Sveta zemlja
 
Sveta zemlja
Sv.Arhangeli Jerusalim
Sinaj Istorija  
 
  

Istorija Sinaja

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

 

 

Sinaj i put jevrejskog egzodusa

 

Sinaj je bio scena nekih najvažnijih događaja izrailjske istorije. Međutim, kada Stari Zavet govori ο Sinaju, on ne misli na celo poluostrvo nego na pet manjih krajeva divljine na ovoj prostranoj teritoriji, kao što su: Sur, Sin, Sinaj, Faran i Zin. Sinajska pustinja se nalazi oko gore Sinaja. Ipak, njenu tačnu lokaciju teško je ustanoviti, jer se njene granice određuju prema drugim geografskim nazivima, takođe neodređenim. U opštim crtama, Biblija određuje ovaj deo pustinje između pustinja Sina i Farana - u blizini Elima, Refidima i Kivrot-Antave (2 Moj 16,1; 19,1-2; 4 Moj 10,12; 33,5-16).

Tradicionalna lokacija Sinajske pustinje je u južnom središnjem delu poluostrva. U ovoj pustinji Izrailjci su se ulogorili kada su primili Zakon (2 Moj 19; 3 Moj 7,38), gde je sproveden popis naroda (4 Moj 1,19; 3,14, 26,64), a gde su svetkovali Pashu (4 Moj 9,5). Takođe, u ovoj pustinji Mojsije je video nesagorivu kupinu (2 Moj 3,1-2; Dap 7,30,38). U Sinajskoj pustinji postavljena je skinija daleko izvan logora, ο kojoj se govori u (2 Moj 33,7; 34,34; 3 Moj 1,1; 4 Moj 1,1; 3,14). U Sinajskoj pustinji Izrailjci su i drugi put praznovali Pashu, na godinu dana posle prve Pashe u Egiptu (4 Moj 9,1).

Gora Sinaj je planina na kojoj je Mojsije primio Zakon (2 Moj 31,18; 34,29,32; 3 Moj 26,46; Nem 9,13). Biblijski pisci govore ο gori Sinaju pod raznim nazivima: "gora", "gora Božija", "gora Horiv" i "gora Božija u Horivu". Ova planina je imala značajnu ulogu u duhovnom razvoju Mojsijevom (2 Moj 3,1-12), a njen svešteni karakter uvećan je kad je Sinaj postao mesto božanskog otkrivenja (2 Moj 19,18,20,23; 24,16; 5 Moj 33,2; Sud 5,5; Ps 68,8). Božije prisustvo na njenom vrhu simvolisalo je božansku zaštitu (Sud 5,4-5; Ps 68,9). U svojoj alegoriji ο dva zaveta, Apostol Pavle koristi Sinaj da simvoliše Stari Savez (Gal 4,24-25; Jev 12,19-21).

Na tu Sinajsku goru, obavijenu gustim oblacima, pred sabranim narodom na padini gore, sišao je Bog okružen hiljadama Anđela (up. 5 Moj 32,3 i Ps 38,17 sa Dap 7,38,53; Jev 2,2), s munjama i gromovima i moćnim trubnim zvucima (2 Moj 19,16; Jev 12,18). Odatle je Bog izgovorio Deset zapovesti zakona (2 Moj 20,1) i dao Mojsiju, jedinom čoveku, koji je bio na gori tokom 40 dana i noći (2 Moj 24,18), mnoge uredbe (propise) koje se odnose na život naroda u zajednici, ustrojstvo skinije, služenje svetu i žrtvoprinošenje (2 Moj 21-31).

Posle ovoga, Mojsije je sišao sa dve tablice zaveta (31,18; 35,15-16), ali kad je video zlatno tele, negodovao je i razbio ih (32,19); zatim je isklesao dve nove tablice na koje je Bog prstom urezao Dekalog, posle drugog 40-dnevnog boravka na gori (34,1-28; up. 5 Moj 9,9; 10,4). Ostale uredbe date na Sinaju zapisane su u knjigama Mojsijevim, bez naročitog poretka, s povremenim istorijskim zapisima (3 Moj 7,38; 25,1; 26,46; 27,34; 4 Moj 3,1-5,14; 5,23; 29,1). Na drugim mestima nalaze se otkrivenja i proglasi koje je Bog dao Mojsiju na gori. U (Gal 4,24-25) Apostol Pavle upoređuje Sinaj, "koji rađa za robovanje", čija je praslika bila Agara, s gornjim Jerusalimom, čija je praslika bila Sara. Isto tako, (Jev 12,18) poredi strašnu goru Sinaj s divnom gorom Sion.

Mada knjige Izlaska (2 Moj) i Brojeva (4 Moj) pružaju mnoge detalje ο pravcu putovanja Izrailjaca iz Egipta u Moav, malo navedenih mesta sa izvesnošću može da se identifikuje. U stvari, ο pravcu lutanja po Sinaju još i danas se diskutuje. Stručnjaci se najčešće opredeljuju za jedan od moguća tri pravca kretanja: severni, centralni i južni. Sledstveno tome, dovodi se u pitanje i lokacija gore Sinaj. Negde oko desetak planina na Sinaju i u severozapadnoj Arabiji identifikuje se sa ovom svetom gorom. Ali naučnici ne prihvataju nijednu jednoglasno.

Pošto nijednu od teorija ο gori Sinaju ne potkrepljuju arheološki nalazi, moraju se uzeti u obzir jevrejska i hrišćanska tradicija. U vezi s tim možemo reći da bi gora Sinaj najverovatnije mogla da bude sadašnja tkz. Mojsijeva gora, ili neka druga planina u njenoj neposrednoj blizini. Ova identifikacija pretpostavlja da su Izrailjci išli preko poluostrva južnim pravcem puta, i tako stavlja Sinajsku pustinju i njenu slavnu goru-planinu u jugosredišnje Sinajsko poluostrvo.

U Prvom svetskom ratu na poluostrvu su vođene velike borbe između Saveznika i Turaka, koji su oblast evakuisali početkom 1917. godine.

U Drugom svetskom ratu u vrhu Sueckog zaliva bilo je organizovano (1944) prihvatilište i logor za ranjenike NOV i izbeglice u El-Šatu.

U toku napada Izraela, Velike Britanije i Francuske na Egipat od 29. oktobra do 5. novembra 1956. godine na poluostrvu su vođene velike borbe. U ratu koji je Izrael vodio protiv UAR, Jordana i Sirije u julu 1967. izraelske trupe su osvojile celo Sinajsko poluostrvo do istočne obale Sueckog kanala. Danas Sinajsko poluostrvo pripada Egiptu.

(nastavak teksta nakon istraživanja)

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Hilandar.info
 

Vesti iz Hilandara
 
Jerusalimska patrijaršija
 

Vesti iz Svete zemlje
 
Manastir Svetog Save Osvećenog
 

Manastir Svete Katarine Sinaj
 

Sveto pismo online
 
 
 
Mapa sajta
 

©2014-2017 Svetazemlja.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev