Sveta zemlja
 
Sveta zemlja
Sv.Arhangeli Jerusalim
Svetinje    
 
  

Svetinje

(Bez pisanog odobrenja autora tekstova nije dozvoljeno preuzimanje sadržaja portala www.svetazemlja.info u komercijalne svrhe. Za detalje sadržaja i upite pišite na email: njonic@yahoo.com. Zakon o autorskom i srodnim pravima 2009,2011,2012.)// nov.2014

 

 

Svetinje Svete zemlje, a i vaskolikog Hrišćanskog sveta su mesta najvažnija, najznačajnija, najuticajnija na duh i veru hrišćana. To su centri hodočašća, umne energije, posvećivanja, preispitivanja, pročišćenja. Od njih je sve poteklo, ona su centar sveta, duhovno središte.

 

Hram Hristovog Vaskrsenja, 
Grob Gospodnji
Golgota, Kalvarija
kamen Miropomazanja
Centar Sveta, Omfelos
Adamov Grob
Hram rođenja Isusovog, Vitlejem
Hram Uspenja Presvete Bogorodice, Grob Majke Božije

 


Hram  Hristovog Vaskrsenja

Grob Gospodnji

 

Crkva Hristovog Vaskrsenja (Svetog groba) najsvetije je hrišćansko mesto Jerusalima i sveta. To je pravi religiozni muzej– preko trideset osvećenih mesta, sve pod svodom  ogromne Rotonde (Dimitrijević  M., 1926.  s. 264).  Crkva se nalazi  na  mestu Kalvarija (Golgota), gde je Hrist raspet, umro, sahranjen i uskrsnuo. Na tom mestu je pronađen Grob Božiji i Sveti Krst. Baziliku je podigla sveta Jelena (326 – 333 g.), majka cara Konstantina, na mestu bivše paganske svetinje koju je izgradio Hadrijan. Tu prvobitnu baziliku su  srušili  Persijanci(614 g.).  Sadašnji  objekat  je  delo  krstaša(1149 g.),  a kasnije su ga restaurirali Grci, a u novije vreme zajednički grčka, katolička, jermenska  i  koptska  crkva.

Više o istoriji Hrama Hristovog Vaskrsenja i Hristovog Groba.

U  samoj  bazilici  hodočasnici  obilaze  sledeće: na samom ulazu se nalazi kamen-ploča Miropomazanja, na kojoj je bilo spušteno telo Hristovo nakon raspeća, na njemu se čine metanija-molitve, Kalvariju(sa dve kapele: Latinsku i Grčku), Kapelu Božijeg Groba (koja se nalazi u centru  Rotonde  zvane Anastasis – grč. „Vaskrsenje“), Kapelu  pronalaska  Svetog Krsta, a takođe Kapelu svete Jelene, koja je našla Krst. U sredini Rotonde, najveće prostorije Crkve se nalazi mala kamena kapela, koja čini ostatak pećine u kojoj je bilo položeno telo Hristovo i zove se Edikule ili Kuvuklija i to je NAJSVETIJE HRIŠĆANSKO MESTO U SVETU, u Kuvukliji je Hrist Vaskrsao. Kuvuklija-Edikule ili grob Gospodnji je prazan, jer je Hristos vaskrsao. Glavni događaj za pravoslavne je uoči Hristova Vaskrsenja, kada se na Hristovom grobu pojavljuje sveti Oganj, kojim se pale sveće.

 

 

 

šematski prikaz terena i sadašnje Crkve

 

 

Kamen miropomazanja, (na donjoj slici Stone of unction)

 

 

 

 

 

Živonosni grob Gospodnji

 

U središtu Rotonde, okrugle prostorije Crkve se nalazi mala kamena kapela, ostatak pečine u kojoj je bilo položeno telo Isusa Hrista nakon raspeća, i zove se Edikule ili Kuvuklija. Kuvuklija je najsvetije mesto Hrišćana uopšte. Kuvuklija se sastoji iz 2 dela (vidi sliku iznad), prvi deo ili ulaz je kapela Anđela, na koju se nastavlja mali prolaz koji vodi u sam Hristov grob (Sepulcher), grob je naravno prazan. Sam grob Gospodnji je veličine 2h2 metra od kojih polovina površine na desnu stranu zauzima kamen- stena na koju je bilo položeno telo Hristovo 3 dana i na kome je Vaskrsao. Unutrašnjost groba je obložena belim mermerom, a iznad samog kamenog postolja se nalaze 3 ikone sa prikazom Vaskrsenja. U Grob se zbog niskog ulaza i plafona ulazi i stoji u pognutom položaju. Na ovom mestu se svakodnevno vrše 3 liturgije, od strane Grka pravoslavaca, Jermena pravoslavaca i katolika, pri čemu Sveti Grob se smatra istovremeno i žrtvenikom i prestolom. Sa spoljašnje strane, Kuvuklija je pravougaona kapela obložena ružičastim mermerom sa 16 pilastra. Zapadni zid Kuvuklije je ravan i na njemu se nalazi mala, dograđena kapela veličine 2h2 metra koja priparad Koptima i naziva se Koptska kapela.

 

ž

Rotonda sa Kuvuklijom

  

 

Hristov grob (na platnu piše Hristos anesti--grč. ili Hristos Vaskrse)

 

Grob Isusov, 26.10.2016.god. u toku revitalizacije Kuvuklije i Svetog Groba.


 

Golgota (Kalvarija)

 

Ili mesto lobanje (Kalvarija) je mesto raspeća Isusa Hrista. Nalazi se na 3 metra iznad nivoa Crkve i predstavlja ostatak stene na kojoj je bio krst raspeća (vidi sliku iznad). Golgota se nalazi na 17 koraka od stene miropomazanja nadesno od ulaza u Crkvu. Golgota je veličine oko 10h10 metara i velikim pilastrima je podeljena na 2 dela, severni deo je Grčki pravoslavni i u kojem se nalazi stena Kalvarija- mesto Golgote, i južni deo tzv. katolička Kalvarija. Na samoj Golgoti se nalazi visoki oltar u srebru na kome je prikazan na krstu raspet Isus Hrist iznad čije glave su mnoga kandila. Cela Kalvarija je sada obložena mermerom, a pukotina u steni u kojoj je bio nabijen Krst se nalazi uz sam oltar desno u podu. Levo i desno od Kalvarije se na nekoliko metara se nalaze 2 crna kruga koja označavaju mesta na kojima su bili raspeti dvojica razbojnika.


Golgota, Kalvarija

 

 

Adamov Grob

 

Ispod Grčke Kalvarije se nalazi grob Adama, koji je u samoj steni ( na slici je u podu prikaz Sunca - označava poziciju Adamovog groba), do Adamovog groba vode uzane stepenice. Prema legendi, praotac Adam je sahranjen u brdu Golgota, a tokom zemljotresa nastao zbog raspeća Hristovog, nastala je pukotina između Kalvarije-mesta raspeća i groba Adamovog kroz koju je protekla Isusova krv i oprala je prah i lobanju praoca Adama, time je oprošten greh praoca. Danas se kroz staklo može videti ta pukotina u steni i crveni tragovi krvi. Upravo tu na Kalvariji je bio presto prvog Jerusalimskog cara Melhisedeka. Desno od Groba Adamovog se nalaze vrata sobe čuvara Svetog Groba, gde je stalno prisutan grčki Arhimandrit kome mogu da se ostave cedulje sa imenima koja će biti pročitana na liturgijama nad Svetim Grobom.

 

Grob praoca i prvog čoveka, Adama

 

Istočno od Grčke Kalvarije na oko 30 koraka se nalazi Kapela Svete carice Jelene, majke cara Konstantina koja je prvi arheolog u istoriji. U ovoj kapeli i počiva Sveta Jelena, ona je pronašla Životvorni Krst, od njene kapele je uzan prolaz sa 13 gvozdenih stepenika  koji vode u cisternu, na brdu u koju je bio bačen Krst sa još druga 2 krsta. To mesto gde se nalazio Životvorni Krst je danas latinska Kapela Krsta (vidi shemu Crkve). 

U istoj galeriji postoji još nekoliko kapela i paraklisa koji podsećaju na stradanje Isusovo i pripadaju Grcima, Jermenima i Katolicima (vidi shemu Crkve).

Između Grčke Kalvarije i Rotonde se nalazi Katolikon ili glavna crkva (na grčkom) koja ima veliki ikonostas i 2 trona: Jerusalimski i Antiohijski koji pripadaju ovema dvema Patrijaršijama, koje su najstarije, prve, začetnice svetske Hrišćanske crkve. Ovaj katolikon sa tronovima pripada Grčkoj pravoslavnoj crkvi (vidi shemu Crkve).

 

Glavna Crkva grč.-Katolikon, sa 2 trona, Jerusalimske i Antiohijske patrijaršije

 

 U crkvi između Svetog Groba i Golgote nalazi se „Centar Sveta“. To je vaza s velikom loptom koju seku četiri linije. One predstavljaju četiri strane sveta, a tačka u kojoj se seku zove se omphalos tj. središnja tačka ili doslovce – pupak. Tako se u antičkoj Grčkoj zvao jedan kružni kamen u Apolonovom hramu u Delfima i smatralo se da označava centar sveta.

 

Oko Omfelosa

 

Ključeve Crkve Vaskrsenja Hristovog imaju 2 turske porodice koje brinu o crkvi. Oni otvaraju Crkvu na zahtev ovlašćenih sveštenika jedne od 3 konfesije. Inače je crkva zaključana od sumraka do 4 sata ujutru.
 

 

Grčki sveštenici

 

 

Rumunski hodočasnici

 

 

Etiopljanski hodočasnici

 

 

Kopti u koptskoj kapeli

 

 

Kupola rotunde

 

 

Grčki monasi

 

 

 

 

 

Blagodatni oganj u Hramu Groba Hristovog i Hristovog Vaskrsenja

 

 

 

Hram rođenja Isusovog u Vitlejemu

 

 

 

 

Crkva Rođenja Isusovog u Vitlejemu je glavno hrišćansko sveto mesto, pored Crkve Groba i Vaskresenja Isusovog u Jerusalimu i predstavlja tradicionalno mesto Isusovog rođenja. To je i jedna od najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava.

U Bibliji

Rođenje Isusa 25 decembra po Julijanskom kalendaru, 7 januara po Gregorijanskom kalendaru (na Božić) se pripoveda u jevanđeljima po Mateju i Luki. Matej daje utisak da su Marija i Josif bili iz Vitlejema i kasnije se preselili u Nazaret zbog Irodovog dekreta, dok Luka ukazuje da su Marija i Josif bili iz Nazareta, a da je Isus rođen u Vitlejemu, dok su bili u gradu za vreme popisa stanovnika. Naučnici smatraju da su ove dve priče kontradiktorne i veruju da su tekstovi Mateja pouzdaniji zbog istorijskih problema sa Lukinom verzijom. Ali obe naučne strane slažu se da je Isus rođen u Vitlejemu,a  odrastao u Nazaretu. Prema Luki 2:7 (u tradicionalnom prevodu), Marija "ga položili u jaslama, jer nije bilo mesta za njih u gostionici." Ali Grčki prevod takođe može biti izrečen, "ona ga je položila u jasle, jer nisu imali prostora u sobi" -  možda  bi trebalo da zamislimo da se Isus rodio u mirnoj zadnjoj sobi kuće.

Međutim, mučenik Justin i evanđelista Jovan iz 1.veka ne navode da je Isus rođen u pećini, što je i logično pošto u su njegovo vreme kuće pravljene tako da su se naslanjale na pećine i potkapine, ljudi su živeli u delu kuće, a domaće životinje u zadnjem delu tj. pećini gde su bile štale. Po rođenju, Isusa su obišla tri Sveta mudraca koji su mu podarili SVETE DAROVE: ZLATNE PLOČICE, MIRTU I SVETO MIRO- OVI DAROVI SE DANAS ČUVAJU U MANASTIRU SVETOG PAVLA NA SVETOJ GORI, ATOS, A DONELA IH JE MARA BRANKOVIĆ KĆER DESPOTA ĐURĐA BRANKOVIĆA.

 

 

 

Istorija Crkve Rođenja Hristovog

Prvi dokazi o pećini, u Vitlejemu, u kojoj se rodio Isus je u spisima Justina Mučenika iz 160 god. ne. Predanje je takođe potvrđeno od strane Origena i Jevsevije u 3. veku. 326 god. ne, car Konstantin Veliki i njegova majka Helena su finansirali izgradnju ove crkve iznad same pećine. Prva crkva, osvećena je 31. maja 339 god. n.e, imala je osmougaonu osnovu i postavljena je iznad same pećine. U središnjem delu crkve je bio otvor prečnika 4 metra okružen ogradom kroz koji se pružao pogled u pećinu. Danas je ovaj otvor zatvoren podnim mozaikom iz 4.veka koji je preživeo do danas. 

Hram  je prepravljen i proširen od strane Justinijana  530 god.n.e., na osnovi koja je ostala do dan danas. Persijanci su je poštedeli tokom invazije  614 god.n.e., jer su prema legendi, bili impresionirani oslikanim Svetim mudracima na ulazu u hram kao ipostupkom Svetih Mudraca koji su bili Persijanci, a koji su pohodili mladog Isusa i Bogorodicu . Ova činjenica je uzeta u obzir na Svetom Sinodu u Jerusalimu u 9. veku i donet je zaključak da se ikone poštede i pretenduje na freskopisanje u cilju da će neprijatelji kada budu viđali Hrišćansku lepotu u hramovima biti odvraćeni od njihovog uništenja. Muslimanima je od vremena Omara (639.god.) bilo dozvoljeno da koriste južni oltar za bogosluženje što je natearalo muslimane da odbace dekret Hakima, Egipatskog diktatora (1009.god.) o uništenju hrišćanskih spomenika.

Krstaši su osvojili Jerusalim 6. juna 1009.god. Baldvin I i II su krunisani u ovoj crkvi i pomogli da Franci i Vizantinci sarađuju u potpunosti u ulepšavanju unutrašnjosti crkve (1165-69. god.). Grčki natpis na severnom ulazu beleži ovaj događaj. Crkva Rođenja je bila mnogo zapuštena u vreme Mameluka i u osmanskom periodu, ali ne i uništena. Veći deo mermera crkve je opljačkana od strane Turaka i sada krasi hram na steni u Jerusalimu. Zemljotres1834.god. i požar 1869.god. uništili su deo pećine, ali je crkva ponovo preživela. 1847.god., jedan Turčin je ukrao čuvenu Vitlejemsku zvezdu, koja je bila od zlata i sa dragim kamenjem.  Po saznalju muslimanski Aga je lično platio da se izradi Vitlejemska zvezda od srebra po originalnom izgledu što je i učinjeno i sada na mestu rođenja Isusovog stoji srebrna Vitlejemska zvezda. Ova krađa Vitlejemske zvezde je bila i razlog početka Krimskog rata 1854-56.god..

1852. god. je, podeljeno starateljstvo  nad crkvom  između pravoslavne, rimokatoličke i jermenske crkve. Grci drže najveći deo kao i samu pećinu rođenja Isusovog.

 

Šta videti u crkvi Rođenja

Vrata poniznosti, mali pravougaoni ulaz u crkvu, nastala je u osmansko vreme da spreči krađu od pljačkaša, i da primora hodočasnike da se poklone svetom mestu i da spreče ulazak neprijatelja na konjima. Ulazna vrata smanjena su od pređašnjih krstaških vrata. Postoji i  špicasti luk iznad ovih vrata iz 6.veka na kojem je skica cara Justinijana.

Širok naos ostao je nedirnut još iz doba cara Justinijana, 6 vek., samo je krov zamenjen u 15.veku i 19.veku. U samoj crkvi se nalaze tri naosa koji se oslanjaju na 44 stuba, naosi i kupole su oslikane, freskopisane predivnim slikama.

 

.

Kolonada iz Konstantinovog vremena

 

Kolonade ili stubovi su od ljubičasto-ružičastog mermera i potiču još iz Konstantinovog doba, iz 4.veka, odlično su očuvani. Iznad njih u dva naosa, na obe strane se nalaze freske i mozaici koji datiraju iz 1160 godine, koji opisuju Vaseljenske sabore i Biblijske motive. Mnogi nisu očuvani ali postoji njihov detaljan opis iz 1628 godine, autor je bio Vasilije slikar kako stoji u potpisu na zidu.

 

mozaik u podu Hrama

 

Jedan deo poda je prekriven daskama ispod kojih se nalazi prelepi mozaik iz Konstantinove Crkve (4.vek), sa motivima ptica, cveća i vinove loze. Ispred glavnog oltara se nalazi osmougaoni mozaik koji je najlepši po motivima i na molbu, monasi mogu da ga otvore i da se vidi, ovaj mozaik je sačinjen u vreme Cara Justinijana u 6.veku. U okviru istog mozaika se nalazi osmougaona mala fontana u čijem postolju piše" za sećanje i počinak i oproštenje grehova onih čija imena Gospod zna". Arheolozi su otkrili i osmougaoni krevet u dnu oltara, koji je bio pun vode.

 

silazak u pećinu ispod Oltara

 

Glavni oltar na istočnoj i jedan na južnoj strani Crkve (oltar obrezanja) je u vlasništvu Grčke pravoslavne crkve. Glavni oltar ima Pravoslavni ikonostas sa pozlaćenim krunisanim anđelom, ikone, kandila i lampe. na severnoj strani hrama je visoki Jermenski oltar tri Kralja posvećen Magi koja je u blizini vezivala konje, i u severnoj apsidi je Jermenski oltar posvećen Devici Mariji.

 

mesto rođenja Isusovog, u podu je Vitlejemska zvezda

 

Pećina rođenja je centralno mesto Hrama, u pećinu se spušta stepenicama iz oltara. Ovo mesto se smatra i poštuje kao pravo mesto rođenja od 2.veka. U mermeru se nalazi 14-tokraka srebrna Vitlejemska zvezda na kojoj piše "Ovde je od Device Marije rođen Isus Hrist-1717" Iznad Zvezde se nalazi 15 kandila, od kojih 6 pripada Grcima, 5 Jermenima i 4 Katolicima.

 

Vitlejemska zvezda

 

Ostalo uređenje pećine potiče posle 1869 god. kada se desio veliki požar u pećini, jedino su sačuvana vrata sa Severnog i južnog ulaza u pećinu koja potiču iz vremena Justinijana iz 6.veka. U pećini preko puta mesta rođenja, na oko 5 metara,  nalazi se Kapela jasli - Manger, jasle su u vlasništvu katoličke crkve. Iznad kapele Manger je mozaik iz 12.veka. Pored Jasli, tj.ove kapele vode stepenice za napolje i ako se dalje nastavi njima odlazi se u Crkvu Svete Katerine.

 

 

Oltar preko puta Zvezde

 

 

Mesto rođenja, Zvezda  i hodočasnici

 

 

 

Grob Presvete Bogorodice

 

 

 

Bogorodičin grob je jedan od pet najvećih hrišćanskih svetilišta.To je grbnica u steni gde je prema svedočenju apostola sahranjena Presveta Bogorodica. Ovu pećinsku crkvu krase viseća kandilai uzvišena atmosfera. Smešten je u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Getsimaniji u podnožju zapadne padine Maslinske gore u dolini Kedrona u Jerusalimu, Izrael.

Ovo mesto nam je sveto i važno i mnogo bliže i radi Presvete Bogorodice Marije koja je nakon vaznesenja Gospodnjeg dolazila ovde i molitveno provodila ne trenutke, minute, nego sate. Po ljudskoj slabosti i njoj kao majci je teško pao rastanak sa sinom. Za života je dolazila i molila Gospoda da dođe i uzme Njenu dušu. Bila je tu u trenutku kada je išao stradalnim putem, gledala trenutak raspeća, bila obaveštena o Njegovom Vaskrsenju, gledala Vaznesenje i nije štedela nijedan trenutak da provede u molitvi ovde na Maslinskoj gori. Molila ga je da je što pre uzme. Gospod joj je uslišio molitve i poslao arhangela blagovesnika Gavrila i pokazao palminu granu, Bogorodica je radosno krenula svome novom domu u kuću Jovana Bogoslova, najomiljenijem učeniku Gospodnjem. Kada je došla na brdo Sion, ovu vest je podelila sa Svetim Jovanom Bogoslovom, dala mu palminu granu i zamolila ga da on bude taj koji će pred odrom Njenim nositi je do Getsimanskog vrta gde će biti sahranjena, tamo gde su sahranjeni i Njeni roditelji i Njen obručnik Pravedni Josif.

Biblija ne pruža informacije o kraju Marijinog života ili mestu njenog pogreba. Predanja o Marijinom pogrebu u ovom delu Jerusalima datiraju iz 2 ili 3 veka. Predanja su ojačala u 5 veku, kad je snažno osporavana tvrdnja da je Marija sahranjena u Efesu.Oko 455. godine, drevni grob je pronađen kad je otkopan kamen koji ga je okruživao. Prvi pisani pomen o crkvi na ovom mestu datira iz 6 veka. Izgrađena je crkva kružne osnove iznad groba Mauricija Tiberija (582-602.g.), ali su je uništili Persijanci 614. Godine. Crkva je ponovo izgrađena i posetio ju je hodočasnik Arculf Franjevački biskup) 680. godine. On je zabeležio da je crkva imala dva nivoa oba kružnog oblika. Gornji nivo je imao četiri oltara; donji je imao oltar na istočnom kraju i Marijin grob na desnoj strani. Crkveni zapis iz 9.veka glasi da je tu služilo 13 sveštenika i duhovnika, 6 kaluđera i 15 časnih sestara.

Kad su stigli Krstaši pronašli su samo ruševine. Ponovo su izgradili crkvu 1130. godine i uključili Benediktanski manastir, te tako osnovali Opatijsku crkvu Svete Marije Josafatske. Manastirski kompleks je imao gotske stubove, freske crveno-na-zelenom i tri kule za zaštitu. Kraljica Melisanda Jerusalimska je sahranjena u donjoj crkvi 1161. godine. Kad je 1187. godine palo Krstaško kraljevstvo Saladin je razorio veći deo gornje crkve i upotrebio kamen za popravku gradskih zidina, ali je donja crkva (kripte) ostala gotovo netaknuta. Lokalitet su preuzeli Franjevci nakon odlaska Krstaša i otada ga dele Grci, Jermeni,Sirijci, Kopti, Abesinjani i Muslimani. Muslimani odaju poštu Bogorodičinom grobu jer je Muhamed na Noćnom putu od Meke do Jerusalima ugledao svetlost iznad Marijinog groba. Pored toga, kalif Omer se molio u Getsimaniji 638. godine

 

glavni hol u Hramu Bogorodičinog groba u Getsimaniji

 

Stepenice sa puta vode u kvadratno dvorište u kom se nalazi gornja crkva.Spoljni izgled crkve, 47 kamenih stepenica koje vode dole u pećinu i kraljevske hrišćanske grobnice u nišama sa desne i leve strane stepeništa datiraju iz 12. veka. Unutra, sedam stepenica naniže od ulaza, sa desne strane, nalazi se grobnica Kraljice Melisande koja je umrla 1161. godine. Grobnica je nekad bila zaštićena gvozdenim šipkama; luk sa motivom ljiljana još uvek  postoji. Preko puta njene grobnice nalazi se porodična kripta njenog sina, Kralja Boldvina ΙΙ Jerusalimskog. Zidovi koji okružuju stepenice potiču takođe iz 12. veka kao i prozori koji su zabarikadirani da bi izdržali izlivanje Kedrona. Melisandino telo je preseljeno u 14. veku na mesto u dnu stepeništa i njena grobnica se od tog vremena poštuje kao grobnica Marijinih roditelja, Joakima i Ane. Groboviporodice Kralja Boldvina se poistovećuju sa Josifovim grobom. Donja crkva na dnu stepeništa je Vizantijska kripta iz 5.veka, delimično isklesana u steni, prikazuje izvorno Vizantijsko zidarstvo.  Mesto je osvetljeno prigušenom svetlošću, a zidovi pocrneli od dima dajući mu izgled duboke starosti. Prostorija je raskošno ukrašena ikonama i mnoštvom visećih kandila. Bogorodičin grob se nalazi u istočnom delu kripte u maloj četvrtastoj kapeli sa apsidama na zapadu izgrađena, i istoku duža isklesana u kamenu. Veoma je sličan grobu njenog sina u Crkvi Svetog Groba. Oltaru grobnici prekriva ostatke grobnice koja možda datira iz 1. veka.  Niša jugozapadno od grobnice jeste mihrab, koji pokazuje u kom pravcu se nalazi Meka, a koji je postavljen nakon Saladinovog osvajanja. Preko puta, na suprotnom zidu, nalazi se grobnica iz 1. veka koja predstavlja dokaz o najranijoj upotrebi ovog mesta za sahranjivanje. Grčki i Jermenski oltari dele istočnu apsidu; Etiopijski oltar i cisterna zauzimaju zapadnu apsidu 

 

?Paraklis posvećen Joakimu i Ani, roditeljima Presvete Bogorodice

 

Hram ima osnovu krsta: u centru je grobnica Presvete Bogorodice sa dva ulaza, na kraju pećine se nalazi oltar. U kamenom kivotu se vidi čudotvorna ikona Jerusalimske majke Božje, ruskog umetnika. Hram je danas u nadležnosti Grka i Jermena. Ovde je tradicija pred praznik Uspenja Presvete Bogorodice da iz Male Getsimanije koja je blizu hrama Hristovog groba hodočasnici noce plaštanicu Presvete Bogorodice, kao što su nekad apostoli nosili Bogorodicu do Getsimanije i njene grobnice.

 

Pogreb Bogorodice

 

Prema predanju  Bogorodica Marija je preminula u Jerusalimu a u Getsimaniji su je sahranili u grobnici u kojoj su prethodno bili sahranjeni njeni roditelji Sveti Joakim i Ana i Pravedni Josif za koga je bila zaručena. Pošto nije bio u mogućnosti da prisustvuje sahrani, Apostol Toma je došao nakon tri dana u Getsimaniju izmolio ih da otvore kovčeg kako bi se oprostio od Marije. Otvoreni kovčeg je bio prazan.

Kao uspomenu na smrt Bogorodice i dan kada se ona vaznela na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja,  praznuje se Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina 28. Avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendarua kada se završava i post koji traje14 dana. Velika Gospojina je jedan od najvećih hrišćanskih praznika

 

Grobnica Presvete Bogorodice

 

 

prazan grob Presvete Bogorodice, pošto se Uspela na nebo

Crkva Rođenja Isusovog u Vitlejemu je glavno hrišćansko sveto mesto, pored Crkve Groba i Vaskresenja Isusovog u Jerusalimu i predstavlja tradicionalno mesto Isusovog rođenja. To je i jedna od najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava.

U Bibliji

Rođenje Isusa 25 decembra po Julijanskom kalendaru, 7 januara po Gregorijanskom kalendaru (na Božić) se pripoveda u jevanđeljima po Mateju i Luki. Matej daje utisak da su Marija i Josif bili iz Vitlejema i kasnije se preselili u Nazaret zbog Irodovog dekreta, dok Luka ukazuje da su Marija i Josif bili iz Nazareta, a da je Isus rođen u Vitlejemu, dok su bili u gradu za vreme popisa stanovnika. Naučnici smatraju da su ove dve priče kontradiktorne i veruju da su tekstovi Mateja pouzdaniji zbog istorijskih problema sa Lukinom verzijom. Ali obe naučne strane slažu se da je Isus rođen u Vitlejemu,a  odrastao u Nazaretu. Prema Luki 2:7 (u tradicionalnom prevodu), Marija "ga položili u jaslama, jer nije bilo mesta za njih u gostionici." Ali Grčki prevod takođe može biti izrečen, "ona ga je položila u jasle, jer nisu imali prostora u sobi" -  možda  bi trebalo da zamislimo da se Isus rodio u mirnoj zadnjoj sobi kuće.

Međutim, mučenik Justin i evanđelista Jovan iz 1.veka ne navode da je Isus rođen u pećini, što je i logično pošto u su njegovo vreme kuće pravljene tako da su se naslanjale na pećine i potkapine, ljudi su živeli u delu kuće, a domaće životinje u zadnjem delu tj. pećini gde su bile štale. Po rođenju, Isusa su obišla tri Sveta mudraca koji su mu podarili SVETE DAROVE: ZLATNE PLOČICE, MIRTU I SVETO MIRO- OVI DAROVI SE DANAS ČUVAJU U MANASTIRU SVETOG PAVLA NA SVETOJ GORI, ATOS, A DONELA IH JE MARA BRANKOVIĆ KĆER DESPOTA ĐURĐA BRANKOVIĆA.

 

 

 

Istorija Crkve Rođenja Hristovog

Prvi dokazi o pećini, u Vitlejemu, u kojoj se rodio Isus je u spisima Justina Mučenika iz 160 god. ne. Predanje je takođe potvrđeno od strane Origena i Jevsevije u 3. veku. 326 god. ne, car Konstantin Veliki i njegova majka Helena su finansirali izgradnju ove crkve iznad same pećine. Prva crkva, osvećena je 31. maja 339 god. n.e, imala je osmougaonu osnovu i postavljena je iznad same pećine. U središnjem delu crkve je bio otvor prečnika 4 metra okružen ogradom kroz koji se pružao pogled u pećinu. Danas je ovaj otvor zatvoren podnim mozaikom iz 4.veka koji je preživeo do danas. 

Hram  je prepravljen i proširen od strane Justinijana  530 god.n.e., na osnovi koja je ostala do dan danas. Persijanci su je poštedeli tokom invazije  614 god.n.e., jer su prema legendi, bili impresionirani oslikanim Svetim mudracima na ulazu u hram kao ipostupkom Svetih Mudraca koji su bili Persijanci, a koji su pohodili mladog Isusa i Bogorodicu . Ova činjenica je uzeta u obzir na Svetom Sinodu u Jerusalimu u 9. veku i donet je zaključak da se ikone poštede i pretenduje na freskopisanje u cilju da će neprijatelji kada budu viđali Hrišćansku lepotu u hramovima biti odvraćeni od njihovog uništenja. Muslimanima je od vremena Omara (639.god.) bilo dozvoljeno da koriste južni oltar za bogosluženje što je natearalo muslimane da odbace dekret Hakima, Egipatskog diktatora (1009.god.) o uništenju hrišćanskih spomenika.

Krstaši su osvojili Jerusalim 6. juna 1009.god. Baldvin I i II su krunisani u ovoj crkvi i pomogli da Franci i Vizantinci sarađuju u potpunosti u ulepšavanju unutrašnjosti crkve (1165-69. god.). Grčki natpis na severnom ulazu beleži ovaj događaj. Crkva Rođenja je bila mnogo zapuštena u vreme Mameluka i u osmanskom periodu, ali ne i uništena. Veći deo mermera crkve je opljačkana od strane Turaka i sada krasi hram na steni u Jerusalimu. Zemljotres1834.god. i požar 1869.god. uništili su deo pećine, ali je crkva ponovo preživela. 1847.god., jedan Turčin je ukrao čuvenu Vitlejemsku zvezdu, koja je bila od zlata i sa dragim kamenjem.  Po saznalju muslimanski Aga je lično platio da se izradi Vitlejemska zvezda od srebra po originalnom izgledu što je i učinjeno i sada na mestu rođenja Isusovog stoji srebrna Vitlejemska zvezda. Ova krađa Vitlejemske zvezde je bila i razlog početka Krimskog rata 1854-56.god..

1852. god. je, podeljeno starateljstvo  nad crkvom  između pravoslavne, rimokatoličke i jermenske crkve. Grci drže najveći deo kao i samu pećinu rođenja Isusovog.

 

Šta videti u crkvi Rođenja

Vrata poniznosti, mali pravougaoni ulaz u crkvu, nastala je u osmansko vreme da spreči krađu od pljačkaša, i da primora hodočasnike da se poklone svetom mestu i da spreče ulazak neprijatelja na konjima. Ulazna vrata smanjena su od pređašnjih krstaških vrata. Postoji i  špicasti luk iznad ovih vrata iz 6.veka na kojem je skica cara Justinijana.

Širok naos ostao je nedirnut još iz doba cara Justinijana, 6 vek., samo je krov zamenjen u 15.veku i 19.veku. U samoj crkvi se nalaze tri naosa koji se oslanjaju na 44 stuba, naosi i kupole su oslikane, freskopisane predivnim slikama.

 

.

Kolonada iz Konstantinovog vremena

 

Kolonade ili stubovi su od ljubičasto-ružičastog mermera i potiču još iz Konstantinovog doba, iz 4.veka, odlično su očuvani. Iznad njih u dva naosa, na obe strane se nalaze freske i mozaici koji datiraju iz 1160 godine, koji opisuju Vaseljenske sabore i Biblijske motive. Mnogi nisu očuvani ali postoji njihov detaljan opis iz 1628 godine, autor je bio Vasilije slikar kako stoji u potpisu na zidu.

 

mozaik u podu Hrama

 

Jedan deo poda je prekriven daskama ispod kojih se nalazi prelepi mozaik iz Konstantinove Crkve (4.vek), sa motivima ptica, cveća i vinove loze. Ispred glavnog oltara se nalazi osmougaoni mozaik koji je najlepši po motivima i na molbu, monasi mogu da ga otvore i da se vidi, ovaj mozaik je sačinjen u vreme Cara Justinijana u 6.veku. U okviru istog mozaika se nalazi osmougaona mala fontana u čijem postolju piše" za sećanje i počinak i oproštenje grehova onih čija imena Gospod zna". Arheolozi su otkrili i osmougaoni krevet u dnu oltara, koji je bio pun vode.

 

silazak u pećinu ispod Oltara

 

Glavni oltar na istočnoj i jedan na južnoj strani Crkve (oltar obrezanja) je u vlasništvu Grčke pravoslavne crkve. Glavni oltar ima Pravoslavni ikonostas sa pozlaćenim krunisanim anđelom, ikone, kandila i lampe. na severnoj strani hrama je visoki Jermenski oltar tri Kralja posvećen Magi koja je u blizini vezivala konje, i u severnoj apsidi je Jermenski oltar posvećen Devici Mariji.

 

mesto rođenja Isusovog, u podu je Vitlejemska zvezda

 

Pećina rođenja je centralno mesto Hrama, u pećinu se spušta stepenicama iz oltara. Ovo mesto se smatra i poštuje kao pravo mesto rođenja od 2.veka. U mermeru se nalazi 14-tokraka srebrna Vitlejemska zvezda na kojoj piše "Ovde je od Device Marije rođen Isus Hrist-1717" Iznad Zvezde se nalazi 15 kandila, od kojih 6 pripada Grcima, 5 Jermenima i 4 Katolicima.

 

Vitlejemska zvezda

 

Ostalo uređenje pećine potiče posle 1869 god. kada se desio veliki požar u pećini, jedino su sačuvana vrata sa Severnog i južnog ulaza u pećinu koja potiču iz vremena Justinijana iz 6.veka. U pećini preko puta mesta rođenja, na oko 5 metara,  nalazi se Kapela jasli - Manger, jasle su u vlasništvu katoličke crkve. Iznad kapele Manger je mozaik iz 12.veka. Pored Jasli, tj.ove kapele vode stepenice za napolje i ako se dalje nastavi njima odlazi se u Crkvu Svete Katerine.

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
ЋИРИЛИЦА
 
 
 
 
 
Hilandar.info
 

Vesti iz Hilandara
 
Jerusalimska patrijaršija
 

Vesti iz Svete zemlje
 
Manastir Svetog Save Osvećenog
 

Manastir Svete Katarine Sinaj
 

Sveto pismo online
 
 
 
Mapa sajta
 

©2014-2017 Svetazemlja.info | Sva prava zadržana | Uslovi korišćenja | LaktusDev