali svoje sluge, koji bi rasturili povorku, poubijali Apostole i spalili telo Bogomatere, ali anđeli su oslepeli konjanike.

Judejski sveštenik Atonija (po drugim kazivanjima, Jetonija ili Sofonija), koji je pokušao da prevrne Bogorodičin odar, bio je kažnjen od strane anđela, otsekavši mu ruke i dobio je isceljenje (ozdravljenje) tek nakon što se iskreno pokajao. Videvši svetlost i pokajaše se zaslepljeni.

 

Pogrebni Bogorodični ležaj

 

Tri dana su apostoli ostali na grobu Presvete Bogorodice, pevajući psalme. U vazduhu se stalno čulo pojanje anđela. Po rečima svetog Filareta Moskovskog, potpunu i savršenu utehu su apostoli primili „tada, kada je trećeg dana, po njenom Uspenju, radi Tominog kašnjenja na Njeno pogrebenje ponovo otvorili grob da bi se apostol oprostio od Nje, pa otvorivši sanduk ne nađoše u njemu Njeno prečisto telo, a zatim videše Nju u slavi vaskrsenja i od Nje same, čuše reč utehe: „Raduj te se, jer sam sa vama u svim danima“. Bogomaterino telo, je bilo uzneto na nebo.

Mirnu Bogorodičnu končinu, Crkva naziva uspenjem, a ne smrću, jer smrt je povratak tela u zemlju, a duha – Bogu, „Tako dade njega“, da se nije ni dotakla Blagodatne Zastupnice naše. „Pobeđen je zakone prirode u Tebi, Djevo Čista – peva Sveta Crkva u prazničnom troparu – u rođenju si sačuvala svoje devojaštvo, a u kombinaciji sa smrću sačuvala si svoj život: i posle rođenja si ostala Djeva, tako da si i posle smrti bila Živa, Ti spasavaš uvek Bogorodice, Tvoje nasledstvo“.

Ona je samo zaspala, da bi se u trenutku probudila za večnoblaženi život. I posle tri dana, Njeno se besmrtno telo naselilo u nebesnom neprolaznom prebivališty. Ona se odmara slatkim snom, nakon Njenog teškog i žalosnog života, „priključila (predstavila) se k Životu“, koji je izvor života, kao majka života, izbavljajući Svojim molitvama od smrti zemno-rođene duše, useljavajući u njih Uspenjem Svojim predukus večnog života.

 

Getsimanija crkva Uspenja Presvete Bogorodice i porodična grobnica

 

Na mestu pogrebenja je u V veku podignuta crkva. Postoji predanje, da je ranije, sveta ravnoapostolna Jelena ovde sagradila baziliku. Godine 614, hram je bio razrušen, ali se Bogorodičina grobnica sačuvala.

 

Grobnica Božije Matere

 

Većina modernih zgrada datiraju iz vremena krstaša. To je podzemni hram, u koga vode 50 stepenika, sa kapelama sv. Bogoroditelja Joakima i Ane i Josifa Zaručnika, sa strane okružene stepenicama. Hram ima oblik krsta: u centru je – Bogorodični grob sa dva ulaza, a na kraju pećine je oltar. U kamenom ćivotu je – čudotvorna ikona Bogorodice Jerusalimske ispisana ruskim slovima.

Hram pripada Grcima i Jermenima. Ovde, po tradiciji pred praznik Uspenja iz Male Getsimanije, a u blizini crkve Svetog Groba, pravoslavni vernici sprovode krsni hod, noseći Bogorodični Pokrov idući istim putem, kojim su nekada apostoli nosili radi pogreba telo Majke Božije.

U Getsimaniji (sveto mesto gde se zbio događaj Uspenja) pogrebni čin se služi 14. avgusta po starom kalendaru, uoči Uspenija Presvete Bogorodice, ali priprema za to počinje mnogo pre toga.

Opis vršenja svečanosti je opisao u članovima: A. A. Dimitrijevski „Proslava svečanosti u Getsimanskom vrtu u čast Uspenja Bogomatere“ i „Na čin litije (Krsnog hoda) i Praznik Uspenja Božije Matere u Svetoj Zemlji“, / / Časopis Moskovske Patrijaršije, № 3. 1979.)

U porti Getsimanskog manastira u Jerusalimu, koji se nalazi preko puta vrata crkve Vaskrsenja, čuva se Pokrov na kome je naslikano Uspenje Presvete Bogorodice, koji se koristi prilikom uspenjskog bogosluženja. Plaštanica je okružena svećnacima.

Još od praznika Preobraženja pred ovom plaštanicom služe se svakodnevni molebani, akatisti i večernje službe, do 12. avgusta. Da bi 12. avgusta u 2 časa ujutru (ili noći), nastojatelj Getsimanskog manastira otpočeo savršavati čin Svete Liturgije.

Nakon završetak liturgije u 4 časa ujutro, nastojatelj-iguman u punom odejanju čini kratki moleban pred plaštanicom. Zatim se pokrov svečano prenosi u Getsimanijy, što je spomen, kada su apostoli sa Siona preneli Bogomaterino telo.

U krsnom hodu učestvuje mnoštvo sveštenoslužitelja sa svećama (sada se u predprazničnom kanonu peva: „Sionske pripalite sveće“). Pokrov-plaštanicu nose sveštenoslužitelji, na čijem čelu prethodi iguman noseći preko ramena privezanu široku svilenu traku na baršunastom jastuku. Povorky obično prati veliki broj hodočasnika.

Molitva pored pokrova-plaštanice Presvete Bogorodice u Getsimanskom vrtu

U Getsimaniji, gde povorka stiže u zoru,polaže se plaštanica u kamenoj pećini na Bogomaterin ležaj. Ovde ona leži sve do praznika radi poklonjenja.

Hodočasnici pale sveće. Sveće ruskih hodočasnika i mesnih hrišćana se polažu na stepenice koje vode do pogrebne Bogorodične pećine.

Ujutro, 14. avgusta oko 9-10 sati savršava se služba Bogomaterinog Pogrebenja, koja se sastoji od pevanja 17 katizmi sa pripevima – i pohvalama, sličnim velikosubbotnom. Službu savršava patrijarh.

U vreme službe u Getsimaniji, u vreme Otomanske Porte, kao što je opisao A. A.Dimitrijevski, došli bi turski vojnici iz turskog garnizona, vojnici bi na putu iz Jerusalima formirali špalir i vojnim bi maršom sretali patrijarha.

Kada bi plaštanica i patrijarh bio okađen u pećini pogrebenja, nakon uobičajenog početka službe (Trisveto: Presveta Trojice, Oče naš), odar sa pokrovom-plaštanicom bi bio postavljen na soleju sred crkve ispod polijeleja (lustera). Za odrom je stajao patrijarh, a sa obe strane njega i sve do carskih dveri – episkopi, arhimandriti i jeromonasi.

Patrijarh ulazi ponovo u pećinu, da bi od tamo otpočeo da kadi celi hram, a koja se radnja odvija prilikom pojanja prve pogrebno-pohvalne statije: „Život u grobu počiva“. Statija, koja kao i na Veliku subotu, se završava patrijarhovom jektenijom.

Na drugoj statiji, „Zaista je dostojno Tebe veličati“, nastojatelj crkve Svetog grada kadi samo pećinu i odar, a vozglas izgovara najstariji arhijerej. Za vreme treće statije: „Sve pesme koje prinosimo Tvome pogrebenju, Djevo…“ kadi drugi arhijerej.

Treća je statija ista kao i na Veliku Cubotu, idu parafrazirani vaskršnji tropari „Angelskij sobor“. Nakon jektenije – eksapostilari praznika („Apostoli od kraja zemlje“), hvalitne stihire i Veliko clavoslovlje.

Kada otpočne pevanje Trisvetoga, sveštenici iznose odar sa pokrovom na gornjy platformy bazilike, gde se proiznosi jektenija, sa izgovaranjem imena svih sveštenika koji su učestvovali u bogosluženju, kao i za sveto-grobno bratsvo.

Odar se ponovo odnosi i polaže na sredinu crkve uz pojanja stihira i eksapostilara „Sa gromom na oblacima Hristos Spas šalje apostole onoj koja je Rodila“. Patrijarh zatim čini otpust. Bogosluženje na dan Uspenja se ne razlikuje od uobičajenog prazničnog bogosluženja.

Večernje uoči praznika zauzima posebno mesto, savršava se zasebno, bez jutrenja, ali na kraju se blagosilja hleb, koji se zatim se deli narodu.

U Gospojinskom poprazništvu se svakodnevno ljubi pokrov, koji je izložen u crkvi. Na prazničnom odanju, na kraju Liturgije Pokrov se svečano vraća u Getsimansko podvorje u Jerusalimu sa istim takvim Krsnim hodom-litijom, sa kakvim je bila i donesena.

Bogorodični pokrov prenosi sveštenstvo, na čelu sa Getsimanskim nastojateljem-arhimandritom.

 

Ikona Jerusalimske Božije Matere u Uspenjskom hramu

 

Mnogi hodočasnici, prilaze ikoni Uspenja Presvete Bogorodice, u skladu sa drevnim običajem, padaju na kolena i prolaze ispod nje.

„O, čudo nad čudima! Izvor života u grob se polaže, a lestvice do neba postaju grob … „- ovde, na grobu Same Prečiste Bogorodice, ove reči dobivaju njihovo originalno značenje i tuga se pretvara u radost: „Blagodatna, Raduj se, Gospod je s tobom, što si podarila svetu veliku milost“!

Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice u Jerusalim tradicionalno dolazi veliki broj hodočasnika iz Rusije i zemalja ZND (Zajednica nezavisnih država, je međunarodna organizacija ili savez koje čine 10 bivših SSSR republika).

Nakon Svete Liturgije u sabornom hramu Svete Trojice, Ruska Pravoslavna Misija savršava moleban.

 

Reference:

1. Minej, avgust, deo II. Međunarodni pravoslavni Obrazovni centar pri Moskovskoj patrijaršiji, 1999.

2. „Hodočašće u Svetu zemlju. 150 godina ruske pravoslavne misije u Jerusalimu“. Izdavač „EKOM-Press“, Moskva, 1997

izvor: vaseljenska.com, telegraf.rs

 

 

 

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Hilandar.info
 

Vesti iz Hilandara
 
Jerusalimska patrijaršija
 

Vesti iz Svete zemlje
 
Manastir Svetog Save Osvećenog
 

Manastir Svete Katarine Sinaj
 

Sveto pismo online
 
 
 
Mapa sajta
 

©2014-2017 Svetazemlja.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev