Света земља
 
Света земља
Св.Архангели Јерусалим
Светитељи    
  

Светитељи, Свети Оци, Свеци

(Без писаног одобрења аутора текстова није дозвољено преузимање садржаја портала www.svetazemlja.info у комерцијалне сврхе. За детаље садржаја и упите пишите на емаил: njonic@yahoo.com. Закон о ауторском и сродним правима 2009,2011,2012.)// нов.2014

 

 

Након одласка Исуса Христа на небо ствара се монаштво, посебан вид испољавања вере у Господа. У 1.веку н.е. и развој Хришћанске свести међу Јеврејима, касније потпомогнуто слободама Хришћанима које почињу да се поштују од цара Константина  и Миланског едикта 313 године н.е., јавља се процват монашког подвижништва као индивидуални и доследни пут Христов, који се прво јавља у Египатској пустињи па затим у Јудејској пустињи, која је тада, а и данас нуде изолацију, мир неопходни за корачање духовним путевима у Христу.

 

Хришћанско монаштво Антоније Велики
Пустињаци, монаси Иларион
Монашки редови и развој монаштва Харитон
Еремити-пустињско монаштво Јефтимије
Кинотички (скитски) систем монашког живота Теоктист
Киновијско (општежитељно) монаштво Сава Освећени
Добротворно киновијско монаштво Герасим

 

Срби Светитељи, Српски Свеци - Свети Оци

 

Први значајни процват хришћанског монаштва се дешава у Византијско (ромелијско) време, када се у Јудејској пустињи настањује 10000-30000 монаха у бројним келијама, стаништима и пећинама.

 

 

Хришћанско монаштво

 

Означава религијски правац и начин жиб+вота, у коме се особа одриче свих световних и материјалних добара и потпуно посвећује свом духовном животу, под заветом вере. Монах је и грчка реч која означава, усамљеника, бити сам, самоћу. Монаси као појединци и усамљеници настањују келије, станишта, пећине, или се у тзв.киновијама удружују у братства, где свако има своје задужење и настањују манастире - грч. заједница духовних појединаца. Монаси се одричу овоземаљских, световних и материјалних добара све у циљу посвећивања духа и путу по Божјим стазама.

 

 

Пустињаци, монаси

 

Пустињаци - монаси који настањују пустиње,  велики број, како некада тако и данас у пустињама налзе места за своју осаму, мир, блаженство где ће трагати и ићи божјим стазама, следећи "Пустињску теологију" која описује 40 година лутања Јевреја пустињама како би променили своју природу, веру и срце. Монаси се понашају као што се понашао и сам Исус Христ, који је био у пустињи 40 дана како би доказао своју љубав и верност и понизност према Господу Богу (Матеја 4:1-11, Марко 1--.12-13 Лука 4:1-13) као што су и пророк Илија и Јован Крститељ. Ови монаси који живе у пустињама се називају пустињацима или еремитима по грч.-еремитос-пустиња.

Током Византијског периода (4.-7.века н.е), пустињаци су одабрали Јудејску пустињу као најподесније место за њихово подвизавање, успињање ка Богу. Јудејска пустиња је близу Јерусалима, али и веома изолована, пуста, сурова. Многи од монаха-пустињака су пре монашења били ходочасници који су обилазили света места и били су преплављени духовним искуствима и призивом Господњим која даје духовну страст икоја их води у дубљој посвећености Господу. Временом је брзо растао број монаха у пустињи од пар њих у пећинама па до 30.000 од којих се највећи део налазио у манастирима Јудеје, да би се одатле монаштво ширило у долину Јордана и на полуострво Синај.

 

 

Монашки редови и развој монаштва

 

Монашки живот је веома евалуирао током најранијег периода хришћанства и развио се у разним правцима. 

Већ у 3. и 4. веку издвојила су се четири основна облика монаштва: еремитски (пустињски), кинотички (скитски), киновијски (општежитељни) и филантропски (човекољубиви).

 

Еремитски-пустињски вид духовног живота организовао се и развијао унутар цркве. Први познати пустињак био је Павле Тиваидски, али је отац целокупног хришћанског монаштва Свети Антоније (251-356). Живео је у пустињи више од седамдесет година. Он и монаси који су га следили организовали су пустињски начин монашког живота, који подразумева да су сами бринули за своје духовне и личне потребе, потпуно изоловани од других, сами.


Кинотички (скитски) систем монашког живота увели су преподобни Амоније и Макарије. У скитском облику монаштва подразумева се живот монаха у засебним келијама, и самостална брига о сопственим потребама. Истовремено, они прихватају заједничко, веома лабаво уређење у питањима богослужења, духовног вођства и личног општења. Заједнички старац (духовник), заједнички храм и заједничка трпеза сваке недеље представљају спољни израз скитског монашког живота. Најзначајнија таква заједница био је скит у Египту, југозападно од Александрије.

 

Следећи облик организације монашког живота представља киновијски (општежитељни) систем који је установио преподобни Пахомије (292-346), такође у Египту, означава заједнички живот монаха у манастиру, свако има своје задужење у корист заједнице, деле трпезу, заједно су на молитвама, али свако има своју келију унутар конака.

 

Последњи облик монашког живота настаје делатношћу Светог Василија Острошког. Он у градовима уводи установу добротворних (човекољубивих) заједница (општежића) у којима монаси помажу онима који су у оскудици и невољи. На тај начин, кроз изражавање љубави према ближњима, они изражавају и показују и своју љубав према Богу.

 

 

 

Ово су неки од најзначајнијих монаха раног хришћанског доба:

 

Антоније Велики (251-356)

 

Антоније Велики се сматра оцем еремита, пустињака, по својим делима и чудима, иако није био међу првим монасима-пустињацима.

Рођен је у богатој Египатској породици, и са 34 године је одлучио да свој живот посвети Господу и оде у пустињу и то Вади ел-Натрун (западно од Александрије) где је остао 13 година. Потом је прешао у Дер ел-Мемун (близу Нила), где је боравио 20 година у старом Римском утврђењу. Већ тада је по својим духовним учењима постао веома познат и посећиван пустињак и како би сачувао духовни мир он се опет преселио али овога пута дубље у пустињу на обали Црвеног мора. Упокојио се у 105. години живота, а иза себе је оставио неизбрисив траг у духовном учењу и корачању Божјим путем и велики број следбеника и монаха који су изградили манастир  Светог Антонија 361 године. близу места његовог подвизавања.

 

 

Иларион (291-371)

 

 Иларион је један од најзначајнијих пустињака раног хришћанства.

Рођен је у паганској породици, јужно од Газе. Са 15 година је крстио, постао хришћанин и отишао у Египатску пустињу где се придружио Антонију Великом, где је остао 2 месеца 306. године. Враћа се у Газу и оснива Лавру у пустињи између Газе и Мајума 328.године. Иларион је у својој Лаври био веома активан, диховно је подучавао народ, тако да је убрзо постао веома тражен, и његова Лавра се обогатила многим монасима од којих сус е истицали : Зенон, Петар Ивиронски и Абба Исаија. Иларионова учења су у многоме утицала на развој раног монаштва, а његова Лавра-манастир је био духовни центар велике области и зачетник Киновије, монашког живота у комуни.


Харитон

 

Харитон се сматра оцем Јудејског монаштва, и основао је прве 3 Лавре. Он је дошао из Иконије (централна Антолија у Турској) у Јерусалим као ходочасник и посећивао света места, када су га пљачкаши отели и одвели у пећину Вади Келт изнад Јерихона. Харитон следи учења Антонија Великог, у келији пећини својим духовним поукама прикупља велики број следбеника и касније оснива манастир, Лавру Фаран која је по типику и уређењу била основ, образац за формирање наредних манастира у светој земљи које су оснивали његови следбеници Јефтимије и Теоктист. Харитон је до упокојења промени још 2 Лавре, Дока, западно од Јерихона и Сока смаштена изнад Нахал-Текоа. Сви манастири Харитона се налазе на ивицама пустиња или литицама долине Јордан.

 

Антоније Велики

 

 

 

Јефтимије (377-473)

 

Јефтимије је један од најистакнутијих монаха Јудејске пустиње. Рођен је у Мелитеа у Јерменији у племићкој породици. До своје 29.године је био уз породицу када се одличује на ходочашће у Јерусалим, по обиласку светих места 406.године одлази у Лавру Фаран, коју је основао отац Харитон. Након 5 година боравка у Фарану, са својим пријатељем монахом пустињаком Теоктистом одлази у Пећину Нахал Ог, где у наредним годинама духовним радом придобијају већи број следбеника и оснивају киновију, манастир 411.године, први те врсте у Јудејској пустињи.

Лечио је људе, познат по излечењу сина једног Арапског великана. Након 10 година, са пустињаком Домицијаном напушта манастир и одлази у пушевине Масаде- Марда, који ће чинити језгро будуће Лавре. Затим одлази у пећину близу Тел-Зифа, југоисточно од Хеброна где оснива киновију од Капар Бариша. И у тој киновији је био много узнемираван од људи па се вратио у Лавру Тектиста близу Јерусалима. Опет му се придружују бројни пустињаци и 428.године оснива своју Лавру која носи његово име Светој Јефтимија по обрасцу Лавре Фаран

 Јефтимије се упокојио у својој 97.години живота (482.године), а његова Лавра је променила типик у киновију, комуну монаха.

У његово време се центар монаштва сели из Египта у Израел.

 

 

 

 

Јефтимије

 

Теоктист  (-451)

 

Он је био монах у Лаври Фаран, где је био под надзором монаха Харитона. 411.године се са блиским пустињацима преселио у пећину на литици Нахал Ог, и многи пустињаци су му се придружили, временом. Теоктист је био игуман ове киновије, и по њему је Лавра и добила назив Светог Теоктиста-Деир Мукликх, која се налази изнад Нахал Ога.

   

 

Theoktistus - painting in

   St. Gerassimos

 

 

 

 

Сава Освећени  (439-532)

 

Сава је рођен у Муталаска, у Кападокији 439 године н.е. Са 8 година је отишао у киновију у Кападокији где се замонашио и где је боравио 10 година, након тога је отишао у Јерусалим на кратко одакле је отишао у Јудејску пустињу у киновију Јефтимија на 12 година. Са 30 година је добио благослов да постане пустињак, отишао је у пустињу Јудеје кроз коју је лутао 5 година, да би се настанио у једну пећину, наредних 10  година, близу данашњег манастира Светог Саве- Мар Саба у којој је нашао идеално место за одмор и подвизавање.

Сава је основао Лавру у својој 45 години, 483.године. око које се налази мноштво келија и пећина у којима се и данас подвизавају монаси, пустињаци.

Свети Сава је пуних 50 година градио ЛАвру Светог Саве Освећеног- Мар Саба. Манастир је неколико пута прошираван ради снештаја великог броја монаха и окружен је дебелим зидовима због заштите од лопова, пљачкаша и разних војски.

Сава Освећени је за ово време уз помоћ следбеника монаха иградио још 13 манастира у Јудејској пустињи- 7 Лаври и 6 Киновија. Неки манастири су дошли под његово руководство као што су : манастири Светог Јефтимија, Светог  Теоктиста у којима је стекао велики број верника. Новим типицима је изменио обавезе и живот монаха.

Свети Сава Освећени је први формулисао и јасно одредио правила понашања и службе монаха - пустињака. Сава се упокојио 532 године у својој 93 години живота и његове мошти почивају у гробној капели у дворишту Лавре Светог Саве ОСвећеног.

 

Сава Освећени

 

Герасим (-475)

 

Герасим је био монах из Ликије, данашња Анадолија, Турска. Он је био игуман манастира који је у заједници бројао 70 монаха, источно од Јерихона, који је водио строга правила аскетизма.Он се сматра једним од оснивача друге генерације значајних еремита-пустињака Јудејске пустиње који су пратили учења Јефтимија и Харитона.

Манастир Деир Хијла је саграђен у величини Лавре а обухвата келије и пећине за еремите са једним центром. Монаси су се састајали у центру манастира Суботом и недељом, док су другим данима живели изоловано, усамљенички. У Централном делу Манастира је католикон- главни храм по имену Светог Герасима. Монашка пећина се налази 1км на исток, Еин Нукеил и у планинама ове области.

Герасимос је присуствовао четвртом Екуменском сабору у Халкедону 451 године. Овај скуп је био кључан у доношењу наредних одлука и довео је до расцепа источног православног света. Герасим је прво био против одлука сабора, а касније их је подржао.

Свети Герасим се упокојио 475.године

 

 

Гераси

СРБИ СВЕТИТЕЉИ


1. Авакум, преподобни - ђакон (17/30. децембар)
2. Анастасија, преподобна - Ана, мати светитеља Саве (22. јун / 6. јул)
3. Ангелина, преподобна - деспотица (30. јул /12. август и 10. / 23. децембар)
4. Арсеније Сремац, светитељ - архиепископ(28. октобар/10. новембар)
5. Бранко Добросављевић, свештеномученик - свештеник (24. април / 7. мај)
6. Василије Острошки Чудотворац, светитељ (29. април /12. мај)
7. Висарион Сарај, преподобни (21. октобар / 3. новембар)
8. Владислав свети - Стефан Владислав, краљ (24. септембар / 7. октобар и 30. јул /12. август)
9. Вукашин, мученик - сељак из Клепаца (16. /19. мај)
10. Гаврило Лесновски, преподобни (15. / 28. јануар)
11. Гаврило Први, светитељ - патријарх (13./26. децембар)
12. Георгије (Ђорђе) Богић, свештеномученик -парох нашички (4. /17. јул)
13. Григорије Млчалник, преподобни (7. /20. децембар)
14. Григорије, светитељ - епископ рашки (30. август / 12.септембар)
15. Давид, преподобни - Димитрије Немањић, кнез (24. септембар / 7. октобар)
16. Даиило Други, светитељ - архиепископ (20. децембар / 2. јануар)
17. Доситеј Васић, исповедник - митрополит загребачки (31. децембар /13. јануар)
18. Ђорђе Кратовац, свети Георгије Нови новомученик (11. / 24. фебруар и 26. маj / 8. јун)
19. Јаков, светитељ - архиепископ (3. / 16. фебруар)
20. Јевстатије Први, светитељ - архиепископ (4./17. јануар)
21. Јевстатије Други, светитељ - архиепископ (16. /29.август)
22. Јелена Дечанска, преподобна (21. мај / 3. Јун)
23. Јелена, света - краљица (30. октобар /12. новембар)
24. Јелисавета, преподобна Јелена Штиљановић, кнегиња (4/17. октобар)
25. Јефрем, светитељ - патријарх (15. / 28. јун)
26. Јефросинија, Јевгенија, преподобна - Милица, кнегиња (19. јул /1. август)
27. Јефтимије Дечански, преподобни (11. / 24. новембар)
28. Јоаким Осоговски, преподобни (29. /16. август)
29. Јоаникије Девички, преподобни (2. / 15. децембар)
30. Јоаникије, светитељ - патријарх (3/16. септембар)
31. Јоаникије Липовац, свештеномученик - митрополит црногорско-приморски (4./17. јун)
32. Јоасаф српски Метеорита, преподобни - последњи Немањић (20. април / 3. мај)
33. Јован Владимир, свети - краљ зетски (22. мај / 4. јун)
34. Јован Нови, свети - деспот Бранковић (10. децембар / 23. децембар)
35. Јосиф Нови, светитељ (15. / 28. септембар)
36. Кирило, светитељ - патријарх (30. август /12. септембар)
37. Лазар, свети великомученик - кнез (15. / 28. јун)
38. Макарије, светитељ - патријарх (30. август /12. септембар)
39. Максим, светитељ - архиепископ - деспот Ђорђе Бранковић (18. / 31. јануар)
40. Милутин, свети краљ (30. октобар /12. новембар)
41. Нестор Дечански. препоцобни (11. / 24. новембар)
42. Никодим, светитељ - архиепископ (11. / 24. мај)
43. Никодим Тисмански. преподобни (21. децембар / 8. јануар)
44. Никон, светитељ - патријарх (30. август /12. септембар)
45. Петар Зимоњић, свештеномученик - митрополиг дабробосански (4. /17. септембар)
46. Петар Коришки. свети (5. /18. јун)
47. Петар Цетињски Чудотворац, светитељ (18./31. октобар)
48. Платои Јовановић, свештеномученик - епископ бањалучки (22. април / 5. мај)
49. Прохор Пчињски, преподобни (19. октобар /1. новембар)
50. Рафаило Банатски Хиландарац, преподобни (16/29. август)
51. Рафаило Момчиловић - свештеномученик - игуман манастира Шишатовца (21. август / 3. септембар)
52. Сава Први, светитељ - архиепископ (14. / 27. јануар)
53. Сава Други, светитељ - архиепископ (8./21.фебруар)
54. Сава Бранковић, светитељ, митрополит ердељски (24. мај /7. јун)
55. Сава Трећи, светитељ - архиепископ (26. јул / 8. август)
56. Сава Трлајић, свештеномученик -епископ горњокарловачки (4. /17. јул)
57. Симеон Мироточиви, свети - Стефан Немања велики жупан (13. / 26. фебруар)
58. Симон Монах, преподобни - Стефан Првовенчани, краљ (24. септембар / 7. октобар)
59. Синаити преподобни: Ромил Раванички (16. / 9. јануар), Роман Синаит, Нестор, Мартирије, Сисоје, Зосим Тумански, Јов (6. / 19. мај)
60. Спиридон, светитељ - патријарх (15. / 28. јун)
61. Стефан Дечански, свети - Стефан Урош Трећи ( краљ (11/24. новембар)
62. Стефан Лазаревић, свети - деспот (19. јул /1. август)
63. Стефан Пиперски, преподобни (20. мај / 2. јун)
64. Стефан Слепи, свети - деспот Бранковић (9. октобар / 22. октобар)
65. Стефан Урош, свети - цар (2. /15. децембар)
66. Стефан Урошиц Немањић, свети - кнез(11. / 24. новембар)
67. Стефан Штиљановић, свети - кнез (4. /17. октобар)
68. Теодор Несторовић, свештеномученик - епископ вршачки (29. /16. мај)
69. Теодор (Сладић) Комоговински, свети мученик (Теодорова субота)
70. Теоктист, преподобни Драгутин краљ (30. октобар /12. октобар)  

 
ENGLISH ΕΛΛΗΝΙΚΑ РУССКИЙ
LATINICA
 
Претрага на ћирилици!
 
 
 
 
Хиландар.инфо
 

Вести из Хиландара
 
Јерусалимска патријаршија
 

Вести из Свете земље
 
Манастир Светог Саве Освећеног
 

Манастир Свете Катарине Синај
 

Свето писмо онлине
 
 
 
Мапа сајта
 

©2014-2017 Светаземља.инфо | Сва права задржана | Услови коришћења | LaktusDev