Sveta zemlja
 
Sveta zemlja
Sv.Arhangeli Jerusalim
Svetitelji    
 
  

Svetitelji, Sveti Oci, Sveci

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

 

 

Nakon odlaska Isusa Hrista na nebo stvara se monaštvo, poseban vid ispoljavanja vere u Gospoda. U 1.veku n.e. i razvoj Hrišćanske svesti među Jevrejima, kasnije potpomognuto slobodama Hrišćanima koje počinju da se poštuju od cara Konstantina  i Milanskog edikta 313 godine n.e., javlja se procvat monaškog podvižništva kao individualni i dosledni put Hristov, koji se prvo javlja u Egipatskoj pustinji pa zatim u Judejskoj pustinji, koja je tada, a i danas nude izolaciju, mir neophodni za koračanje duhovnim putevima u Hristu.

 

Hrišćansko monaštvo Antonije Veliki
Pustinjaci, monasi Ilarion
Monaški redovi i razvoj monaštva Hariton
Eremiti-pustinjsko monaštvo Jeftimije
Kinotički (skitski) sistem monaškog života Teoktist
Kinovijsko (opštežiteljno) monaštvo Sava Osvećeni
Dobrotvorno kinovijsko monaštvo Gerasim

 

Srbi Svetitelji, Srpski Sveci - Sveti Oci

 

Prvi značajni procvat hrišćanskog monaštva se dešava u Vizantijsko (romelijsko) vreme, kada se u Judejskoj pustinji nastanjuje 10000-30000 monaha u brojnim kelijama, staništima i pećinama.

 

 

Hrišćansko monaštvo

 

Označava religijski pravac i način žib+vota, u kome se osoba odriče svih svetovnih i materijalnih dobara i potpuno posvećuje svom duhovnom životu, pod zavetom vere. Monah je i grčka reč koja označava, usamljenika, biti sam, samoću. Monasi kao pojedinci i usamljenici nastanjuju kelije, staništa, pećine, ili se u tzv.kinovijama udružuju u bratstva, gde svako ima svoje zaduženje i nastanjuju manastire - grč. zajednica duhovnih pojedinaca. Monasi se odriču ovozemaljskih, svetovnih i materijalnih dobara sve u cilju posvećivanja duha i putu po Božjim stazama.

 

 

Pustinjaci, monasi

 

Pustinjaci - monasi koji nastanjuju pustinje,  veliki broj, kako nekada tako i danas u pustinjama nalze mesta za svoju osamu, mir, blaženstvo gde će tragati i ići božjim stazama, sledeći "Pustinjsku teologiju" koja opisuje 40 godina lutanja Jevreja pustinjama kako bi promenili svoju prirodu, veru i srce. Monasi se ponašaju kao što se ponašao i sam Isus Hrist, koji je bio u pustinji 40 dana kako bi dokazao svoju ljubav i vernost i poniznost prema Gospodu Bogu (Mateja 4:1-11, Marko 1--.12-13 Luka 4:1-13) kao što su i prorok Ilija i Jovan Krstitelj. Ovi monasi koji žive u pustinjama se nazivaju pustinjacima ili eremitima po grč.-eremitos-pustinja.

Tokom Vizantijskog perioda (4.-7.veka n.e), pustinjaci su odabrali Judejsku pustinju kao najpodesnije mesto za njihovo podvizavanje, uspinjanje ka Bogu. Judejska pustinja je blizu Jerusalima, ali i veoma izolovana, pusta, surova. Mnogi od monaha-pustinjaka su pre monašenja bili hodočasnici koji su obilazili sveta mesta i bili su preplavljeni duhovnim iskustvima i prizivom Gospodnjim koja daje duhovnu strast ikoja ih vodi u dubljoj posvećenosti Gospodu. Vremenom je brzo rastao broj monaha u pustinji od par njih u pećinama pa do 30.000 od kojih se najveći deo nalazio u manastirima Judeje, da bi se odatle monaštvo širilo u dolinu Jordana i na poluostrvo Sinaj.

 

 

Monaški redovi i razvoj monaštva

 

Monaški život je veoma evaluirao tokom najranijeg perioda hrišćanstva i razvio se u raznim pravcima. 

Već u 3. i 4. veku izdvojila su se četiri osnovna oblika monaštva: eremitski (pustinjski), kinotički (skitski), kinovijski (opštežiteljni) i filantropski (čovekoljubivi).

 

Eremitski-pustinjski vid duhovnog života organizovao se i razvijao unutar crkve. Prvi poznati pustinjak bio je Pavle Tivaidski, ali je otac celokupnog hrišćanskog monaštva Sveti Antonije (251-356). Živeo je u pustinji više od sedamdeset godina. On i monasi koji su ga sledili organizovali su pustinjski način monaškog života, koji podrazumeva da su sami brinuli za svoje duhovne i lične potrebe, potpuno izolovani od drugih, sami.


Kinotički (skitski) sistem monaškog života uveli su prepodobni Amonije i Makarije. U skitskom obliku monaštva podrazumeva se život monaha u zasebnim kelijama, i samostalna briga o sopstvenim potrebama. Istovremeno, oni prihvataju zajedničko, veoma labavo uređenje u pitanjima bogosluženja, duhovnog vođstva i ličnog opštenja. Zajednički starac (duhovnik), zajednički hram i zajednička trpeza svake nedelje predstavljaju spoljni izraz skitskog monaškog života. Najznačajnija takva zajednica bio je skit u Egiptu, jugozapadno od Aleksandrije.

 

Sledeći oblik organizacije monaškog života predstavlja kinovijski (opštežiteljni) sistem koji je ustanovio prepodobni Pahomije (292-346), takođe u Egiptu, označava zajednički život monaha u manastiru, svako ima svoje zaduženje u korist zajednice, dele trpezu, zajedno su na molitvama, ali svako ima svoju keliju unutar konaka.

 

Poslednji oblik monaškog života nastaje delatnošću Svetog Vasilija Ostroškog. On u gradovima uvodi ustanovu dobrotvornih (čovekoljubivih) zajednica (opštežića) u kojima monasi pomažu onima koji su u oskudici i nevolji. Na taj način, kroz izražavanje ljubavi prema bližnjima, oni izražavaju i pokazuju i svoju ljubav prema Bogu.

 

 

 

Ovo su neki od najznačajnijih monaha ranog hrišćanskog doba:

 

Antonije Veliki (251-356)

 

Antonije Veliki se smatra ocem eremita, pustinjaka, po svojim delima i čudima, iako nije bio među prvim monasima-pustinjacima.

Rođen je u bogatoj Egipatskoj porodici, i sa 34 godine je odlučio da svoj život posveti Gospodu i ode u pustinju i to Vadi el-Natrun (zapadno od Aleksandrije) gde je ostao 13 godina. Potom je prešao u Der el-Memun (blizu Nila), gde je boravio 20 godina u starom Rimskom utvrđenju. Već tada je po svojim duhovnim učenjima postao veoma poznat i posećivan pustinjak i kako bi sačuvao duhovni mir on se opet preselio ali ovoga puta dublje u pustinju na obali Crvenog mora. Upokojio se u 105. godini života, a iza sebe je ostavio neizbrisiv trag u duhovnom učenju i koračanju Božjim putem i veliki broj sledbenika i monaha koji su izgradili manastir  Svetog Antonija 361 godine. blizu mesta njegovog podvizavanja.

 

 

Ilarion (291-371)

 

 Ilarion je jedan od najznačajnijih pustinjaka ranog hrišćanstva.

Rođen je u paganskoj porodici, južno od Gaze. Sa 15 godina je krstio, postao hrišćanin i otišao u Egipatsku pustinju gde se pridružio Antoniju Velikom, gde je ostao 2 meseca 306. godine. Vraća se u Gazu i osniva Lavru u pustinji između Gaze i Majuma 328.godine. Ilarion je u svojoj Lavri bio veoma aktivan, dihovno je podučavao narod, tako da je ubrzo postao veoma tražen, i njegova Lavra se obogatila mnogim monasima od kojih sus e isticali : Zenon, Petar Ivironski i Abba Isaija. Ilarionova učenja su u mnogome uticala na razvoj ranog monaštva, a njegova Lavra-manastir je bio duhovni centar velike oblasti i začetnik Kinovije, monaškog života u komuni.


Hariton

 

Hariton se smatra ocem Judejskog monaštva, i osnovao je prve 3 Lavre. On je došao iz Ikonije (centralna Antolija u Turskoj) u Jerusalim kao hodočasnik i posećivao sveta mesta, kada su ga pljačkaši oteli i odveli u pećinu Vadi Kelt iznad Jerihona. Hariton sledi učenja Antonija Velikog, u keliji pećini svojim duhovnim poukama prikuplja veliki broj sledbenika i kasnije osniva manastir, Lavru Faran koja je po tipiku i uređenju bila osnov, obrazac za formiranje narednih manastira u svetoj zemlji koje su osnivali njegovi sledbenici Jeftimije i Teoktist. Hariton je do upokojenja promeni još 2 Lavre, Doka, zapadno od Jerihona i Soka smaštena iznad Nahal-Tekoa. Svi manastiri Haritona se nalaze na ivicama pustinja ili liticama doline Jordan.

 

Antonije Veliki

 

 

 

Jeftimije (377-473)

 

Jeftimije je jedan od najistaknutijih monaha Judejske pustinje. Rođen je u Melitea u Jermeniji u plemićkoj porodici. Do svoje 29.godine je bio uz porodicu kada se odličuje na hodočašće u Jerusalim, po obilasku svetih mesta 406.godine odlazi u Lavru Faran, koju je osnovao otac Hariton. Nakon 5 godina boravka u Faranu, sa svojim prijateljem monahom pustinjakom Teoktistom odlazi u Pećinu Nahal Og, gde u narednim godinama duhovnim radom pridobijaju veći broj sledbenika i osnivaju kinoviju, manastir 411.godine, prvi te vrste u Judejskoj pustinji.

Lečio je ljude, poznat po izlečenju sina jednog Arapskog velikana. Nakon 10 godina, sa pustinjakom Domicijanom napušta manastir i odlazi u puševine Masade- Marda, koji će činiti jezgro buduće Lavre. Zatim odlazi u pećinu blizu Tel-Zifa, jugoistočno od Hebrona gde osniva kinoviju od Kapar Bariša. I u toj kinoviji je bio mnogo uznemiravan od ljudi pa se vratio u Lavru Tektista blizu Jerusalima. Opet mu se pridružuju brojni pustinjaci i 428.godine osniva svoju Lavru koja nosi njegovo ime Svetoj Jeftimija po obrascu Lavre Faran

 Jeftimije se upokojio u svojoj 97.godini života (482.godine), a njegova Lavra je promenila tipik u kinoviju, komunu monaha.

U njegovo vreme se centar monaštva seli iz Egipta u Izrael.

 

 

 

 

Jeftimije

 

Teoktist  (-451)

 

On je bio monah u Lavri Faran, gde je bio pod nadzorom monaha Haritona. 411.godine se sa bliskim pustinjacima preselio u pećinu na litici Nahal Og, i mnogi pustinjaci su mu se pridružili, vremenom. Teoktist je bio iguman ove kinovije, i po njemu je Lavra i dobila naziv Svetog Teoktista-Deir Muklikh, koja se nalazi iznad Nahal Oga.

   

 

Theoktistus - painting in

   St. Gerassimos

 

 

 

 

Sava Osvećeni  (439-532)

 

Sava je rođen u Mutalaska, u Kapadokiji 439 godine n.e. Sa 8 godina je otišao u kinoviju u Kapadokiji gde se zamonašio i gde je boravio 10 godina, nakon toga je otišao u Jerusalim na kratko odakle je otišao u Judejsku pustinju u kinoviju Jeftimija na 12 godina. Sa 30 godina je dobio blagoslov da postane pustinjak, otišao je u pustinju Judeje kroz koju je lutao 5 godina, da bi se nastanio u jednu pećinu, narednih 10  godina, blizu današnjeg manastira Svetog Save- Mar Saba u kojoj je našao idealno mesto za odmor i podvizavanje.

Sava je osnovao Lavru u svojoj 45 godini, 483.godine. oko koje se nalazi mnoštvo kelija i pećina u kojima se i danas podvizavaju monasi, pustinjaci.

Sveti Sava je punih 50 godina gradio LAvru Svetog Save Osvećenog- Mar Saba. Manastir je nekoliko puta proširavan radi sneštaja velikog broja monaha i okružen je debelim zidovima zbog zaštite od lopova, pljačkaša i raznih vojski.

Sava Osvećeni je za ovo vreme uz pomoć sledbenika monaha igradio još 13 manastira u Judejskoj pustinji- 7 Lavri i 6 Kinovija. Neki manastiri su došli pod njegovo rukovodstvo kao što su : manastiri Svetog Jeftimija, Svetog  Teoktista u kojima je stekao veliki broj vernika. Novim tipicima je izmenio obaveze i život monaha.

Sveti Sava Osvećeni je prvi formulisao i jasno odredio pravila ponašanja i službe monaha - pustinjaka. Sava se upokojio 532 godine u svojoj 93 godini života i njegove mošti počivaju u grobnoj kapeli u dvorištu Lavre Svetog Save OSvećenog.

 

Sava Osvećeni

 

Gerasim (-475)

 

Gerasim je bio monah iz Likije, današnja Anadolija, Turska. On je bio iguman manastira koji je u zajednici brojao 70 monaha, istočno od Jerihona, koji je vodio stroga pravila asketizma.On se smatra jednim od osnivača druge generacije značajnih eremita-pustinjaka Judejske pustinje koji su pratili učenja Jeftimija i Haritona.

Manastir Deir Hijla je sagrađen u veličini Lavre a obuhvata kelije i pećine za eremite sa jednim centrom. Monasi su se sastajali u centru manastira Subotom i nedeljom, dok su drugim danima živeli izolovano, usamljenički. U Centralnom delu Manastira je katolikon- glavni hram po imenu Svetog Gerasima. Monaška pećina se nalazi 1km na istok, Ein Nukeil i u planinama ove oblasti.

Gerasimos je prisustvovao četvrtom Ekumenskom saboru u Halkedonu 451 godine. Ovaj skup je bio ključan u donošenju narednih odluka i doveo je do rascepa istočnog pravoslavnog sveta. Gerasim je prvo bio protiv odluka sabora, a kasnije ih je podržao.

Sveti Gerasim se upokojio 475.godine

 

 

Gerasi

SRBI SVETITELjI


1. Avakum, prepodobni - đakon (17/30. decembar)
2. Anastasija, prepodobna - Ana, mati svetitelja Save (22. jun / 6. jul)
3. Angelina, prepodobna - despotica (30. jul /12. avgust i 10. / 23. decembar)
4. Arsenije Sremac, svetitelj - arhiepiskop(28. oktobar/10. novembar)
5. Branko Dobrosavljević, sveštenomučenik - sveštenik (24. april / 7. maj)
6. Vasilije Ostroški Čudotvorac, svetitelj (29. april /12. maj)
7. Visarion Saraj, prepodobni (21. oktobar / 3. novembar)
8. Vladislav sveti - Stefan Vladislav, kralj (24. septembar / 7. oktobar i 30. jul /12. avgust)
9. Vukašin, mučenik - seljak iz Klepaca (16. /19. maj)
10. Gavrilo Lesnovski, prepodobni (15. / 28. januar)
11. Gavrilo Prvi, svetitelj - patrijarh (13./26. decembar)
12. Georgije (Đorđe) Bogić, sveštenomučenik -paroh našički (4. /17. jul)
13. Grigorije Mlčalnik, prepodobni (7. /20. decembar)
14. Grigorije, svetitelj - episkop raški (30. avgust / 12.septembar)
15. David, prepodobni - Dimitrije Nemanjić, knez (24. septembar / 7. oktobar)
16. Daiilo Drugi, svetitelj - arhiepiskop (20. decembar / 2. januar)
17. Dositej Vasić, ispovednik - mitropolit zagrebački (31. decembar /13. januar)
18. Đorđe Kratovac, sveti Georgije Novi novomučenik (11. / 24. februar i 26. maj / 8. jun)
19. Jakov, svetitelj - arhiepiskop (3. / 16. februar)
20. Jevstatije Prvi, svetitelj - arhiepiskop (4./17. januar)
21. Jevstatije Drugi, svetitelj - arhiepiskop (16. /29.avgust)
22. Jelena Dečanska, prepodobna (21. maj / 3. Jun)
23. Jelena, sveta - kraljica (30. oktobar /12. novembar)
24. Jelisaveta, prepodobna Jelena Štiljanović, kneginja (4/17. oktobar)
25. Jefrem, svetitelj - patrijarh (15. / 28. jun)
26. Jefrosinija, Jevgenija, prepodobna - Milica, kneginja (19. jul /1. avgust)
27. Jeftimije Dečanski, prepodobni (11. / 24. novembar)
28. Joakim Osogovski, prepodobni (29. /16. avgust)
29. Joanikije Devički, prepodobni (2. / 15. decembar)
30. Joanikije, svetitelj - patrijarh (3/16. septembar)
31. Joanikije Lipovac, sveštenomučenik - mitropolit crnogorsko-primorski (4./17. jun)
32. Joasaf srpski Meteorita, prepodobni - poslednji Nemanjić (20. april / 3. maj)
33. Jovan Vladimir, sveti - kralj zetski (22. maj / 4. jun)
34. Jovan Novi, sveti - despot Branković (10. decembar / 23. decembar)
35. Josif Novi, svetitelj (15. / 28. septembar)
36. Kirilo, svetitelj - patrijarh (30. avgust /12. septembar)
37. Lazar, sveti velikomučenik - knez (15. / 28. jun)
38. Makarije, svetitelj - patrijarh (30. avgust /12. septembar)
39. Maksim, svetitelj - arhiepiskop - despot Đorđe Branković (18. / 31. januar)
40. Milutin, sveti kralj (30. oktobar /12. novembar)
41. Nestor Dečanski. prepocobni (11. / 24. novembar)
42. Nikodim, svetitelj - arhiepiskop (11. / 24. maj)
43. Nikodim Tismanski. prepodobni (21. decembar / 8. januar)
44. Nikon, svetitelj - patrijarh (30. avgust /12. septembar)
45. Petar Zimonjić, sveštenomučenik - mitropolig dabrobosanski (4. /17. septembar)
46. Petar Koriški. sveti (5. /18. jun)
47. Petar Cetinjski Čudotvorac, svetitelj (18./31. oktobar)
48. Platoi Jovanović, sveštenomučenik - episkop banjalučki (22. april / 5. maj)
49. Prohor Pčinjski, prepodobni (19. oktobar /1. novembar)
50. Rafailo Banatski Hilandarac, prepodobni (16/29. avgust)
51. Rafailo Momčilović - sveštenomučenik - iguman manastira Šišatovca (21. avgust / 3. septembar)
52. Sava Prvi, svetitelj - arhiepiskop (14. / 27. januar)
53. Sava Drugi, svetitelj - arhiepiskop (8./21.februar)
54. Sava Branković, svetitelj, mitropolit erdeljski (24. maj /7. jun)
55. Sava Treći, svetitelj - arhiepiskop (26. jul / 8. avgust)
56. Sava Trlajić, sveštenomučenik -episkop gornjokarlovački (4. /17. jul)
57. Simeon Mirotočivi, sveti - Stefan Nemanja veliki župan (13. / 26. februar)
58. Simon Monah, prepodobni - Stefan Prvovenčani, kralj (24. septembar / 7. oktobar)
59. Sinaiti prepodobni: Romil Ravanički (16. / 9. januar), Roman Sinait, Nestor, Martirije, Sisoje, Zosim Tumanski, Jov (6. / 19. maj)
60. Spiridon, svetitelj - patrijarh (15. / 28. jun)
61. Stefan Dečanski, sveti - Stefan Uroš Treći ( kralj (11/24. novembar)
62. Stefan Lazarević, sveti - despot (19. jul /1. avgust)
63. Stefan Piperski, prepodobni (20. maj / 2. jun)
64. Stefan Slepi, sveti - despot Branković (9. oktobar / 22. oktobar)
65. Stefan Uroš, sveti - car (2. /15. decembar)
66. Stefan Urošic Nemanjić, sveti - knez(11. / 24. novembar)
67. Stefan Štiljanović, sveti - knez (4. /17. oktobar)
68. Teodor Nestorović, sveštenomučenik - episkop vršački (29. /16. maj)
69. Teodor (Sladić) Komogovinski, sveti mučenik (Teodorova subota)
70. Teoktist, prepodobni Dragutin kralj (30. oktobar /12. oktobar)  

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Hilandar.info
 

Vesti iz Hilandara
 
Jerusalimska patrijaršija
 

Vesti iz Svete zemlje
 
Manastir Svetog Save Osvećenog
 

Manastir Svete Katarine Sinaj
 

Sveto pismo online
 
 
 
Mapa sajta
 

©2014-2017 Svetazemlja.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev