Света земља
 
Света земља
Св.Архангели Јерусалим
Јерусалим Правни статус  
  

Правни статус Јерусалима. данас

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

 

 

Град Јерусалим није имао посебан правни статус до 1947 када је донета резолуција о педели. Права различитих верских деноминација унутар града, посебно разних хришћанских деноминација, су регулисала право и статус града и његово функционисање познат као STATUS QUO и све владе држава које су држале град су признавале овај верски статус града као званични статус града. Међутим, тај споразум је имао више везе са животима различитих хришћанских деноминација и евентуалних спорова између њих него са утврђивањем правног статуса Јерусалима за разлику од остатка палестинских територија.
1947. Резолуцијом подела уведен је  први пут концепт CORPUS SEPARATUM или посебан режим града Јерусалима и околних села и градова. 
Ова резолуција је имала велики значај  за Јерусалимж и  за присталице ове три велике монотеистичке религије (хришћанство, јудаизам и ислам) и наводно му омогућио посебан међународни статус.

У Уједињеним Нацијама је 1949 године донета резолуција 303 о заштити становништва, веских светилишта и гаранције слободе за све становнике града.

Нажалост, те резолуције никада нису у потпуности спроведене у дело, а борбе око града су настале повлачењем Британских снага. Одмах сз+у јецрејске снаге заузеле западни Јерусалим без икакве резолуције, договора, консуктација, наоравиле су прву анексију, и то 8 арапских квартова. Арапске снаге, пре с вега Јорданска војска,  као брз одговор на то је одмах направила линију разграничења у нивоу Источног Јерусалима угључујући и стари град и заузели су 2 јеврејска насеља Невех и Иа`ацов. Оно што су Јевреји анектирали одмах су укључили у састав државе Израел, а аарапске снаге су источни део Јерусалима укључиле у Хашемитску Краљевину Јордан, које се Јордан 1989 године одрекао у корист ПЛО.  Израелски званичници су тврдили да су Енглеска и Палестина признале Јерусалим у оквиру Израела, истина је и да ниједна друга држава није признала анексију западног Јерусалима.
Пошто је Јерусалим центар 3 огромне светске вероисповести, све је ово много закомпликовало статус ионако узбурканог Јерусалима.

Након овог рата 1967 године, Израел је мало по мало окупирао и Стари град и делове Источног Јерусалима што је наишло на осуду Међународне заједнице али све је то било само на папиру, и то да су УН рекле да и даље је јерусалим део Палестинских територија, то Израелска страна није поштовала. Израел је почео да шири границе Јерусалима на околину веома брзо , да насељава Јеврејско становништво на подручје западне обале- Палестине и проглашава их својим територијама, све ово је изазивало револт и сукобе код Палестинаца.

Палестинци у Западном анектираном делу јерусалима су ипак имали слободу кретања, користили су своје јорданске пасоше, имали своје школство, културне центре, здравство и тај статус је како тако био прихватљив за Палестинце,, све до 1980 год. када је Кнесет- Израелси парламент званично прогласио јерусалим за главни град Израела, то је наишло на тешку осуду свих земаља света, све земље су своје амбасаде преселиле у Тел Авив и сложиле се да неће признати суверенитет Израела над Јерусалимом. Све ово је Израел игнорисао. Потом је Израел на све начине блокирао функционисањ Источног Јерусалима и н+њиховом становништву делио личне карте и пасоше израела све у циљу анексије и источног Јерусалима, све ово је опет осуђивано од свих земаља света, иако је су САД дрђале вето у УН на нове резолуције које су осуђивале Израел.

Тако да је данас највећи део Јерусалима (западни део на 10 насеља, поједина насеља и у источном делу и стари град) су под управом Израела, делови источног Јерусалима су под управом Палестине која је призната од већине земаља у Уједињеним нацијама 2012 године, али које и данас није признао Израел.

(наставак текста следи након истраживања)

извори: http://www.pij.org/details.php?id=650

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Хиландар.инфо
 

Вести из Хиландара
 
Јерусалимска патријаршија
 

Вести из Свете земље
 
Манастир Светог Саве Освећеног
 

Манастир Свете Катарине Синај
 

Свето писмо онлине
 
 
 
Мапа сајта
 

©2014-2017 Светаземља.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev