Sveta zemlja
 
Sveta zemlja
Sv.Arhangeli Jerusalim
Manastiri U Jerusalimu  
 
  

Manastiri u Jerusalimu

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

 

 

Ovde su predstavljeni svi pravoslavni manastiri i hramovi u starom Jerusalimu. Ovi hramovi pripadaju Grčkoj, Jermenskoj, Ruskoj, Sirijskoj, Koptskoj, Etiopskoj patrijaršiji pravoslavnih crkava, kao i katolički i grko-katolički koji su ranije bili grčko pravoslavni. Većina njih pripada Jerusalimskoj Patrijaršiji tj. Grčkoj pravoslavnoj crkvi.

Ova stranica će nadalje da se dopunjuje novim informacijama.

 

Hram Groba Gospodnjeg Hram Svetog Jovana, jermenski
Hram Vaskrsenja Gospodnjeg Manastir Svetog Jovana u Ein-Keremu
Grob Majke Božje Manastir Svetog Simeona iz Katamone
Hram Uspenja Presvete Bogorodice Manastir Svetog Onufrija
Manastir mala Galileja Manastir Svetog Siona
Koptska patrijaršija Manastir Svetog Stefana
Hram Svetog Antonija Manastir Svetog Modestosa
Hram Svete Jelene Manastir Svetog Pantelejmona
Grčka Pravoslavna patrijaršija Kapela Svetog Mihajla
Hram Svetog Konstantina i Svete Jelene Etiopsko/Koptska kapela na krovu Deir Al Sultan
Hram Svetog Jakova Hram Svetih Anđela, Deir Al Zeiton
Manastir Svetog Krsta Hram Svetog Jovana, jermenska
Hram Svetog Jovana Jermenska Patrijaršija
Monastir Svetog Avrama Hram Svetog Teodora
Hram Aleksanda Nevskog Hram Svetog Marka
Hram Svetog Haralampija Hram Svetog Marona
Etiopska patrijaršija Deir Al Habaš Manastir Svete Ane i Svetog Joakima
Manastir Svetog Spiridona Hram Svete Ane
Manastir Svetog Eftimija Hram Svetog Nikodima Deir Al Ads
Manastir Saidnaja, Saida Hram pretorijum
Manastir Svete Katerine Hram Svetog Jovana krstitelja
Manastir Svetog Arhangela Mihajla Manastir Svete Marije
Manastir Svetog Georgija Hram Svetog Georgija
Hram Svetog Vasilija Manastir Svetog Pantelejmona
Manastir Svetog Teodora Manastir Gala Fangaja
Manastir Svetog Nikole  

This is a list of over 50 Churches in the Old City of Jerusalem - of all different Christian denominations, of all different periods in Jerusalem's history.  izvor: Jerusalem.com

 

Pravoslavni manastiri u starom gradu Jerusalima


 

 

Pravoslavni manastiri u okolini Jerusalima

 

 

Hram Groba Gospodnjeg,  Hram Vaskrsenja Gospodnjeg

 

 

Vizantijski period (početak gradnje hrama)

Konstantin Veliki (Flavius Valerius Constantinus) svojim Milanskim ediktom 313. godine zaustavio je progon hrišćana. Godine 324. Konstantin pobeđuje Likinija i postaje samodržac Rimskog carstva. Dvadesetog maja 324. godine počinje sa radom Prvi vaseljenski sabor u Nikeji, koji je sazvan radi arijanske jeresi. Na ovom saboru učestvovao je i jerusalimski episkop Makarije, u to vreme još nije bila osnovana jerusalimska patrijaršija). Episkop Makarije je za vreme Sabora nekoliko puta razgovarao sa Konstantinom ostvarima koje su se ticale svetih mesta u Jerusalimu. Tako je jednom prilikom pomenut idolopoklonički hram Afrodite, koji je bio podignut na Golgoti, ka kojoj su, kao mestu stradanja Hristovog, hrišćani već činili svoja hodočašća. U to vreme, sveta Jelena, majka cara Konstantina Velikog, doputovala je u Jerusalim sa namerom da vaspostavi pravu veru u Boga, a da se na onim mestima, koja je Bogočovek Hristos Svojim nogama osvetio, podignu crkve. Posebnu brigu sveta Jelena posvetila je oblasti Golgote. Na ovom mestu car Adrijan je postavio neznabožačke statue sa namerom da spreči hodočašće hrišćana na tosveto mesto. Prvi zadatak svete Jelene bio je da nađe Časni Krst. Njen trud urodio je plodom, pošto je u jednoj pećini na Golgoti pronašla Časni Krst, zajedno sa druga dva krsta na kojima su bili raspeti razbojnici. Kada je Časni Krst položen na jednu upokojenu ženu, ona je vaskrsla, čime je projavljena sila Časnoga Krsta. Posle ovog divnog čuda, čitavo mesto je očišćeno od idola, a potom osvećeno. Tako je mesto Raspeća i pogrebenja Hristovog postalo svima dostupno. Svi predmeti iz neznabožačkog hrama su uklonjeni, a radovima iureĐenjem toga mesta postavljen je arheološki temelj ponovnog otkrivenja sveštenih mesta u Jerusalimu. Uz carsku pomoć, tada je prvi put izgrađena crkva Vaskrsenja na Golgoti. O tome nam svedoči Jevsevije Kesarijski, navodeći u svojoj Crkvenoj istoriji pismo koje je Konstantin Veliki uputio episkopu jerusalimskom Makariju.

Konstantin Veliki je sam dao nacrt zaizgradnju crkve, ali je u tome veliku slobodu dao isamome Makariju. Po Teodoritu Kirskom, sveta Jelena je predala Konstantinovo pismo episkopu Makariju.Sokrat u svojoj Crkvenoj istoriji svedoči da je crkva podignuta po planu arhitekte Zinovija. Elementi ovog projekta sačuvani su i u kasnijim rekonstrukcijama, kao na primer otvorena kupola (rotunda) iznad Svetog Groba, verovalo se da jedino nebo može pokrivati Grob Gospodnji).Za izgradnju crkve Vaskrsenja uložen je veliki trud i podvig, jer je čitava oblast oko Svetog Groba morala bitiureĐena i poravnata. Pored toga, mesto Groba Gospodnjeg je tako napravljeno da je svuda oko njega moglo biti slobodnog prostora. Većina arheologa se slaže da je Golgota bila obuhvaćena i prvom crkvom, i toupravo u njenom današnjem obliku. To možemozaključiti i iz mnogih drugih istorijskih spisa, kao što susvedočanstva, koja je u svojim Katihezama ostavio sveti Kirilo Jerusalimski (gl. 24).Radovi na crkvi Vaskrsenja su završeni 325. godine, aosvećenje je bilo 13. septembra 336. godine u vreme Sabora u Tiru. Prva crkva Vaskrsenja poznata je kao „Konstantinova bazilika", a delimičan opis o njenom nastanku zapisan je u delu Život svetog Konstantina od Jevsevija Kesarijskog.

 

Persijski i arapski period

Godine 614. persijski kralj Hozroj Drugi osvojio je Jerusalim. Tom prilikom Jerusalim je doživeo strašnarazaranja. Brojni hrišćani stradali su od Persijanaca injihovih saradnika Judeja. Tada je razrušeno više od trista manastira u Jerusalimu i okolini. Istu sudbinu doživele su i crkve u gradu, kao npr. crkva PresveteBogorodice na svetom Sionu, izgrađena u vreme cara Justinijana u spomen Uspenja Presvete Bogorodice na Maslinskoj gori.Crkva Vaskrsenja Hristovog je takoĐe bila meta mržnje Zorooasta, pa je bila spaljena. Persijanci su iz crkvepokrali sve najvrednije darove starije od trista godina,koje su crkvi Vaskrsenja darovali Konstantin Veliki i carica Jelena, a i carica Evdokija. Između ostalih dragocenosti, tu se našao i dijamantski krst Teodosija Drugog, koji je bio postavljen na Golgoti; veoma vredankrst carice Teodosije; putir od oniksa (za koji se verovalo da je sam Gospod Hristos na Tajnoj večeri pio iz njega); dijadema etiopske carice Elisvan; svete utvariiz Solomonovog hrama, veliki dar cara Justinijana. Najvrednija ukradena dragocenost bio je Časni Krst, koji se nalazio na zlatnom postolju na Golgoti i bio zapečaćen patrijaraškim pečatom. Ovaj događaj je uzdrmao hrišćanski svet.

Časni Krst je, sa svim drugim dragocenostima, odnesen u glavni grad Persijskog carstva, a jerusalimski patrijarh Zaharija odveden je uropstvo.U ovo vreme, Modest, iguman manastira svetog Teodosija, uz pomoć aleksandrijskog patrijarha Jovana Milostivog, činio je sve da pomogne i uteši palestinske hrišćane. Sam je mnoge zarobljenike otkupio iz ropstva i brinuo se da prehrani mnoštvo sirotinje, a monaštvo da vrati u manastire. Ponovnu izgradnju crkve Vaskrsenja,

Modest je počeo sa monahom Antiohom, sakupljajući pomoć na čitavom Istoku. U tom velikom podvigu pomagao im je sveti Jovan Milostivi, šaljući ne samonovac, već i mnoge radnike i potrebne materijale za izgradnju crkve Vaskrsenja. Radovi na crkvi Vaskrsenja završeni su 626. godine.MeĐutim, zbog velikog siromaštva koje je vladalo u čitavoj oblasti, crkva nije obnovljena u istom sjaju kao prvi put. Predanje kaže da je prvi čovek koji se krstio u obnovljenoj crkvi Vaskrsenja bio jedan persijski vojnik, kasniji velikomučenik Anastasije Persijanac. Kada je vizantijski car Iraklije pobedio Persijance, oslobodio je patrijarha jerusalimskog Zahariju, a sam je uzeo Časni Krst i doneo ga u Konstantinopolj, a potom ga 630.godine vratio u Jerusalim. Taj dogaĐaj se praznuje kaoVozdviženje Časnoga Krsta, i od tada se u svim pravoslavnim crkvama 14. septembra praznuje taj jedinstveni događaj.

Car Iraklije je dao velike priloge zaobnovu i ukrašavanje crkve Vaskrsenja i drugih svetihmesta u Jerusalimu, a osiromašeni narod je oslobodio poreza, kako bi mu omogućio lakši život. Nova crkva Vaskrsenja bila je izgrađena u vizantijskom stilu, a istorijske podatke o njenoj obnovi, u vreme Iraklija,nalazimo u putnim zapisima Arkulfa iz 1680.godine.Kalif Omar je 637. godine zavladao Jerusalimom. Podogovoru sa patrijarhom jerusalimskim Sofronijem, onizdaje dekret (Actiname), kojim se osigurava vlast Romeja nad svetim mestima i definiše pravo i obaveze hrišćana. Ovaj dokument je garantovao sigurnosthrišćanima i svim hodočasnicima, kao i svetim mestima.Drugi dekreti, upućeni potonjim patrijarsima, detaljnije opisuju vlasnička prava vezana za sveta mesta.

Godine 813. u vreme kalifa Al Mamouna, patrijarh jerusalimski Toma počinje rekunstrukciju i obnovukupole crkve Vaskrsenja. Radove je u najvećoj meri platio bogati Egipćanin Vokam. Potrebna građa je dovožena sa Kipra, a radovi su završeni 814. godine.Patrijarh Toma je, prilikom ovih radova, u središnjoj kupoli crkve ugradio jednu manju, sa ciljem da crkvu zaštiti od vremenskih nepogoda. Međutim, to je izazvalo protivljenje jednog moćnog muslimana Obaidvala, koji je, zbog ovih navodnih izmena na hramu, pokrenuo tužbu protiv patrijarha, optužujući ga da je crkvaVaskrsenja postala viša i od Omarove džamije. Osvojim uticajem uspeo da okrivi patrijarha i njegove saradnike, koji su potom bili uhap šeni. Prilikom svoje odbrane, a po savetu drugog dobronamernog muslimana, patrijarh Toma je pitao svoje tužitelje da li znaju koja jevisina kupole. Pošto oni to nisu znali, otišli su posramljeni. Tako su patrijarh i njegovi saradnici bili oslobođeni, a ovaj dobronamerni musliman koji im je svojim savetom pomogao, bio je bogato nagrađen.

Odnosi jerusalimskih hrišćana i muslimanske vlastizavisili su najviše od odnosa između Kalifata i vizantijskih careva.Godine 969. jedna razjarena grupa muslimana upala je u crkvu Vaskrsenja i potpuno je demolirala, izražavajući nezadovoljstvo prema nekim odlukama tadašnjeg cara Nikifora Drugog Foke. Tom prilikom, jerusalimski patrijarh Jovan Četvrti stradao je mučenički, plamenom sažežen.

Godine 995. Egiptom je zavladao Hakim Ibn Amrilah, čija je majka bila hrišćanka. Istorija ga pamti kao jednog nepostojanog i nepredvidivog tiranina. Njegove odluke nikada nisu bile dugotrajne, što je imalo velikog uticaja na njegovu politiku, posebno u sferi odnosa prema veri. Progonio je hrišćane sa mnogo većim fanatizmom odnjegovih prethodnika, želeći time da prikrije svoje hrišćansko poreklo. Najveći izraz njegove mržnje premahrišćanima rezultirao je razorenjem crkve Vaskrsenjan je 1110. godine. Tvrdi se da je neko od njegovih ljudi u noći napada na crkvu Vaskrsenja ubacio psa u jerusalimsku džamiju, što je izazvalo veliki gnev muslimana usmeren protiv jerusalimskih hrišćana. Tada je Hakim naredio potpuno razorenje crkve Vaskrsenja,dok je razjarena masa rušila druga sveta mesta. Kada suih porušili, muslimani su sakupili drva i sve ruševinespalili. U ovim stravičnim razaranjima preostala je samo Golgota, kao znak svetosti ovog mesta. Pre nego su završili svoje divljanje, fanatični muslimani su zarobili jerusalimskog patrijarha, oslepili ga i poslali u okovima u Kairo. Ovo drugo pustošenje crkve Vaskrsenja ostavilo je gorak utisak na čitav hrišćanski svet. Promenivši kasnije svoje mišljenje, Hakim je dozvolio ponovnu obnovu crkve, ali se niko nije usudio da to učini sve dok je trajala njegova tiranska vlast. Posle Hakimove smrti,nasleđuje ga njegov sin Dareh.

U to vreme vizantijski car  je bio Roman Treći. On će, u dogovoru sa Darehom, dobiti dozvolu za obnovu crkve Vaskrsenja. Tada počinju radovi na crkvi, koji će se nastaviti u vreme njegovog naslednika Mihaila i Konstantina Osmog Monomaha.Posle progona kalifa Dareha, dolazi do novog sporazuma sa Konstantinopoljem. Shodno tom sporazumu, Konstantin Monomah oslobađa pet hiljada muslimana, sa ciljem da pomognu radove na obnovi crkve Vaskrsenja. Tako će 1048. godine radovi na crkvi biti završeni.

 

Krstaški, Otomanski i kasniji period

Godine 1099. dolaze krstaši pred zidove Jerusalima. U pregovorima sa muslimanima zaključen je sporazum o zaštiti hrišćanskih svetinja, a 16. jula iste godine Jerusalim pada u ruke Franaka i njihovog vođe Gotfrida. Njihova vlast će trajati osamdeset osam godina. Za ovo vreme, Latini su pazili na crkvu i uz pomoć vizantijskih careva održavali je i čuvali od promena njenu građevinu. Oni su se posvetili prvenstveno obnovi latinskog patrijarhata, u čemu im je takođe pomogao vizantijski car Manuil Komnen. Godine 1187. Saladin progoni krstaše i postaje vladar Jerusalima. Zajedno sa konjanicima, i latinski klir napušta sveti grad. Saladin je, u cilju obezbeđenja crkve, zazidao sva vrata osim glavnih i postavio prozore na kupoli crkve. Uz to, Saladin je naredio da se uzme krst sa crkve Vaskrsenja, koji je krasio kupolu, i dozvolio da on bude nošen ulicama grada. Štete na crkvi bi bile i veće da nije bilo pravovremene intervencije vizantijske diplomatije. Car Isakije Angel o svemu je obavestio i samog sultana, posle čega Saladin izdaje dekret, po kome sve crkve u svetim mestima ponovo postaju vlasništvo Romeja. Ovaj dekret će kasnije biti postavljen na samom ulazu u crkvu. Od tada, pa sve do 1229. godine, pravoslavni hrišćani su imali vlast nad crkvom Vaskrsenja.

Te 1229. godine, nemački car Fridrih Drugi Barbarosa osvaja Palestinu i postaje vladar u Jerusalimu. Ponovo dolazi do povratka latinskog klira, a pravoslavnima će sve do 1244. godine biti ukinuta sva prava, i oni će za to vreme trpeti velike strahote.Egipatski sultan Saleh Egijup, 1244. godine osvaja Svetu Zemlju i vraća pravoslavnima vlast nad svetim mestima, predajući ključ crkve Vaskrsenja grčkom patrijarhu.

Godine 1390. crkva Vaskrsenja biva potpuno obnovljena i renovirana uz pomoć grčkog cara Jovana Kantakuzina.

Krajem 14. i početkom 15. veka, muslimani su doživel iveliko stradanje od Mongola, tako da se održala samo jedna jaka dinastija Mameluka u Egiptu. Oni su preživeli zahvaljući su životu sa Koptima u Egiptu. Koptima je pripadao jedan deo u hramu Vaskrsenja, kao i poneka druga sveta mesta. Od tada počinje pojava da se i drugim konfesijama daje ponešto od svetih mesta. Oni su dobili kapelu gde je razdeljivana riza Gospoda Isusa Hrista i jedno mesto iza Groba Gospodnjeg (Baldahin).

Maroniti su dobili kapelu na mestu Ne dotiči me se, a Jermeni mesto gde je stajala Presveta Bogorodica i sveti apostol Jovan. Posle pada Konstantinopolja (što će dodatno otežati položaj pravoslavnih) monofiziti će se drznuti da traže i sam ključ crkve Vaskrsenja. Ovakvo stanje će trajati sve do 1517. godine, do dolaska otomanskog sultana u sveti grad Jerusalim. On će svojim hatišerifom garantovati prava i vratiti vlast nad crkvama i svetim mestima jerusalimskom patrijarhu Doroteju. I pored toga,godinama su trajale trzavice sa nepravoslavnima oko toga ko treba da poseduje ključ hrama. Sultana Selima nasleđuje njegov sin Sulejman, koji će ključ crkve Vaskrsenja predati na čuvanje muslimanima, i ta tradicija je sačuvana do danas. Godine 1537. potpisan je mir između Evropljana i Otomanske imperije, posle čega u Svetu Zemlju stižu franciskanski monasi. Oni su malo-pomalo latinizirali maronite i tako preuzeli njihova sveta mesta. Na sličan način, franciskanci će se proširiti i na druga sveta mesta.Crkva Vaskrsenja je ponovo obnovljena 1720. godine, u vreme patrijarha Hrisanta, s tim što su predstavnici svake konfesije obnavljali deo crkve koji je pripadao njima, dok je Sveti Grob ostao kao što je i bio.

Crkva Vaskrsenja doživeće novu tragediju 1808. godine,kada će, nepažnjom jednog jermenskog mornara, izbiti požar na ikonostasu jermenske kapele. Požar se veoma brzo proširio, a u njegovom gašenju učestvovali sufranciskanci i monasi bratstva Svetoga Groba. Međutim, plamen se toliko proširio da je uskoro stigao i do kupole. Od vatrene stihije u crkvi je sačuvan samo Grob Gospodnji. Ovo je bilo očigledno čudo, da Grob Gospodnji uopšte nije bio zahvaćen vatrom velikog požara u crkvi Vaskrsenja. U vreme ove tragedije, patrijarh jerusalimski Polikarp je bio u Konstantinopolju.

Kada je čuo za požar u crkvi, obratio se vaseljenskom patrijarhu Kaliniku za pomoć. Tako oni zajedno kreću u obnovu crkve, u ko ju će se uključiti i drugi patrijarhati.Tom prilikom upućen je i dopis sultanu Mahmutu da odobri obnovu crkve. Radovi na obnovi crkve će početi 1809. godine, pod rukovodstvom carskog arhitekte Komninosa. Uprkos teškoćama koje su pravili nepravoslavni i nehrišćani, crkva je relativno brzo obnovljena, tako da će njeno ponovno osvećenje biti 13.septembra 1810. godine. Jednim delom radove je pomogla čak i Francuska vlada. Delovi crkve koji su pripadali nepravoslavnima bili su im ponovo vraćeni.

Godine 1834. otvoreni su prozori na kupoli crkve Vaskrsenja, koji su zatvoreni u vreme Saladina. Sredinom 1842. godine, crkva Vaskrsenja će doživeti novu obnovu, koju će izvesti pravoslavni Grci uz dozvolu sultana Medgita. I ovom prilikom u obnovi crkve delimično su učestvovali i Francuzi. Posle Krimskog rata, Rusija, Francuska i Turska odlučuju dazajedno obnove crkvu, zadržavajući status kvo po pitanju vlasništva crkve. Ovi radovi su počeli 1867. godine i trajali su ukupno dve godine. Time su zaključeni najznačajniji dosadašnji radovi na crkvi Vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu.

 

Današnje stanje

Hram Hristovog Vaskrsenja (crkva Groba Gospodnjeg) je danas veliki arhitektonski kompleks pod kupolom, na Golgoti i mestu Raspeća. Na centralnom delu ispod kupole hrama nalazi se i crkvica (kapela) Groba Hristovog. Tu je i sedište grčkog Pravoslavnog Patrijarha Jerusalimskog.

Pod velikom kupolom se nalazi više crkvica, kapelaGroba Hristovog (kapela Svetog Groba), druge kapele, galerije, prostorije i kripte, različitih stilova, koje su podeljene između pravoslavne (kojoj pripada najveći deo), katoličke, jermenske, koptske i drugih hrišćanskih zajednica. Postoje i posebna pravila ponašanja u crkvi, poznata po nazivu ―Status kvo, koje sve zajednice poštuju. Ipak se ponekad dešavaju nesporazumi i konfliktne situacije između različitih konfesija, kad jedna od strana prekrši neko od pravila ponašanja. Inače ključeve hrama Vaskrsenja Hristovog po tradiciji čuvaju dve muslimanske porodice (još iz vremena Saladina) koje svaki dan otvaraju vrata hrama.

 

Stražari Hristovog Groba

Jerusalimski Patrijarh sasvojim bratstvom, episkopima, sveštenstvom, monasima i drugima, vodi Bratstvo Svetog groba. Ovo bratstvo imazadatak da čuva pravoslavnu veru i sveta mesta u Svetoj Zemlji, i da se zalažu za pravoslavlje. U okviru bratstva postoji i podgrupa koji se zovu ―stražari, odnosno posebna grupa monaha iz manastira Sv. Konstantina i Jelene. Ovi monasi imaju zadatak da čuvaju kapelu Groba Hristovog i ostala sveta mesta, i da brane veru. Tu će biti najmanje jedan ―stražar kod kapele Anđela. Ta tradicija je uspostavljena još od posete Svete Jelene 326.godine.

 

Blagodatni oganj ili Sveti Oganj

Svake godine se uoči Vaskrsa, na Veliku Subotu, kod Hristvovog Groba, pravoslavni patrijarh moli Bogu da pošalje Blagodatni oganj na njega i hodočasnike. Sveti Oganj se javlja samo pravoslavnima i nikome više.

Zanimljivo je i to da se u neposrednoj blizini svetog Hrama Vaskrsenja Hristovog i Grčke patrijaršije, i danas nalazi zadužbina kralja Milutina, Srpski manastir svetih Arhangela u Jerusalimu.

 

Ulaz u crkvu Hristovog groba

Za hrišćane je Jerusalim sveti grad jer je to mesto gde je Isus Hristos mučen, razapet i vaskrsao. Jerusalim se pominje u Novom zavetu više od 100 puta. Po biblijskom verovanju, Isus je ovde donesen ubrzo posle rođenja, tu je kasnije isterao trgovce i menjače novca iz hrama, i tu je večerao sa apostolima. Neposredno izvan drevnog Jerusalima  (erovatno mesto je danas unutar grada), Isus je raspet i sahranjen. U 16 veku su Franjevci izmislili  za Hrišćanske hodočasnike i turiste zamišljenu rutu po  ulicama jerusalima kojom je navodno, Hristos prošao kada je vođen na pogubljenje. Njeno ime je Via Dolorosa, što znači „Put bola―. U ulici su označena mesta na kojima je Isus padao noseći krst. Danas se tu nalazi pijaca.  Ovu manifestaciju ne priznaje Pravoslavna crkva smatrajući je da nije ustanovljena na istorijskim činjenicama, što uostalom i tvrde istoričari. 

Na brdu Golgota, gde je razapet Hristos, danas se nalazi crkva Vaskrsenja Hristovog (Crkva Svetog Groba), a u rupu u zemlji u koju je bio poboden krst posetioci stavljaju ruke.

 

O svetim mestima u Crkvi Groba i Vaskrsenja Hristovog.    

O svetinjama u Crkvi Groba i Vaskrsenja Hristovog.

 

 

 

Grob Majke Božje,  Hram Uspenja Presvete Bogorodice

 

 

ulaz u Hram  Bogorodičinog groba

 

Hram se nalazi na tradicionalnom mestu, mestu na kome se po verovanju, predanju i istorijskim spisima nalazi Bogorodičin grob. Hram je osnovi oblika krsta. Po ulasku silazi se niz široke stepenice središnji deo grobnice. Sama grobnica je u steni, a nalazi se odmah kada se iz Starog jerusalima pređe most na reci Kedron, ka istoku, prema maslinovoj gori, od mosta je levo grobnica, a iznad nje je hram Agonije na Getsimaniji. Sama grobnica je nastala klesdanjem stene u 1.veku ne, a proširena je u 6.veku kada je dobila u osnovi oblik krsta i kada je napravljen ulaz koji natkrivljuje grobnicu. Sam ulaz je uništen 614 godine pod naletom Persijanaca, dok je grobnica ostala sačuvana.

 

centralni hol Hrama, sa paraklisom

 

Grobnica je obnovljena u vreme krstaša, 11.vek kada dobija današnji izgled. Iznad nje je dograđen manastir svete Marije u dolini Jehošafata, koje čini početak Maslinove gore. Sve ovo je uništeno u vreme Saladina 1187 godine, a ostalo je samo južni ulaz sa stepeništem i sama grobnica. U centralnom delu je hol od kog na levoj strani se nalaze grobnice roditelja Bogorodičinih Joakima i Ane, dok je ulaz u samu grobnicu Presvete Bogorodice desno od stepeništa.

 

Ulaz u grobnicu Presvete Bogorodice

 

Tokom osmanskog carstva grobnica je bila pošteđena haranja, jedino su je ugrožavale retke poplave od strane reke Kedron koja teče odmah ispod Hrama. Arheolozi su 1972 godine očistili i zaštitili grobnicu i utvrdili da je najveći deo uređenja hrama urađen 1130 godine za vre,me krstaša. Ovaj Hram je veoma posećen od strane turista preko cele godine, a naročito 15 avgusta za praznik uspenja Presvete Bogorodice.

Ovo mesto nam je sveto i važno i mnogo bliže i radi Presvete Bogorodice Marije koja je nakon vaznesenja Gospodnjeg dolazila ovde i molitveno provodila ne trenutke, minute, nego sate. Po ljudskoj slabosti i njoj kao majci je teško pao rastanak sa sinom. Za života je dolazila i molila Gospoda da dođe i uzme Njenu dušu. Bila je tu u trenutku kada je išao stradalnim putem, gledala trenutak raspeća, bila obaveštena o Njegovom Vaskrsenju, gledala Vaznesenje i nije štedela nijedan trenutak da provede u molitvi ovde na Maslinskoj gori. Molila ga je da je što pre uzme. Gospod joj je uslišio molitve i poslao arhangela blagovesnika Gavrila i pokazao palminu granu, Bogorodica je radosno krenula svome novom domu u kuću Jovana Bogoslova, najomiljenijem učeniku Gospodnjem. Kada je došla na brdo Sion, ovu vest je podelila sa Svetim Jovanom Bogoslovom, dala mu palminu granu i zamolila ga da on bude taj koji će pred odrom Njenim nositi je do Getsimanskog vrta gde će biti sahranjena, tamo gde su sahranjeni i Njeni roditelji i Njen obručnik Pravedni Josif.

Grobnica presvete Bogorodice je prazan pošto se ona Vaznela na nebo.

 

Više o Grobu Presvete Bogorodice...

 

 

 

Manastir mala Galileja

 

 

Manastir mala Galileja

 

Tako se naziva mesto na Maslinovoj gori, na kojem je u Jevanđelsko vreme bila gostionica i smeštaj za Galilejce koji su dolazili u Jerusalim za velike praznike. Neretko međunjima su bili i Apostoli Hristovi; u vezi sa tim predanje kaže, da im se na tom mestu javio Gospod nakon svog vaskrsenja, kada su mu apostol dali pečenu ribu i med (Lk. 24.). Na ovom mestu se Vaskrsli Gospod prvi put javio svojim ucenicima. Ovde, na ovome mestu nakon vaznesenja, apostolima se ukazaše i dvojica ljudi u belim haljinama: Ljudi Galilejci, što gledate u nebo? Ovaj Isus koji se od vas uznese na nebo tako će doći kao što videste da ide na nebo. Na taj nacin Gospod se javio u liku dva anđela koja behu obučena u bele haljine svojim apostolima. Ovo mesto, Mala Galileja, postala je još od najranijih dana hrišćanstva, mesto hodocašća. O važnosti ovog Svetog mesta nam svedoci nekada monumentalni hram u vizantijsko vreme podignut u čast apostola, ali koji je porušen. Episkop Epifanije Jordanski je na starim temeljima bogomolje podigao novi hram koji se sastojao od 5 paraklisa. 

Nakon što poklonik uđe u portu manastira, nenadano se nađe na njegovom najsvetijem mestu. Ovaj mermerni časni presto čuva jedno crno ispupčenje na kojem je stajao Vaskrsli Gospod koji se svojim ucenicima javio.

Čovek bi pomislio da je u priprati hrama, ali je ustvari u njegovom najsvetijem delu. Centralni deo crkve sa mermernim ikonostasom koji je i najveći, ali ispod njega, levo i desno od centralnog dela su stepenice koje vode u kriptu gde se nalaze još 3 manje crkvice, ili paraklisa. Na ulasku u njih se nalaze grobovi jerusalimskih patrijaraha i poslednjeg među njima Tiodora blazenopočivšeg jerusalimskog patrijarha i naslednika prvog episkopa Svetoga Grada-Jakova. 

Ovo mesto nam je sveto i važno i mnogo bliže i radi Presvete Bogorodice Marije koja je nakon vaznesenja Gospodnjeg dolazila ovde i molitveno provodila ne trenutke, minute, nego sate. Po ljudskoj slabosti i njoj kao majci je teško pao rastanak sa sinom. Za života je dolazila i molila Gospoda da dođe i uzme Njenu dušu. Bila je tu u trenutku kada je išao stradalnim putem, gledala trenutak raspeća, bila obaveštena o Njegovom Vaskrsenju, gledala Vaznesenje i nije štedela nijedan trenutak da provede u molitvi ovde na Maslinskoj gori. Molila ga je da je što pre uzme. Gospod joj je uslišio molitve i poslao arhangela blagovesnika Gavrila i pokazao palminu granu, Bogorodica je radosno krenula svome novom domu u kuću Jovana Bogoslova, najomiljenijem učeniku Gospodnjem. Kada je došla na brdo Sion, ovu vest je podelila sa Svetim Jovanom Bogoslovom, dala mu palminu granu i zamolila ga da on bude taj koji će pred odrom Njenim nositi je do Getsimanskog vrta gde će biti sahranjena, tamo gde su sahranjeni i Njeni roditelji i Njen obručnik Pravedni Josif.

Mala Galileja je i letnja rezidencija jerusalimskih patrijaraha. Ovo je mesto gde oni po jakim vrućinama mogu da se sklone i da uznose svoje molitve za celu vaseljenu, a ne samo za pastvu ovdašnje patrijaršije.

 

 

 

Koptska patrijaršija,  Hram Svetog Antonija

 

 

Koptska Patrijaršija

 

Koptska patrijaršija i Hram svetog Antonija je ustanovljena u Jerusalimu 1236 godine, kada je Koptski patrijarh imenovan u Jerusalimu. U okviru patrijaršije se nalazi i Hram Svetog Antonija (251-356), egipatski monah, začetnik istočnjačkog monaštva i  smatra se osnivačem monaštva celokupnog hrišćanstva. Ova koptska patrijaršija ima par hiljada vernika u Izraelu i nekoliko miliona vernika u Egiptu.

 

 

 

Hram Svete Jelene

 

 

Sveta Jelena

 

Hram Svete Jelene pripada Koptskoj pravoslavnoj crkvi i nalazi se uz Patrijaršiju Koptske crkve. Dobila je ime po majci cara Konstantina Velikog, Jeleni koja je došla u Jerusalim i pronašla Časni krst i pomogla izgradnju Hrama Hristovog Vaskrsenja. Na severnom kraju crkve je stepenište koje vodi u ogromnu podzemnu jamu, cisternu za vodu, koja je nastala kopanjem. Neki smatraju da je iz te jame vađen kamen kojim se izgradio Hram Hristovog Vaskrsenja.

 

 

 

 Jerusalimska patrijaršija,

Grčka Pravoslavna patrijaršija,  

Hram Svetog Konstantina i Svete Jelene

 

 

Pravoslavna Grčka Patrijaršija i Hram Svetog Konstantina i Jelene je u ulici Grčke Patrijaršije, smatra se prvom i najstarijom patrijaršijom u svetu, ona je MAJKA SVIH CRKAVA, KOREN HRIŠĆANSTVA. Osnovana je u dane pedesetnice 46 god.ne od strane brata isusa Hrista i prvog patrijarha apostola Jakova. 451 godine je Patrijaršija sebi izgradila ogromnu zgradu površine 30.000 m2 u kojoj je sedište Patrijaršije sa tronom u Crkvi Hristovog Vaskrsenja. Ova grčka patrijaršija upravlja većinom pravoslavnih hramova i manastira na teritoriji Izraela, Palestine, Libana i Jordana i broji preko 150 monaha u svim nivoima sveštenstva koji čine Bratstvo Svetog groba. Hram se nalazi u okviru ove Jerusalimske patrijaršije i posvećen je Caru Konstantinu Velikom i carici Jeleni koja je pronašla Časni krst i izgradila Hram Hristovog vaskrsenja. Njih dvoje se smatraju patronima hrišćanske crkve zato imaju status ravnoapostolnih.


 

 


Hram Svetog Jakova

 

 

Hram Svetog apostola Jakova, brfata Isusa hrista i prvog patrijarha Jerusalimske patrijaršije se nalazi uz zapadni zid Crkve Hristovog groba, i izlazi na trg. U posedu je Arapske pravoslavne crkve i otvorena je preko celog dana.

 

 

 

Manastir Časnog Krsta

 

 

manastir Časnog Krsta

 

Drvo života

    Izvan starog dela grada, zapadno od starog Jerusalima na oko 1km, nalazi se manastir Časnog krsta, na mestu gde je raslo drvo od koga je sačinjen krst koji je nosio Isus Hristos. Ovo drvo je, govori legenda, deo drveta života koje je raslo u raju, a čiju je grančicu ubrao Adamov sin i zasadio na očevom grobu. Veruje se da je Adamov grob na Golgoti i da je upravo iznad njega poboden krst na kom je raspet Isus Hristos.  Manastir koji je sagrađen na mestu gde su iz jednog korena izrasla 3 drveta: kedar, bor i kiparis od kojih je sačinjen krst na kome je kasnije razapet Isus Hrist, po božjem promislu. Njega su počeli da grade car Konstsantin i carica Jelena u 4.veku, a gradnju su nastavili car Justinijan u 6.veku i car iraklije u 7.veku, iz čijeg doba se i danas vide predivni podni mozaici.

 

Katolikon manastira Časnog Krsta

 

Tokom vladavine kalifa al-Hakima (996-1021) mnogi manastiri u Jerusalimu i okolini su bili uništeni, ali nakon njegove smrti vizantijski carevi Mihajlo 4 (1034-1041) i Konstantin 9 Monomah (1042-1054) su obnovili većinu manastira kao i manastir Časnog krsta. Gruzijska carica Tamara 1  je u 12.veku mnogo pomagala ovaj manastir, kada u njemu stvara Šoti Rustaveli koji ukrašava unutrašnjost manastira ikonama, mozaicima, freskama. tada je i formirana manastirska biblioteka koja je po veličini bila druga odamh posle biblioteke jerusalimske patrijaršije. U gruzijskom manastiru Časnog krsta, Sveti Sava srpski je podigao pojedine konake, na svom prvom hodočašću 1229 god. U crkvi Svetog Podnožja Božjeg, kako ističe Domentijan, „i danas stoje palate koje on stvori, kao i pomen roditelja njegovih i njega samog“ (danas: Manastir Svetog Krsta). Neki izvori tvrde da su i u katolikonu-glavnoj crkvi manastira bile freske Svetoga Save i Svetoga Simeona Mirotočivog. Krajem 13.veka mamlučki vođa an-Nasur Muhamed ben-Kalaun je zatvorio manastir i proterao je monahe. Status kvo je vladao do 1305 godine kada je intervenisao Vizantijski (Romelijski)imperator Andronik 2 Paleolog, kada je manastir vraćen Jerusalimskoj patrijaršiji. Prosperitet manastira je bio do 1517 godine kada su Palestinom zavladali turci, koji su nametnuli velike poreze, pa je manastir upadao u sve veće dugove, pod upravom Gruzijske kraljevine kojaje tada bila patron manastira. U 17.veku je Jerusalimska patrijaršija otkupila dugove manastira i vratila ga pod njenu upravu. Patrijarh Jerusalimski Dositej je 1702 godine obnovio manastir. Do danas je manastir pod upravom svoje matice, jerusalimske patrijaršije i otvoren je za posetioce i u njemu se nalazi i muzej.

 

 

 

Manastir Svetog Avrama

 

 

Manastir Svetog Avrama je u posedu Grčke pravoslavne crkve i nalazi se na severo-istočnom trgu koji se nalazi ispred Hram Hristovog Vaskrsenja. U prošlosti je služila za smeštaj sveštenika i pripadala je Etiopljanima. Međutim, 1660 godine zbog velikih dugovanja i nemogućnosti da plate porezu Turcima, Grci Jerusalimske patrijaršije su ponudili otkup duga za crkvu na šta su Etiopljani pristali i crkva iste 1660 godine prelazi u ruke Grka. ispod Crkve, u steni se nalazi velika iskopana cisterna za vodu, koja datira u u Vizantijsko vreme. Na krovu ove crkve se nalazi stara maslina, za koje je vezano predanje da je za ovo drvo bio vezan ovan za vreme žrtvovanja Isaka od strane Avrama, od kojeg je crkva uzela ime.

 

 

 

 

Hram Aleksandra Nevskog

 

 

Hram Aleksandra Nevskog je smeštena nasuprot severnom ulazu hrama Spasitelja. Hram je osnovan krajem 19.veka od strane IPPO-Imperatorskog rusko*palestinskog društva. Za ovaj hram su nakon 1917 godine postali vezani mnogi prognani Rusi i Ruske crkve- Beli Rusi - koji su izbegli boljševizam i zbog svojih pro-carskih stavova, mada je i do danas udruženje ostalo nezavisno. Ime je dobilo po pokrovitelju Aleksandru 3, ruskog princa po imenu Aleksandr jaruslavič, koji je proterao i u bitkama pobedio Nemce i Šveđane-Bitka na ledu 1242 godine. Ime Nevski je po reci Nevi gde je pobedio Šveđane. Kada je započeta gradnja ovog hrama 1857.godine na tom mestu je pronađen je luk iz rimskog perioda i imenovanakao Pravedna kapija, kroz koju je prošao Isus na svom putu za raspeće na Golgoti.

 

 

 

Hram Svetog Haralampija

 


Hram Svetog Haralampoja je pod upravom Grčke pravoslane crkve, tj. Jerusalimske patrijaršije. Haralampije je bio pravoslavni sveštenik za zajednicu Magnezije u vreme vladavine cara Aleksandra Severa (222-235 ne). Nastaje svađa između njega i guvernera oblasti, Lokianosa i bio je ucenjnjen ili da napusti svoju hrišćansku veru ili da bude kažnjen. Pošto se nije odrekao svoje hrišćanske vere, on je bio zatočen i mučen do smrti. Hrišćani mu obeležavaju dan 10.februara.

 

 

 

Etiopska patrijaršija - Deir Al Habaš

 

 

Etiopska patrijaršija Deir Al Habaš je u ulici Etiopska patrijaršija ima oko 25 vernika i oni prate poreklo svoje veroispovesti od kralja Solomona i kraljice Šebe. Uprkos tome što je najstarija Hrišćanska crkva u Africi, ime je dobila tek 1959 godine od strane kopta Popa Kirila 5 i po volji Etiopljana su se izdvojili iz matične Koptske crkve. I danas postoje imovinski sporovi između konfesija, crkava. Glava crkve je u Jerusalimu i to je arhiepiskop, jedan od deset arhiepiskopa Etiopske crkve.

 

 

 

Manastir Svetog Spiridona

 

 

Manastir Svetog Spiridona je grčki pravoslavni manastir u ulici Jabša, u blizini njegovog severnog zida je u 4.veku n.e. kiparski mitropolit je balsamovan i transportovan u Konstantinopolj odakle je u 15.veku vraćen na Krf. Po predanju stanovnica Krfa, Sveti Spiridon je 4 puta spasao ostrvo Krf: jednom od Turaka, jednom od gladi i dva puta od bolesti. Mnogi vernici dolaze na Krf u crkvu da vide mošti-telo Svetog Spioridona, bar na nekoliko minuta, svakoga dana, a jednom godišnje njegovo telo se iznosi iz Hrama i nosi širom ostrva u tradicionalnoj povorci.

 

 

 

Manastir Svetog Jeftimija

 


Grčki pravoslavni manastir Svetog Jeftimija, u ulici Saida, nalazi se u blizini raskrsnice Svetog Jeftimija, jednom od najvećih monaha poznatim i kao "Veliki", poreklom iz Jermenije koji je došao u Svetu zemlju 406 godine, bio je pustinjak u Judejskoj pustinji i upokojio se 473 godine. Veliki manastir koji je razoren a nalazio se u Maale Adumim je nosio njegovo ime. Među njegovim učenicima je bio i Mar-Saba, Sveti Sava Osvećeni, po kome je čuvena lavra u blizini Vitlejema dobila ime.

 

 

 

 

Manastir Saidnaja, Saida

 

 

Manastir Saida, Saidnaja, grčki pravoslavni manastir je u ulici Saida. Tradicija kazuje da je Justinijan, vizantijski car, kada je bio u lovu na jelene, on je upućen u pustinju Sirije po promislu Marije koja je poslala jelena. Justinijan je osnovao crkvu u Siriji i sačinio je ikonu na kojoj je jelen i koja je putovala od Jerusalima do Sirije i postavljena u manastir. Ovaj manastir je posvećen Mariji i Ani.

 


 

 

Manastir Svete Katerine

 

 

Manastir Svete Katerine je grčki pravoslavni manastir posvećen svetiteljki iz 4.veka, rodom iz Egipta koja je bila pogubljena od strane Rimljana. Danas u ovom manastiru živi nekoliko monahinja i porodica. U prošlosti su ga koristili i pohodili hodočasnici iz Rusije. prvi put je pomenut u dokumentima iz 1450 godine.

 

 

 

 

Manastir Svetih Arhangela Mihajla i Gavrila

 

 

Manastir Svetih Arhangela je neka bio srpski, danas je grčki pravoslavni manastir se nalazi u ulici Svetog Franciska br.11, na 50 metara od Svetog Groba i Hristovog Vaskrsenja.

Manastir je podignut na mestu na kome se arhangel Mihail javio caru i psalmopesniku Davidu. Kad je car David prebrojavao narod u Izrailju i Judeji, Bog se razgnevi na njega i opomenu ga preko proroka i dade mu tri mogućnosti za izbor kazne. Iako se car pokajao, morao je izabrati kaznu: sedam godina gladi, tri meseca gonjenja od neprijatelja ili pomor stanovništva. Car je izabrao ovu treću. Stradalo je sedamdeset hiljada ljudi. Tada bi znamenje i sveti arhangel Mihailo spusti mač u korice. To mesto je obeleženo srebrenim stubićem u središnjem delu crkve do oltara.

Srpski kralj Milutin je jerisalimske Arhanđele podigao na temeljima razrušenog manastira u 14.veku, zadužbini cara Konstantina i carice Jelene, a u znak zahvalnosti za pobedu nad Turcima u Maloj Aziji, koju je zajedno s Vizantincima, izvojevala Milutinova vojska.  Slaveći ime Gospodnje posle ove pobede, kralj Milutin je najpre podigao crkvu Svetih Arhangela, a posle je sagradio konake, malu bolnicu i jednu gostionicu za sve srbske i slovenske kaluđere i poklonike u Svetoj zemlji.Kako je ta bitka bila 1313, uzima se da su srpski Arhanđeli u Jerusalimu nastali te godine ili nešto malo kasnije.

Ovu srpsku svetinju u Jerusalimu darovali su potonji srpski vladari - kralj Stefan Dečanski i car Dušan, a za Dušanove vladavine i prvi srpski patrijarh Joanikije.Danas ovaj manastir drži Jerusalimska patrijaršija, i u manastiru je desna kapela posvećena Srbima.

 

 

 

Manastir Svetog Georgija

 

 

Manastir Svetog Georgija- grčki pravoslavni manastir u ulici Svetog Fanciska u blizini Hrama Svetog Groba, posvećen je jednom od najvećih Hrišćanskih svetaca. Sveti Georgije je rođen u Lodu 275 godine, služio je kao oficir u Rimskoj vojsci, i kada je odbio naređenje cara Dioklecijana da proteruje i muči hrišćane, on je utamničen i posle velikih mučenja je pogubljen 303 godine. Kasnije je njegovo telo dopremljeno u njegov rodni grad, Lod, gde je i sahranjen u hramu koji nosi njegovo ime. Legenda kazuje da je lično on ubio zmaja. Zbog jake simbolike i borbe za pravdu i hrišćanski duh , mnogi manastiri danas širom sveta iznad ulaza imaju sliku Svetog Georgija koji ubija Aždahu. On je Svetac i Svetitelj mnogih zemalja kao što su: Rusija, Engleska, Gruzija, Etiopija, Crna Gora-Srbija. Poznat i kao Alh`adr po kome danas po njemu nose imena delovi Vitlejema i naselja širom Svete zemlje. Sveti Georgijem se proslavlja širom svete zemlje 23 aprila na dan njegovog pogubljenja i 16 novembra na dan sahrane tokom kojih reke ljudi obilaze njegov grob i pale sveće.

 

 

 

Hram Svetog Vasilija

 

 

Manstri Svetog Vasilija je grčki pravoslavni manastir koji se nalazi na krivini severozapadnog dela ulice Alfrair u uličici. Sveti Vasilije Veliki je iz Cesareje u Kapadokiji, današnja Turska. Rođen je 329 godine i živeo je 49 godina, bio je teolog, asketa. Mitropolit Cesareje i jedan od vodećih na Nikejskim saborima. Smatra se jednim od tri Sveta Oca istočne crkve i postavio je pravila funkcionisanja monaškog pokreta. To je ženski manastir i otvoren je samo za vreme praznika.

 

 

 

Manastir Svetog Teodora


 

Manastir Svetog Teodora je grčki pravoslavni manastir i nalazi se u ulici Casa Nova. Ovaj sveti mučenik je došao sa istoka. Danas je veoma poštovan u Jerusalimu i Gruziji, živeo je u 4.veku. Ranije je manastir bio veoma posećen od strane hodočasnika, a danas je to retko i nastanjuju ga monahinje.

 

 

Manastir Svetog Nikole

 

 

Manastir Svetog Nikole je grčki pravoslavni manastir u ulici grčko-katoličkog patrijarhata i to je danas jedan od najvećih manastira u Starom Jerusalimu, prvi put se pominje 1400 godine, dobio je ime po svecu iz Mirlikije (Myra Lycia), jugozapadni deo Turske, iz 4.veka. koji se smatra Svecem i zaštitnikom mornara, zatvorenika i trgovaca na istoku, a na zapadu se smatra svecem i zaštitnikom dece. Danas se poistovećuje sa Deda Mrazom, izmišljenim i komercijalno zlonamernim likom. 
 

 

 

 

Manastir Gala Fangaja

 

 


Gala Fangaja, grčki pravoslavni manastir u kopstkoj ulici, ime ~Svetinja nad svetinjama~ se odnosi na Mariju Devicu, majku Isusa Hrista. Prema Vizantijskom predanju, manastir je osnovala Rimska plemkinja Melina koja je krenula životom čednosti i milosrđa i došla u Jerusalim početkom 4.veka. Ona je živela sa 90 monahinja i ustanovila nekoliko monaških zajednica i manastira u Jerusalimu. Sam manastir ima 2 Hrama-paraklisa na prvom i drugom spratuz, Melina je sahranjena u donjem Hramu-paraklisu.

 

 

 

 

Manastir Svetog Pantelejmona

 

 

Manastir Svetog Pantelejmona ripada Jerusalimskoj patrijaršiji, odnosno grčkoj pravoslavnoj crkvi i nalazi se u ulici Svetog Dimitrija.

 

 

 

Manastir i konaci  Svetog Georgija 

 

 

Manastir i konaci Svetog Georgija sa ženskom školom Svete Diamane nalazi se u Koptskoj ulici, osnovali su ga Kopti u 19.veku i danas služi kao obrazovni centar. U manastiru se nalaze mošti Svetog Georgija, deo ruke i lanci kojima je bio vezivan.

 

 

 

Manastir Svete Marije

 


Manastir Svete Marije je na uglu koptske ulice i ulice Svetog georgija. Ovo je mali Koptski manastir u blizini Koptskog verskog centra u Starom Jerusalimu.

 

 

 

Hram Svetog Jovana Krstitelja, Prodromos

 

 

 

Grčki pravoslavni manastir, Jerusalimske patrijaršije nalazi se u ulici Svetog Abtimus, jedan od najstarijih manastira u Jerusalimu. Manastir Svetog Jovana Krstitelja u Jerusalimu je jedna od najstarijih hrišćanskih crkava u svetu. Nju je izgradila carica Evdokija u 5.veku. Crkva je mnogo stradala u 11.veku od osvajača krstaša. Na svom prvom i drugom hodočašću Sveti Sava srpski je zaticao u jadnom stanju ovu bogomolju i darivao je srebrom i zlatom i u velikoj meri pomogao njenu revitalizaciju, nakon koje su se opet otvorila vrata ove crkve. Dugo je Sveti Sava srpski u njoj spominjan na liturgijama uz ktitore.

Manastir ima 2 sprata Na prvom spratu su vidljivi ostaci Vizantijskog Hrama i na njegovom zidu piše na Engleskom od 1926 god. i da Engleski protestanti šlanovi reda Svetog Georgija ovde služe liturgije. U manastiru se nalazi deo lobanje Svetog Jovana Krstitelja. Konaci su izgrađeni oko manastira i u manastir se ulazi iz ulice Hrišćanske.

 

 

 

Hram Pretorijum

 

 

Hram pretorijum-pretres je pod jurisdikcijom Jerusalimske patrijaršije i nalazi sena Putu suza - Via dolorosa izmenju Evo čoveka Ecce homo  i raskrsnice. Ovo mesto je po verovanju pravoslavnih gde je učinjen pretres isusa Hrista i gde je u Rimskom zatvoru bio zatočen, i danas se vide ostaci rimskog zatvora u podrumu manastira.

 

 

 

Hram Svetog Nikodima Deir Al Ads

 

Manastir Svetog Nikodima Deir Al'ads pripada Jerusalimskoj patrijaršiji. Sagrađen je tokom prvog krstaškog perioda . Mesto je identifikovano kao zatvor u kome je bio zatočen Apostol Petar i kojeg je oslobodio Anđeo. Drugi istoričari smatraju da je na ovom mestu bila kuća Heroda Antipe, guvernera galileje, koji je tražio od Pontija Pilata da sudi Isusu Hristu. Kako god, herod je optužio Isusa i vratio ga je Pontiju. manastir nosi naziv po  Nikodimu, sledbeniku Isusosvom koji je pomogao Josifu da skinu isusa sa krsta i premažu ga mirom. Po Hrišćanskom predanju (Jovan 3), Nikodim je bio član Sanhedrin,  Sinedriona i "Službenika Jevreja".  Uz to je radio u narodnoj kuhinji deleći supe gladnima i siromašnima.

 

 

 

Hram Svete Ane, katolički

 

Crkva Svete Ane koja se nalazi blizu Lavlje kapije Jerusalima je po verovanju katolika bilo mesto kuće i rođenja Presvete Bogorodice. Pravoslavni veruju da je mesto rođenja Presvete Bogorodice neko drugo i da ja na njemu iszgrađen hram od strane cara Konstantina Velikog koje su uništili Persijanci. Na tom mestu je Saladin izgradio medresu pod imenom  a-Salah, i muslimani su je koristili do 18.veka kada se iseljavaju iz nje tvrdeći da u njoj ima duhova. 1856 godine Otomanski sultan Ibn AlMajid je predao ključeve Francuskom konzulu Emilu Paši da na tom mestu izgradi katoličku crkvu. 1878 godine je Francuska vlast kuću predala na korišćenje redu "Belih Otaca" (po boji odora koje nose) i oni su osnovali manastir. 

Arheološka istraživanja su uz severni zid ovog manastira otkrila ostatke velikog rezervoara (100m sa 15m) sa Vizantijskom-pravoslavnom crkvom i apsidu hrama. Po predanju iz (Jovan 5.) tu se nekada nalazila banja Betesda u kojoj je Isus izlečio bolesnog koji je bolovao 38 godina.

 

 

 

Manastir Svete Ane i Svetog Joakima

 

 

Manastir Svete Ane i Joakima jegrčki pravoslavni hram koji se nalazi na krovu Grčke Patrijaršije pored manastira Svetog cara Konstantina i carice jelene koji se smatraju patronima Jerusalimske patrijaršije.  Manastir se prostire na velikoj osnovi u okviru kojeg se nalaze monačke kelije, trpezarija, kancelarije i čini centar kompleksa Jerusalimske patrijaršije i u kojoj je mali Hram čija vrata vode u Hran Svetog Groba.
 

 

 

 

Hram Svetog Marona, Maronitski

 

 

Hram Svetog Marona Maronitska crkva u ulici Svtog marka i rezidencijalni kompleks Maronita, na drugom spratu se nalazi i hostel. Naziv je dobio po Svetom Maronu, monahu koji je živeo u 6.veku, patronu Maronitima koji žive u Libanu.

 

 

 

 

Hram Svetog Marka, sirijski

 


Hram Svetog Marka- Sirijska pravoslavna crkva, nalazi se u ulici Ararat, prvi manastir je izgrađen u 6.veku, a na njegovim temeljima je izgrađen novi hram u 12.veku koji se danas koristi. Ovo mesto je religiozno i molitveno sedište Sirijaca u Jerusalimu. Smatra se da je najstarija crkva u Izraelu i koja čuva Jermenski i Sirijski jezik u svojim molitvama. Po njihovom verovanju, ovaj manastir je na mestu doma apostola Marka, autora Jevanđelja, tako da se njegova slika nalazi na ulazu u manastir. Takođe, Sirijsci veruju da je u ovom hramu soba Tajne večere kao i mesto na kome su se apostoli ponovo okupili nakon 50 dana nakon Pashe, pedesetnice i spustio se na njih sveti duh.I ovo je na koje se  sakrio nakon oslobađanja iz tamnice od strane Anđela.

 

 

Hram Svetog Teodora, jermenski

 

 

Hram Svetog Teodosija- Jermenska pravoslavna crkva, nalazi se u Jermenskom kvartu, izgradio je Jermenski kralj hatoum od Sicilije 1256 godine u sećenje na njegovog sina Torosa, koji je stradao u borbama protiv Egipćana. Ovaj Jermenski hram ima veoma bogatu biblioteku sa mnogim prevodima na Jermenski i starim spisima i bogato ukrašenim knjigama.Sveti Teodor Mizrahi , mučenik iz 4.veka i svetac je veoma poštovan u Jermeniji i Gruziji.

 

 

 

Jermenska Patrijaršija,  Hram Svetog Jovana

 

 

Jermenska Patrijaršija i hram Svetog Jovana se nalaze u ulici Jermenske Patrijaršije postoji u jerusalimu od 6.veka i do danas je igrala važnu ulogu u Jerusalimu ali i u Hramu Svetog groba. Tokom 1 svetskog rata, Patrijaršija je zbrinula veliki broj izbeglica od Turskog genocida. hram Svetog Jovana se smatra jednom od najlepših hramova u Jerusalimu. U temeljima ove Patrijaršije su ostaci Vizantijskog hrama iz 6.veka. Sadašnja zgrada je iz 12.veka, nosi ime po Jovanu Ben Zebedee,  jednog od 12 apostola koji su pogubljeni od strane Iroda 44 god. n.e. Po legendi, Jovanu je odsečena glava, koja se danas čuva u ovom hramu, i telo Jovana se nalaziu ovom hramu, barata isusa Hrista, prvog  episkopa Jerusalima koji je ubijen u skladu sa jevrejskom tradicijom bacanjem sa ivice Hrama na gori, Solomonovog hrama. Obnova hrama koja je dovela do današnjeg izgleda je uradio Patrijarh Gergije (1717-1749) koji je i nosio lance do Jermenije kako bi otkupio dugove manastira.

 

 

 

 

Hram Svetih Anđela, Deir Al Zeiton

 


Hram Svetih Anđela (Deir Al Zeitoun)  jermanska pravoslavna crkva, nalazi se u Jermenskom kvartu. Po mišljenju Jermena ovo je kuća sekra Kajafe, jevrejskog sveštenika koji je osudio Isusa pre privođenja Isusa u Getsimaniji  i pre suđenja Pontija Pilata. Ovo mesto je poznato i po tome što je rkva Anđela koji su pokrili svoja lica kadaje Isus osuđen od Kajafe i izveden na sud. Sadašnji hram potiče iz 12.veka, a nalazi se na temeljima antičkog hrama iz 4.veka. Hram je prvo mesto hapšenja Isusa Hrista i u dvorištu Hrama se nalazi stara maslina na kojoj je po verovanju bio vezan Isus pred suđenje. Pošto su hodočasnici mnogo lomili grane masline, danas je maslina ograđena kamenom ogradom. Hram svakodnevno služi Jermenskim sveštenicima za službu. Tu je i Jermenski manastir.

       

 

 

 

Etiopsko/ Koptska kapela na krovu Deir Al Sultan

     

 

Deir Al-Sultan-  Etiopsko-Koptski hram na krovu kapele Svete Jelene u Hramu Svetog Groba koji je u vreme Krstaša koristio za stanovanje i kao trpezarija. Sredinom 18.veka, Etiopljanski monasi su se naselili u Izraelu i u okolini Jerusalima. Vremenom su Kopti preovladali pošto su imali podršku Otomanskog carstva, ali nakon šestodnevnog rata 1970 godine Kopti su ceremonijalno preuzeli svoj deo u Hramu Svetog groba, a Etiopljani su se vratili u svoj Hram na krovu. Izraelska vlada je veoma poštovala Etiopskog cara Hajle Selasija, ali nije rešila spor sa Egipatskim koptima za status kvo, Etiopljani su zapretili vladi Izraela da će proterati sve etiopljanske Jevreje iz Etiopije, i kriza se produbila tako da do dan danas je status kvo ostao na snazi. U dvorištu je staro drvo za koje se veruje da je na njemu žrtvovan Isak. I dve etiopljanske kapele premošćuju Hram  Svetog groba.

 

 

 

 

Kapela Svetog Mihajla i kapela četiri životinje

 

 

Kapela četiri životinje, gornja kapela je Svetog Mihajla (nalazi se u prolazu između donje Etiopske kapele i Hrama Svetog groba i hrama na krovu Deir Al-Sultan još od 17.veka. Od 19.veka ovu kapelu koriste Etiopljani i ona senaziva četiri životinje verovatno zbog slike koja je bila u njoj a predstavljala je priču iz knjige Otkrovenja (Glava 6) o četiri jahača Apokalipse. Donja kapela je nazb+vana po Svetom Mihajlu Arhanđelu koji je veoma poštovan kod Etiopljana i Kopta. Gornja kapela je freskopisana u 20.veku i restaurirana je 1970 godine na kojoj su Kraljica Šeba  i kralj Solomon koji se protivi ortodoksnim jevrejima koji su u tradicionalnim nošnjama.

 

 

 

 

Manastir Svetog Pantelejmona

 

Manastir Svetog Pantelejmona je dobio ime zahvaljujući Svetom Kirilu, episkopu Jerusalimskom, Kateheti 351 god. n.e. Međutim, u poslednje vreme manastir je preimenovan u Svetog Pantelejmona u u njemu je prebačena bolnica za potrebe grčkog sveštenstva iz Hotela Gloria. Unutrašnjost manastira je preuređena i uređena lepim freskopisom uz pomoć Sestre Haritini.

 

 

Manastir Svetog Modestosa

 

 

 

 

Sveti Modest je hrišćanski svetitelj. Bio je patrijarh jerusalimski. Rođen je u Sevastiji Kapadokijskoj (Mala Azija) u hrišćanskoj porodici. Međutim roditelji su mu umrli kada je imao samo 5 meseci. Kada je odrastao prodan je kao rob nekom mnogobošcu u Misir. Međutim on je svoga gospodara obratio u hrišćanstvo, pa mu je on poklonio slobodu.

Bio je nastojatelj obitelji svetoga Feodosija Velikog (osnovana u IV veku) u Palestini. Povukao se na goru Sinajsku, gde se podvizavao do svoje pedeset devete godine. Kada je Siriju i Palestinu napala vojska persijskog cara Hozroja zajedno sa Jevrejima (614. godine) zarobili su brojne hrišćane i jerusalimskog patrijarha Zahariju, a mnoge hramove su razrušili. Pošto je Zaharije bio u ropstvu na privremenu dužnost je postavljen Modest. On je uz pomoć aleksandrijskog patrijarha Svetog Jovana Milostivog (slavi se 12/25. novembra) uspeo da obnovi većinu uništenih hramova. Takođe je sahranio inoke iz obitelji Svetog Save Osvećenog koje su pobili Persijanci. Posle 14 godina vratio se patrijarh Zaharije sa Časnim Krstom. Međutim ubrzo posle povratka Zaharije je preminuo. Posle njegove smrti Sveti Modest je postavljen za jerusalimskog patrijarha.

Sveti Modest je preminuo 633. godine u devedeset sedmoj godini svoga života.[1]

Svetog Modest, Srpska pravoslavna crkva, slavi 18. decembra po julijanskom a 31. decembra po gregorijanskom kalendaru.

 

 

 

Manastir Svetog Stefana

 

 

 

Vizantijska carica Evdokia stvorio divnu crkvu u ime Protomartir Stefana u mjestu gdje je ubijen svetac. Grčka pravoslavna crkva u na Kedronska dolina suprotnom the Lion kapije Starog grada. Ova crkva je posvećena Sv Stefanu, prvi hrišćana su mučena u '35. Crkva CB. Stiven je podigao vizantijskog carice Eudokia, supruga cara Teodosija II, na pretpostavljenoj sajtu mučeništva Sv Stefan. Osvećenje je održana u 460 AD Crkva je bila toliko velika da može da primi do 10 hiljada. Čovek. Od vizantijske crkve da su preživeli samo temelj starog bazilike, otkrio arheolozi u kasnom KSIKS veku. Moderna crkva podignuta je 1930. na ruševinama vizantijske crkve.

Grotto Kamenovanje St. Stiven pod Grčke pravoslavne crkve. Stefan u podnožju Maslinske u Jerusalimu Prema legendi ispod ove crkve je grob Stephen Nakdimon, Gamliel i njegovog sina Avivusa. Rabin Gamliel bio učitelj se. Pavle i simpatičan odnos prema hrišćanima. On se složio da ga sahrane na zemljište koje pripada mučenika Stephen, kamenovan u Jerusalimu. Vremenom, on Gamliel i njegov sin prešao u hrišćanstvo i sahranjuju se pored St. Stefan. Sveti Stefan Sveti apostol od 70, Protomartir i arhiđakon Stefan († 34) je bio najstariji od sedam, postavljen od apostola, tako da se zove arhiđakon. On je postao prvi mučenik Crkve svesnog vere u Hrista u dobi od oko 30 godina. Po rečima St. Asteria Amasia, bilo je "Prvina mučenika, nastavnik pate za Hrista, temelj dobrog profesije za ranije Stiven niko izli svoju krv za Jevanđelja."

 

Sveti Stefan, Vizantijska ikona,10. vek.

 

U svom životu, sastavio Sveti Dimitrije, mitropolit Rostov, govori nam da milost Božiju, St. Arhiđakon Stefan radio mnoge znake i čudesa među vernicima, ležao ruke na bolesne, i oni su postali zdravi. Pored toga, on je bio jak reč i delo, verni tvrdio u veri, Jevreji osuđuju kao nevernike, da ih dokazuju iz Zakona i Proroka, oni su nepravedno, zavist, ubili Sina Božjeg, Mesije, očekivane toliko vekova.

 

 

 

Manastir Svetog Siona

 

 

Sionska gora (Sion, Mount Zion הר צִיּוֹן‎‎, Har Tsiyyon) je naziv za brdo, brežuljak u jugoistočnom delu, i neposrednoj blizini Starog grada u Jerusalimu.

 

Na Sionskom brdu se nalazi kuća, Sionska Gornica, (soba na spratu), u kojoj se zbila Tajna večera (poslednja večera), koja je nekada bila crkva, zatim džamija, a sada je mesto obilaska svih poklonika Svete zemlje. U neposrednoj blizini sale Tajne večere je i Davidov grob, Psalmopisca. Neposredno pored zidina Starog grada i Sionske porte(kapije), na brdu Sion je i Crkva Uspenja presvete Bogorodice, a u blizini je i starohrišćanska jermenska crkva.

 

 

Na brdu Sion je bio grad Jevuseja koji je David osvojio. Kada je grad osvojen nazvan je Davidovim gradom. Sion je imao i druga biblijska značenja, kao: Božiji grad, Jahveov grad, Sveto brdo.

Prema Novom zavetu Isus je održao govor na Sionskoj gori, poznat kao Beseda na gori Sionska gora se po Novom zavetu predstvlja se i kao mesto iskupljenih ljudi i simbol novog spasenja.

 

Sveti Sava na Sionskoj gori

Sveti Sava je, prilikom svog prvog hodočašća u Svetu zemlju, bio veliki darodavac manastira i crkava, pa je i kuću gde se zbila poslednja Hristova večera, Sionska Gornica(gde se zbila Tajna večera) kupio od Saracena i platio je zlatom i srebrom koje je dobio od kralja Radoslava. Na Sionu je kupio i zemljište za srpski manastir, podigao je i Crkvu svetog Jovana koju će, zajedno s kućom, manastirom, darivati kao metoh Lavri svetog Save Osvećenog. U krstaškim ratovima i crkva i kuća, manastir, su porušeni. Najverovatnije su je zapalili templari u poslednjem krstaškom ratu. Obnovili su je franjevci u 14. veku. To je mesto poslednjeg odmora svetog Stefana.

 
 
 
Manastir Svetog Onufrija, Akeldama
 
 
 
 
Manastir Svetog Onufrija
 

Manastir Onufrija Velikog  - pravoslavni grčki ženski manastir u Jerusalimu (u oblasti Akeldama , Istok Jerusalim) u Izraelu . Osnovan u znak sećanja na činjenicu da ovde u 4. veku je živeo i molio se  Onufrije Veliki. Manastir se nalazi u Jerusalimu (preciznije, u južnom delu istočnog Jerusalima ), na uskoj terasi u jugoistočnom delu doline Hinnom , oko 150 metara od mesta gde je dolina Kidron se spaja na sjeveroistoku sa padinom planine Evil.

Sveti Onufrije (grčki: Ονούφριος, od egipatskog: Wnn-nfr - „onaj koji je neprestano dobar") je bio asketa iz 4. veka, koji je živeo u pustinji Gornjeg Egipta. Smatra se jednim od pustinjskih otaca.

Onufrije je isprva bio monah u manastiru pokraj Tebe, da bi zatim otišao u pustinju gde je proživeo sam ostatak svog života (prema predanju, preko pedeset godina). Sve vlasi su mu bile „bele kao sneg“, kosa i brada su mu dosezale do zemlje, a telo mu je bilo obraslo dlakom jer je dugo živeo bez odeće. Nosio je jedino pojas od lišća.

O njegovom životu znamo na osnovu pisanja monaha Pafnutija, koji ga je jednom prilikom posetio u pustinji. On kaže da je ceo Onufrije izgledao blešteći, uzvišen i strašan. Videći Pafnutija, Onufrije ga je oslovio imenom, i ispričao mu svoj život u pustinji. Rekao je da ga je tu doveo njegov anđeo čuvar, i da se godinama hranio retkim pustinjskim rastinjem, dok anđeo nije počeo da mu donosi hleba da utoli glad. Nakon toga je, promišlju Božjom, izrasla kraj njegove ćelije i jedna palma, koja je donosila dobar plod urme, a tu je i nastao izvor vode. Ipak, govorio je Onufrije: "Najviše se hranim i pojim slatkim rečima Božjim". Na pitanje Pafnutijevo, kako se pričešćuje, odgovorio je pustinjak, da mu anđeo Božji svake subote donosi pričešće i pričešćuje ga.

Drugog dana stari isposnik je rekao Pafnutiju, da je to dan njegovog odlaska iz ovoga sveta, preklonio je kolena, pomolio se Bogu i preminuo. U tom je Pafnutije video svetlost kako je osvetlila telo upokojenog sveca i čuo pesmu anđela. Sahranivši Onufrijevo telo, Pafnutije se vratio u svoj manastir i razglasio svima o ovom podvižniku. Onufrije je preminuo 400. godine.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 12. juna po crkvenom, a 25. juna po gregorijanskom kalendaru. Katolička crkva ga slavi 12. juna.

Manastir je preživeo u pećinu, pod nazivom pećina Svetog Onufrija Velikog, u kome je živeo i molio se. Druga monaška pećina zove se pećina od apostola,  jer je navodno se tu skrivao apostol tokom patnje i smrti Isusa Hrista na krstu. Manastirska crkva Svetog Onufrija Velikog postoji od drevnih vremena i traje urezana u pećini sa hebrejskim grobovima u  nišama. Odavde počinje pravoslavna tradicija koncentrisanih grobova u crkvama u čast Svetog Onufrija Velikog.

Sadašnje manastirske zgrade su građene u drugoj polovini 19. veka . Pored ovih pećina, manastira, u neposrednoj blizini postoje mnoge druge, uključujući i one aktivne.

 

 

Manastir Svetog Simeona Bogoprimca iz Katamone

 

 

 

Nalazi se na vrhu brda u severnom delu Katamonas, jednog od najuglednijih oblasti savremenog zapadnog Jerusalima. Naziv oblasti Katamon potiče od Grčke " Kata Toi monasterioi " - "ispod manastira" . Manastir je sada okružena velikim parkom sa puno borova i čempresa u području poznatom kao Givat Oranim. Manastir, ograđen visokom ogradom i postaviti u bujnom zimzeleno drveće, jedva vidljivim iz daljine. Prema natpisom na grčkom iznad vrata ova dvospratna kompleks je izgrađen 1859.

U vreme cara misirskog Ptolemeja Filadelfa izabran je kao jedan od sedamdesetorice, kojima bi poveren posao prevođenjaBiblije sa jevrejskog na grčki jezik. Kada prevođaše proroka Isaiju, pa dođe do proročanstva: „Evo djeva će zatrudnjeti i rodiće sina“, on se zbuni, pa uze nož da izbriše reč „djeva“ i zameni je sa rečju „devojka“, i da tako i prevede na grčki. Ali u tom trenutku javi se Simeonu anđeo Božji i zadrža ga od njegove namere, objasnivši mu da je proročanstvo istinito, i da je tačno zapisano. I reče mu još vesnik Božji, neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenoga od devojke. Kada Mladenac Isus bi donesen Djevom Marijom u hram jerusalimski, Duh Božji to javi Simeonu, koji beše veoma star i beo kao labud. Simeon brzo ode u hram i u hramu poznade iDjevu i Mladenca po svetlosti što zračaše oko glava njihovih kao oreol. Radostan starac uze Hrista na ruke svoje i zamoli Boga:„Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj; jer vidješe oči moje spasenje Tvoje“ (Lk 2, 29-30). Tu se desila i Ana proročica, kći Fanuilova, koja i sama poznade Mesiju i objavi Ga narodu. Ani je tada bilo osamdeset četiri godine. Uskoro po tom prestavi se sveti Simeon. Ovaj pravedni starac Simeon smatra se zaštitnikom male dece.

Hram

Hram se sastoji iz dva dela povezana zajedničkom širokom trijema. Grobnica Simeona se nalazi na levom prolaza. Ovo je prazan grob jama (snaga, svetitelj su prebačeni u Carigrad, a potom u Zagorju, Hrvatska), dana s je deo moštiju vraćen u Jerusalim pravoslavnoj patrijaršiji.. Na istočnom zidu je ikona, "Ne plači za Me Majka" ili grčki "ekstremni poniznost." Hram je osvećen 1881. sa patrijarhom JerusalemNikodim. Ovde se nalazio jedan od zemlje Patrijaršijski prebivališta. Hram je bio parohijski do 1948. godine, kada su pravoslavni stanovnici Arapski napustili to područje.Od tada, hram je posetio uglavnom pravoslavne hodočasnike često iz Grčke. Ruski hodočasnici dolaze ovamo na odmor sećanja na St.Simeon i Sv .. proročica Ana.

izvor: http://guide-israel.ru/attractions/44506-xram-simeona-bogopriimca-v-katamonax/

 

 

 

Manastir Svetog Jovana u Ein-Keremu

 

 

Grčki pravoslavni manastir Svetog Jovana Krstitelja se nalazi u podnožju zapadbe strane brda Ein Kerem.  On je služio grčkoj pravoslavnoj zajednici u Ein Keremu. Sadašnji manastir izgrađen 1894 god. a obnovljen je 1975. godine.

 

 

 


 

 

 


Hram Svetog Jovana, jermenski

 

 

Hram Svetog Jovana Krstitelja, jermenski pravoslavni hram u Jermenskom kvartu. Nalazi se blizu Hrama Svetog groba i ulazi se u njega kroz istočni zid trga Svetog groba, naslanja se na Etiopsku kapelu. Hram je zatvoren, a otvara se samo dva puta godišnje.

 

 
 
 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Hilandar.info
 

Vesti iz Hilandara
 
Jerusalimska patrijaršija
 

Vesti iz Svete zemlje
 
Manastir Svetog Save Osvećenog
 

Manastir Svete Katarine Sinaj
 

Sveto pismo online
 
 
 
Mapa sajta
 

©2014-2017 Svetazemlja.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev