Света земља
 
Света земља
Св.Архангели Јерусалим
Синај Историја  
  

Историја Синаја

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

 

 

Синај и пут јеврејског егзодуса

 

Синај је био сцена неких најважнијих догађаја израиљске историје. Међутим, када Стари Завет говори ο Синају, он не мисли на цело полуострво него на пет мањих крајева дивљине на овој пространој територији, као што су: Сур, Син, Синај, Фаран и Зин. Синајска пустиња се налази око горе Синаја. Ипак, њену тачну локацију тешко је установити, јер се њене границе одређују према другим географским називима, такође неодређеним. У општим цртама, Библија одређује овај део пустиње између пустиња Сина и Фарана - у близини Елима, Рефидима и Киврот-Антаве (2 Мој 16,1; 19,1-2; 4 Мој 10,12; 33,5-16).

Традиционална локација Синајске пустиње је у јужном средишњем делу полуострва. У овој пустињи Израиљци су се улогорили када су примили Закон (2 Мој 19; 3 Мој 7,38), где је спроведен попис народа (4 Мој 1,19; 3,14, 26,64), а где су светковали Пасху (4 Мој 9,5). Такође, у овој пустињи Мојсије је видео несагориву купину (2 Мој 3,1-2; Дап 7,30,38). У Синајској пустињи постављена је скинија далеко изван логора, ο којој се говори у (2 Мој 33,7; 34,34; 3 Мој 1,1; 4 Мој 1,1; 3,14). У Синајској пустињи Израиљци су и други пут празновали Пасху, на годину дана после прве Пасхе у Египту (4 Мој 9,1).

Гора Синај је планина на којој је Мојсије примио Закон (2 Мој 31,18; 34,29,32; 3 Мој 26,46; Нем 9,13). Библијски писци говоре ο гори Синају под разним називима: "гора", "гора Божија", "гора Хорив" и "гора Божија у Хориву". Ова планина је имала значајну улогу у духовном развоју Мојсијевом (2 Мој 3,1-12), а њен свештени карактер увећан је кад је Синај постао место божанског откривења (2 Мој 19,18,20,23; 24,16; 5 Мој 33,2; Суд 5,5; Пс 68,8). Божије присуство на њеном врху символисало је божанску заштиту (Суд 5,4-5; Пс 68,9). У својој алегорији ο два завета, Апостол Павле користи Синај да символише Стари Савез (Гал 4,24-25; Јев 12,19-21).

На ту Синајску гору, обавијену густим облацима, пред сабраним народом на падини горе, сишао је Бог окружен хиљадама Анђела (уп. 5 Мој 32,3 и Пс 38,17 са Дап 7,38,53; Јев 2,2), с муњама и громовима и моћним трубним звуцима (2 Мој 19,16; Јев 12,18). Одатле је Бог изговорио Десет заповести закона (2 Мој 20,1) и дао Мојсију, једином човеку, који је био на гори током 40 дана и ноћи (2 Мој 24,18), многе уредбе (прописе) које се односе на живот народа у заједници, устројство скиније, служење свету и жртвоприношење (2 Мој 21-31).

После овога, Мојсије је сишао са две таблице завета (31,18; 35,15-16), али кад је видео златно теле, негодовао је и разбио их (32,19); затим је исклесао две нове таблице на које је Бог прстом урезао Декалог, после другог 40-дневног боравка на гори (34,1-28; уп. 5 Мој 9,9; 10,4). Остале уредбе дате на Синају записане су у књигама Мојсијевим, без нарочитог поретка, с повременим историјским записима (3 Мој 7,38; 25,1; 26,46; 27,34; 4 Мој 3,1-5,14; 5,23; 29,1). На другим местима налазе се откривења и прогласи које је Бог дао Мојсију на гори. У (Гал 4,24-25) Апостол Павле упоређује Синај, "који рађа за робовање", чија је праслика била Агара, с горњим Јерусалимом, чија је праслика била Сара. Исто тако, (Јев 12,18) пореди страшну гору Синај с дивном гором Сион.

Мада књиге Изласка (2 Мој) и Бројева (4 Мој) пружају многе детаље ο правцу путовања Израиљаца из Египта у Моав, мало наведених места са извесношћу може да се идентификује. У ствари, ο правцу лутања по Синају још и данас се дискутује. Стручњаци се најчешће опредељују за један од могућа три правца кретања: северни, централни и јужни. Следствено томе, доводи се у питање и локација горе Синај. Негде око десетак планина на Синају и у северозападној Арабији идентификује се са овом светом гором. Али научници не прихватају ниједну једногласно.

Пошто ниједну од теорија ο гори Синају не поткрепљују археолошки налази, морају се узети у обзир јеврејска и хришћанска традиција. У вези с тим можемо рећи да би гора Синај највероватније могла да буде садашња ткз. Мојсијева гора, или нека друга планина у њеној непосредној близини. Ова идентификација претпоставља да су Израиљци ишли преко полуострва јужним правцем пута, и тако ставља Синајску пустињу и њену славну гору-планину у југосредишње Синајско полуострво.

У Првом светском рату на полуострву су вођене велике борбе између Савезника и Турака, који су област евакуисали почетком 1917. године.

У Другом светском рату у врху Суецког залива било је организовано (1944) прихватилиште и логор за рањенике НОВ и избеглице у Ел-Шату.

У току напада Израела, Велике Британије и Француске на Египат од 29. октобра до 5. новембра 1956. године на полуострву су вођене велике борбе. У рату који је Израел водио против УАР, Јордана и Сирије у јулу 1967. израелске трупе су освојиле цело Синајско полуострво до источне обале Суецког канала. Данас Синајско полуострво припада Египту.

(наставак текста након истраживања)

 

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Хиландар.инфо
 

Вести из Хиландара
 
Јерусалимска патријаршија
 

Вести из Свете земље
 
Манастир Светог Саве Освећеног
 

Манастир Свете Катарине Синај
 

Свето писмо онлине
 
 
 
Мапа сајта
 

©2014-2024 Светаземља.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev